DAN SEĆANJA NA "OLUJU": Vučić poručio - Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet! (VIDEO)

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je skupu, kao i ministri Vlade Srbije predvođeni premijerkom Anom Brnabić, patrijarh Porfirije i crkveni velikodostojnici.

Vučić: U srpski identitet zauvek ugrađeni Jasenovac i kolone na traktorima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se narodu u Busijama.

- Danas, kada ponovo podsećamo sebe, osmi put, na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo.

Govorimo o našem identitetu, u koji su, zauvek, ugrađene kolone na traktorima, zbegovi, ubistva na Petrovačkoj cesti, i nečija jasna namera da Srba u Hrvatskoj više nema.

Govorimo o onom identitetu, u koji su ugrađeni, večno, i Jasenovac, Jadovno, svaka jama, svaki malj i svaka kama koji su bili posledice iste te politike, istrebljenja Srba, nekih pedeset godina ranije - rekao je predsednik.

On kaže da smo naučili zahvaljujući istoriji koju smo zapamtili, ugradili je u sebe, da se ona, kako je rekao jedan veliki pisac, možda ne ponavlja, ali se svakako rimuje.

- I danas obeležavamo jedno od njenih rimovanja, ono u kojem se, posle pola veka, reč malj rimovala sa rečju metak, i reč kama, sa rečju bomba, i reč istrebljenje, sa rečju proterivanje. Obeležavamo rimovanje reči dr Puka, ustaškog ministra pravde, koji je u julu 1941. godine Srbima poručio: "Ili se uklonite milom iz naše domovine, ili ćemo vas iseliti silom", sa rečima dr Tuđmana, iz jula 1995. godine: "Srbe treba tako snažno udariti da praktično nestanu" - rekao je predsednik.

I jesu, Srbi iz Hrvatske, bar iz njihovog ugla, gotovo i praktično nestali, podsetio je Vučić.

- Iseljeni su, prognani, oterani, da ne pričamo o masovnom pokrštavanju i fizičkom istrebljenu tokom Drugog svetskog rata. Republika Hrvatska ovaj datum naziva i proslavlja kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Pobede nad kim? Nad dobrim i skromnim ljudima, nad građanima Knina, Otočca, Gračaca, Korenice, Obrovca, Vojnića, Petrinje, Vrginmosta, Dvora, Plaškog i Slunja i nad čestitim domaćinima i zemljoradnicima u selima Like, Dalmacije, Banije i Korduna. Svakako nije ni ona na koju je mislio Nikola Tesla kome su ustaše ubile devedesetjednog člana porodice, od čega je njih 14 zaklano u Jasenovcu, a njegov spomenik u Gospiću raznet eksplozivom 1992.godine - rekao je predsednik.

Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih, objašnjava predsednik Srbije.

- Nikada nećemo zaboraviti nepregledne kolone traktora koje voze dečaci jedva izbegli metku, bombi ili kami. Ikone našeg sećanja i večni temelji našeg identiteta su majke koje privijaju svoje bebe, svoje srpske bebe na grudi i unezvereno se osvrću u strahu da horde progonitelja ponovo odnekud ne iskrsnu i dovrše svoj davno isplanirani krvavi posao. Žive su slike sirotinjskog pokućstva na traktorskim prikolicama i ikone krsnih slava ušuškane najlonima i ponjavama da se ne oštete u zbegu. Tako su, kao i uvek kroz istoriju, sa nama putovali Sveti Jovan i Sveti Nikola, Bogorodica i arhangeli, naši nebeski zaštitinici - rekao je Vučić.

Svet i međuanarodna "pravda" rekli su svoje, rekao je Vučić i podsetio na sramne presude Haškog tribunala kojim su oslobođeni Markač i Gotovina.

- Haški tribunal je 2011. godine proglasio hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača krivim za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je predvodio Franjo Tuđman. Gotovina je osuđen na 24 godine zatvora a Markač na 18 godina za krivična dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovečna dela i okrutno postupanje. Svega godinu dana kasnije, Žalbeno veće tribunala oslobodilo ih je svih optužbi. Toliko o međunarodnoj pravdi - rekao je Vučić.

"Nikada nećemo dobiti priznanje sveta za naše žrtve"

On se zahvalio što sve više Srba dolazi na obeležavanje godišnjice "Oluje".

- Mi nikada nećemo dobiti priznanje sveta za naše žrtve. Nikada niko neće zakukati i zaplakati za srpskom decom. Nikada nam neće reći da su Srbi stradali jer Srbi štrče i Srbi su nepokorni i nepokolebljivi - rekao je Vučić i podsetio na zločin na Petrovačkoj cesti.

Vučić je rekao da dok je predsednik Srbije neće da se izvinjava onima koji su ubijali stotine hiljada Srba.

- Neću da gazim po ubijenim Srbima, po Krajišnicima koji su stradali samo zato što su Srbi - rekao je predsednik Vučić.

On je podsetio da se nikada kao danas nije prekrajala istorija, ali da nikada više neće biti nove "Oluje".

Istina je jedini temelj na kome se može graditi budućnost. Nažalost, svedoci smo udaljavanja od nepobitnih istina. Nikada se kao danas nije prekrajala istorija.

Danas oplakujemo sve naše stradalnike onako kako je to u pesmi („Moja Otadžbina“) opevao veliki Aleksa Šantić:

„Ne plačem samo s bolom svoga srca

rad zemlje ove uboge i gole,

Mene sve rane moga roda bole,

I moja duša s njim pati i grca."

I zato, danas, hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo.

Vučić o Ljubanu Jednaku - Srbija se stidela da kaže da je on umro

Drugačije, ni sebi, ni bilo kome drugom ne mogu da objasnim ono što se dogodilo Ljubanu Jednaku, Srbinu iz Gline.

Čoveku koji je, krajem jula, početkom avgusta 1941. godine, bio jedan od gotovo dve hiljade Srba naguranih u glinsku crkvu.

Čoveku koji je bio učesnik, bolje reći, objekt, đavolskog cerimonijala tokom kojeg su, na svetom tlu, ustaše ljude najpre klale, a onda terale da pevaju.

Čoveku koji je uspeo da legne među već zaklane, kako i sam ne bi bio zaklan, koji je ležao u krvi, preko kojeg su bacali zaklane, da bi on da sve njih, pa i njega, ubacili u kamione, i zatim, iz kamiona, u jamu.

Jedini preživeli masakra u glinskoj crkvi, epskog u svojoj monstruoznosti, bestijalnosti i grozoti, posle rata je nastavio da živi u Glini, sve do avgusta 1995. godine, kada mu je jedan komšija rekao: "Bježi Ljubane, tebi će kožu sa leđa da oderu, jer si živ ostao".

I Ljuban je ostavio dve kuće, sve što je imao, ušao u traktor i sa ženom i ćerkom postao deo ogromne kolone, u četiri reda, koja je gonjena ka Srbiji.

Dve godine kasnije, u Srbiji, Ljuban Jednak je umro. I Srbija je to prećutala.

I dan danas, sramota me je zbog toga. Sramota me je one Srbije, pune velikih reči, a koja jedno malo delo nije umela da uradi. Da kaže, sebi, i svetu, da je umro Ljuban Jednak, svedok dva pogroma, dvostruka žrtva iste sumanute politike krvi i tla, i da tog junaka, tog tihog heroja, koji, ni posle svega, za mržnju nije znao, sahrani onako kako dolikuje, ljudski, uz sve počasti, a i to bi, verujte mi, bilo malo.

Naš identitet je tada sahranjen sa njim, i to po ko zna koji put, našim besramnim zaboravom.

Nikada više, to ne sme da se ponovi. Nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom, nečim što nije bio samo sunovrat neke bolesne politike, nego sunovrat svake ljudskosti, posle kojeg nije ostala samo Hrvatska bez Srba, nego, ubeđen sam u to, i svaki normalan čovek u njoj, bez velikog dela svoje duše.

Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, ne samo prema Ljubanu kojeg dva puta nisu ubile ustaše, ali jeste naš zaborav, nego je zločin i prema nama samima, prema svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i prema njenoj budućnosti.

Zaborav nas poništava

U zaboravu, ljudi žive pognuti, plašeći se i sebe i drugih. I tek kada počnu da pamte, mogu i da se usprave, mogu da se otvore, da razumeju, mogu da žive i sa sobom i sa drugima, bez zazora i sumnje.

Mogu i da oproste, samo ako pamte, pošto u zaboravu nema oproštaja, ni sebi, ni drugima. U njemu se, u mraku, krije osveta, potreba da se sve naplati i nastavi taj začarani krug u kojem smo toliko dugo živeli.

Zaborav nas jednom rečju, poništava, briše nas i iz istorije i iz sadašnjosti, oduzima nam pravo na svako sutra.

I Srbija, ova Srbija, koja je jasno rekla da više neće biti Oluja, ova Srbija, koja je posle svega ustala, Srbija koja je našla snagu da raste, da jača, bude poštovana, Srbija koja ponovo ima dostojanstvo - ta Srbija će, i to je moj zavet, ostati Srbija koja pamti.

I biće tu, da ispuni svoj dug prema Ljubanu, prema svakoj žrtvi, prema ljudima iz kolona, prema ubijenima, prognanima, i prema sopstvenom sećanju, prema svom identitetu.

Biće tu, za svoj narod, za njegov jezik, kulturu, veru, tradiciju, jer ne postoji narod koji na to nema pravo, i biće tu da svima, s ponosom pokaže i to svoje lice, lice Ljubana Jednaka, čisto i svetlo, lice bez trunke mržnje, lice koje više niko ne može da izbriše, jer smo mi, zahvaljujući njemu, izbrisali zaborav.

Srbija se ne stidi svoje istorije

Bogu hvala, svi koji su prognani iz Knina, iz Sarajeva i sa dela Srbije - Kosova i Metohije našli su su spas i perspektivu u Srbiji. Stasala je ovde generacija dece iz izbegličkih kolona koja danas pronosi slavu svoga naroda u nauci, u kulturi, u sportu pa i u politici. Oni su najbolji lekari, sportisti, političari. Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja. Uradili smo sve ono što je decenijama zapostavljano: podigli smo spomenike svome rodonačelniku Stefanu Nemanji, pa Despotu Stefanu, Kralju Petru Prvom, Gavrilu Principu, Milanu Tepiću i našim junacima sa Košara. Izgrađen je i izrađen Hram Svetog Save. Snimljen je film „Dara iz Jasenovca“. U poslednje tri godine snimili smo više filmova o Prvom svetskom ratu, nego u prethodnih 60 godina - rekao je predsednik.

- Vučić se posebno zahvalio prisutnim Srbima iz Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije na tome što se ne stide da kažu ko su.

Današnja Srbija može da se pohvali i najvećim ekonomskim rastom u regionu. Zato smo pružili ruku partnerstva i saradnje svima koji shvataju da ovaj prostor ima nedeljivu sudbinu. Sasvim je jasno da će prošlost još dugo svako tumačiti na svoj način, ali život se ne može zaustaviti. Srbija je ponosna na svoju istoriju ali i na projekte koji joj osiguravaju uspešnu budućnost i omogućavaju da bude pouzdani zaštitnik srpskog naroda, da se nigde i nikada ne ponove pogromi i egzodusi, „Oluje“ i „Bljeskovi“. Snažna Srbija postala je gospodar svoje sudbine!

Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet!

Neka je večna slava svim žrtvama svih pogroma i oluja.

Srbija je majka, a ne maćeha.

Srbija pamti.

Živela Srbija! - rekao je Vučić.

Susret Dare iz Jasenovca i Dare iz "Oluje"

Prikazan je i susret Dare iz Jasenovca i Dare iz "Oluje".

- Zlo kao da nema kraj - kaže Dara iz "Oluje".

Dara iz "Oluje" saopštava da je videla brata Budu i da je on sada u ustašama.

Dodik: Da pamtimo stradanje biblijskih razmera

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je da je u zločinačkoj akciju "Oluja" 250.000 Srba proterano sa svojih vekovnih ognjišta, a 2.000 ljudi je stradalo, pre svega dece i staraca. 

On je podsetio da je važno da pamtimo stradanje biblijskih razmera, samo jedno u nizu stradanja Srba sa tih prostora.

Dodik je objasnio da su prostori na kojima su živeli Srbi danas pusti i prazni, a da je iza svega bila ustaška maksima - trećinu Srba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati.

- Naš narod je stradalnički - rekao je Milorad Dodik i istakao da je srpski narod slobodarski, a tu slobodu je uvek delio sa drugima.

Dodik je rekao da ne može da zamisli da je neki srpski političar izjavio isto što i Franjo Tuđman, a to je da "treba zadati takve udarce da Srbi praktično nestanu".

- Dokaz da Jasenovac nije uspeo su preživeli logoraši - rekao je Dodik.

On je rekao da RS zajedno sa Srbijom gari stabilnost i mir na ovom prostoru. Dodik je podsetio da je Bakir Izetbegović poručio da će se "osvetiti na svoj način", ali da Srbi takve izjave ne daju.

- Mi ne želimo nikakve sukobe, ali mi nećemo da odustanemo od svojih političkih prava - rekao je srpski član Predsedništva BiH i rekao da "Srbi neće da ćute" i da će se boriti protiv nepravde.

On je rekao da ne smemo odustati od ideje Srpskog sveta.

- Srpski svet je vrednost koja treba da okuplja Srbe svuda - rekao je Milorad Dodik i istakao da je srspka najveća vrednost to što su dobar narod.

Himne Srbije i RS i minut ćutanja

Intonirane su i himne Republike Srbije i Republike Srpske.

Posle intoniranja himni, pušten je kratak video-snimak i održan je minut ćutanja za nevino stradale žrtve zločinačke akcije "Oluja".

Danu sećanja prisustvuju i logoraši iz Jasenovca. Na skupu se govorilo i o Ljubanu Jednaku, jedinog preživelog iz ustaškog pokolja u Glini. Na Ljubanovu kuću su ustaše prve započele kada je počela "Oluja", pre toga mu je Orden svetog Save prvog reda uručio patrijarh Pavle. Patrijarh Pavle je tada poljubio ruku Ljubanu, banijskom mučeniku.

Pušten je i audio-snimak ustaškog vođe Franje Tuđmana koji je izgovorio rečenicu sa genocidnom namerom da "treba zadati takve udarce da Srbi praktično nestanu".

Biljana Čekić je izrecitovala pesmu u kojoj kao Dara iz Jasenovca uspavljuje brata Budu.

Patrijarh Porfirije citirao Bibliju: Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani

Patrijarh srpski Porfirije kaže da se molimo za one koji su stradali i pre "Oluje", još od zadarske Kristalne noći. 

On je podsetio i na ustaške zločine iz Drugog svetskog rata, od Gline do Jasenovca. Patrijarh je podsetio i na reči svetog Vukašina iz Klepaca - Samo ti dijete radi svoj posao, te objasnio da je to paradoksalni primer pobede žrtve.

On je rekao da je mnogo puta bio u Dalmaciji i da je zavoleo tu zemlju.

- Malo gde mi je nebo bilo blizu kao tamo - rekao je patrijarh.

Patrijarh Porfirije kaže da je čovek poražen, a Bog izneveren, ukazujući na to koliko je Krajina danas pusta.

- Pitam se ko je dobitnik vašim progonom? Ostala je samo pusta i prazna zemlja. Zlo je upisalo samo još jedan dobitak - poručio je patrijarh.

On je rekao da se nadamo u pravdu Božiju kako bi se ispravila nepravda.

- Kada smo verni Bogu i crkvi Njegovoj, onda ćemo i pored svih poteškoća dati sve od sebe za izgradnju mira - rekao je patrijarh. 

Patrijarh je podsetio i da su pred Bogom sve žrtve iste i da je potrebno da se molimo i za žrtve drugih naroda, a što će obradovati Hrista i sve naše preminule koji su sa njim.

- Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani - podsetio je patrijarh Porfirije na reči iz Biblije.

Istakao je da narativ žrtve ne može biti pokretač niti izvor nadahnuća, kao i da je to pre trajna muka i pakao.

Naš narod je toliko puta baš kroz žrtvu osvajao iskustvo slobode i vaskrsneja, rekao je patrijarh.

Porfirije je ponovio reči bivšeg patrijarha Germana - Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti.

Na obeležavanju je i dečak sa majicom na kojoj piše - Da l' još đede čuvaš automate da unuci Krajinu povrate?

U Busijama su i lideri Srba u RS Milorad Dodik i Željka Cvijanović, lideri Srba iz Crne Gore, vođe Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i predstavnici Srpske liste sa Kosova i Metohije.

Stevan Korać, pesnik i bravar prisutan je na Danu sećanja. On je objaviše više pesama o padu Krajine.

"Šta da ponesem, šta da ostavim?

Suze mi oči, u grudima steže,

za svaku stvar u kući

draga me uspomena veže."

U hrvatskoj akciji "Oluja" proterano je više od 250.000, a ubijeno oko 2.000 Srba.

"Oluja" je počela 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima.