PČELE ZBOG KLIME "IZGUBILE KOMPAS": Tradicionalni sajam meda u Bijeljini protekao sa najskromnijom ponudom

Pčelari iz Semberije sa višedecenijskim iskustvom, slažu se da je ova sušna godina najlošija koju pamte i da su od planiranog prinosa, izvrcali simbolične količine meda.

Kažu, izdala je livada, mraz je oštetio voćnjake, a kiša je pokvarila ispašu bagrema i lipe, pa se ovogodišnje pčelarenje svelo na borbu za opstanak pčelinjih društava, nadajući se, ipak, da će sledeća godina da bude bolja.

- Ovo je bila veoma teška godina za semberske pčelare i potrebna nam je veća podrška društva i nadležnih institucija. Iskoristiću ovu priliku da, u ime svih pčelara, zamolim naše sugrađane da budu savesni i da se uzdrže od nekontrolisane upotrebe hemikalija, koje su veoma štetne za zdravlje i život pčela, u poljoprivredi i svakodnevnom životu - istakao je predsednik Udruženja pčelara "Semberija" Milan Simeunović.

NEBOJŠA Andrić, iz Karanovca sa Ozrena, sa 40-godišnjim iskustvom u pčelinjaku, zna kako koja pčela diše.

- Klimatske promene, ne samo sušno proleće i leto, nego i blage zime, utiču da su pčele "izgubile kompas" pa tako imamo rojenje u toku zime, kad mu vreme nije, kada po prirodi stvari pčele treba da miruju, i nepotrebno troše i zalihe hrane i energiju. Ipak, od 300 društava, prikupio sam med i polen, od kojih spravljamo imuno med, koji sadrži sve ono nejvrednije što pčela proizvede - matičnu mleč i polen. Ta kombinacija sa medom se pokazala kao delotvorna kod plućnih oboljenja, posebno u vreme pandemije virusa korona - kaže Andrić.

POSETIOCIMA sajma, Vasilija i Ilija Lazić iz Donjeg Dragaljevca, u nedostatku pčelinjih proizvoda, ponudili su zdrave i lekovite pekmeze od divljih jabuka. Branislav Tomić, pčelar iz Bijeljine se predstavio sa "vitaminskom bombom" za poboljšanje imuniteta, koja se sastoji od devet vrsta sušenog voća prelivenog livadskim medom.

Radinka i Miko Despotović, najstariji semberski pčelari iz Popova, od 350 pčelinjih društava, "osladili" su se tek sa 10 odsto od uobičajene količine meda.

- Stanje je alarmantno, i upitan je opstanak i pčela i pčelarstva. Ako nam država i grad ne pomognu ove godine, ne znam sa čim ćemo dočekati proleće - kaže Radinka Despotović.

POMOĆ GRADSKE UPRAVE

NA području Bijeljine registrovano je oko 300 pčelara, a procenjuje se da je broj neregistrovanih, koji imaju manji broj košnica, veći od broja registrovanih.

Gradonačelnik Ljubiša Petrović je u razgovoru sa pčelarima obećao da će preko Agrarnog fonda, gradska uprava pomoći da se sačuvaju pčele i odbrani kvalitet meda.

- Naša je obaveza da podržimo pčelare jer, pored izuzetnog značaja njihovih proizvoda za zdravlje građana, pčele su nezamenjiva karika u lancu bio-ekosistema - rekao je čelnik Bijeljine Ljubiša Petrović.