TRAŽIĆE I RATNU ODŠTETU: Romi napisali deklaraciju - podneće Nemačkoj i Hrvatskoj zahtev za priznanjem genocida
POVODOM obeležavanja Dana sećanja na žrtve holukausta u velikoj sali Narodne skupštine Srbije održana je međunarodna komemorativna konferncija u organizaciji Instituta za evropske studije Roma i istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
Foto: V. Mitrić
Konferenciju je otvorila Gordana Čomić, ministarka za ljudska, manjinska prava i društeni dijalog. U ime Ministarstva kulture, prisutne je pozdravila Slavica Trifunović, a Stevan Gligorin, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, govorio je o potrebi uvođenja u nastavne planove uvede holokaust kao oblast od velikog značaja.
Konferencijom je predsedavao akademik profesor dr Barjram Haliti, koji je obrazložio sadržaj deklaracije o genocidu nacističke Nemačke i Nezavisne države Hrvatske nad Romima i Sincima tokom Drugog svetskog rata.
- Naš cilj je da se ova deklaracija, sačinjena na skoro 100 strana, predstavi u Parlamentu nemačkog Bundestaga i prizna da je nad Romima i Sincima bio izvršen zločin genocida - rekao je Haliti. - Ti dokazi zasnovani su na istorijsko pravnim dokumentima, a jedan od tih je i „Moja borba“ Adolfa Fitlera iz koje se jasno vidi da je razne zakone Gestapo primenjivao i nad Romima, onako kako je čpinjeno i nad Srbima i Jevrejima u logorima kompleksa Trećeg rajha u svetu.
Istu deklaraciju dostaviće posle Nemačke i Saboru Hrvatske
Halili kaže da će istu deklaraciju da dostave i Saboru Hrvatske sa zahtevom da je usvoje kao dokument, koji će poslužiti za ratnu odštetu. Tražiće i od Parlamenta EU da se javno raspravlja o ovom dokumentu i one države u kojima je Tito oprostio zločin genocida, priznaju zločine i plate ratnu odštetu.
- Ovaj zločin genocida mi, Romi, želimo da bude poznat pod nazivom Romocid, što znači Romi - ubijeni samo zato što drugačije verske, rasne i nacionalne pripadnosti - naglasio je akademik Haliti.-Ovo je prva deklaracija o stradanju Roma i Sintija, napisana posle 75 godina.
POred humanitarnog dela, konferenciju je obeležio i svečani deo dodelom priznanja naučnim radnicima, koji su doprineli da se sačini deklaracija i podržali, svim srcem, svaku njenu reč. Počasne doktorate Instituta dobili su akademici dr Dragan Damjanović, profesor dr Mirko Kerkez, prfesor dr Miljko Ristić i profesor dr Ljubomir Čingurović.
Skup, kome su prisustvovali ugledni istoričari, pravnici , akademici SKANU i novinari, održan je u partnerstvu za Parlamentom i Vladom Srbije.