KARANTIN ISPRAZNIO DRŽAVNE DOMOVE: Interesovanje za smeštaj u ustanovama za stare opalo od početka pandemije virusa korona

I dok se do pre dve godine na smeštaj čekalo po nekoliko meseci danas je u 39 državnih ustanova slobodno 2.836 kreveta.

Mesta ima i u 249 licenciranih privatnih domova, a samo od početka pandemije izdato je 35 dozvola za rad, dok je šest moralo da stavi katanac na bravu pošto je dobilo zabranu rada, odnosno suspenziju licence do šest meseci.

Prema rečima Biljane Zekavice, državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uslovi za dobijanje dozvole su jasni i mora da ih ispuni svako ko želi da se bavi ovom delatnošću.

- Oni su predviđeni Zakonom o socijalnoj zaštiti. To znači da ustanova najpre mora da buderegistrovana u skladu sa propisima, da ispunjava standarde koji se tiču lokacije, prostora, opreme, organizacije, broja i stručnosti angažovanog osoblja, procene, planiranja i aktivnosti za pružanje konkretne usluge. Uslovi za dobijanje licence nisu nimalo laki i na ispunjenju svakog od njih se u potpunosti insistira u svakom pojedinačnom slučaju, a uvek u cilju kvaliteta usluge i zadovoljstva korisnika - objašnjava naša sagovornica.

Inspektori socijalne zaštite su gotovo svakodnevno na terenu i u potpunosti su posvećeni kontroli u domovima. U prilog tome govori i činjenica da na godišnjem nivou oni u proseku imaju oko 350 nadzora, kontrolišu rad domova za smeštaj odraslih i starijih, kako redovne i planirane tako i vanredne po prijavi, odnosno pritužbi na rad.

- Nepravilnosti su različite, od manjeg broja zaposlenih u odnosu na propisan, pa do većeg broja korisnika na smeštaju u odnosu na kapacitet. Često, na primer, uopšte nije angažovan socijalni radnik, imali smo i slučajeve u kojima su promenjeni broj i struktura prostorija u odnosu na dozvoljene, pa zatim, nepoštovanje funkcionalnih standarda, odnosno stručnih procedura od prijema stanara do izrade plana usluge. U nekim slučajevima utvrđeno je i kršenje određenih prava korisnika, kao što su pravo na privatnost, kretanje, komunikaciju, zatim loša higijena. Na sve te nepravilnosti je odmah reagovano - ističe Zekavica.

Inspekcija socijalne zaštite izlazi na teren odmah po prijemu prijave i u zavisnosti od predmeta i njihove težine preduzima mere iz svoje nadležnosti. Kada su u pitanju žalbe srodnika, iskustva pokazuju da se oni najčešće obraćaju kada su nezadovoljni ugovornom obavezom, odnosno plaćanjem.

- Pitanje odluke na domski smeštaj i odabir adekvatnog pružaoca usluge je vrlo osetljivo pitanje i zbog toga svi treba da budu krajnje oprezni. Dom se bira pažljivo, slično kao kada se bira stan, kuća u kojoj ćemo živeti sa svojom porodicom. Ustanova treba da potencijalnom korisniku bude pravi dom, u kome će kvalitetno živeti i zadovoljavati sve svoje potrebe, uključujući i one zbog kojih je odlučio da se izmesti iz porodičnog okruženja - savetuje naša sagovornica.

PRE USELjENjA PROUČITI UGOVOR

PREMA rečima Biljane Zekavice, porodica prilikom izbora ustanove najpre mora da proveri da li on ima licencu za rad, a to se može na internet-prezentaciji Ministarstva gde se nalazi kompletan spisak svih domova koji imaju odobrenje. Takođe bi trebalo i da se dobro prouči šta se nudi u okviru usluge, kao i ugovor o smeštaju, koje aktivnosti su uključene u cenu, odnosno da li određeni dom ima kapacitete da odgovori potrebama i da li će ih dobiti u okviru ugovorene cene.