ISTORIJSKI DODATAK - BERLIN I BEČ IZAZIVAJU KONTINENTALNI RAT: Misterija ruske podrške Srbiji posle uručenja ultimatuma 23. jula 1914.

Ruski ambasador u Beču Šebeko hitno je javio da mu je penzionisani carski ambasador Licov (Count Heinrich Ltzov) za ručkom preneo svoje uznemirenje zbog aktivnosti "ratne stranke". On je tog jutra bio sa Berhtoldom i Hojošem i saznao je za njihove namere što je preneo Šebeku. Išlo se na rat koji bi produžio život carstvu.

Drugo upozoronje došlo je sa strane italijanskog ambasadora u Petrogradu. On je šefu kabineta, ruskog ministra spoljnih poslova Sazanova, Morisu Šilingu sugerisao da Rusija, ako želi da zaustavi Austriju u njenim radikalnim i nepovratnim koracima protiv Srbije, mora da prihvati čvrstu liniju, i svoju nedvosmisleno jasnu poziciju odmah predstavi Beču.

Rim je upozorio Rusiju da su Nemci i Austrijanci ubeđeni da će se Rusija i ovog puta povući i da je neophodno da Rusija jasno kaže da će svoje reči podupreti i akcijom ako treba. Posle ovih upozorenja Sazonov je zaista dao instrukcije Šebeku da upozori Berhtolda da je Rusija protivna bilo kakvom nasrtaju na dostojanstvo ili nezavisnost Srbije i da to neće dozvoliti ni Francuska.

Sazonov je to lično austrougarskom ambasadoru saopštio u najodlučnijem tonu. Dakle i Nemačka i Austrougarska su znale da će svojim koracima izazvati kontinentalni rat jer se radilo o narušavanju balansa snaga. Ne želeći rat, Rusija, pa i sam car Nikolaj, do poslednjeg trenutka nastoje da se sačuva mir, što bi bilo u najboljem interesu i Rusije i Srbije, pa i cele Evrope.

MINISTARSTVO inostranih poslova u Petrogradu dobilo je i od Srbije indicije i upozorenja o mogućim namerama Austrougarske 21. jula, verovatno ne slučajno poslato u vreme posete francuskog predsednika republike Poenkarea Petrogradu. U ovom dugačkom memorandumu srpska vlada je predstavila sve elemente koji podstiču njenu zabrinutost. Ukazala je da je prošlo skoro mesec dana i da se Monarhija ne obraća službeno Srbiji za razjašnjenja oko saznanja u vezi sa atentatom i slično.

S druge strane, bez srpskog eventualnog odgovora primećuje se raspaljivanje antisrpske propagande u medijima Beča i Budimpešte što se tumačilo kao pripremanje javnosti za vojnu akciju protiv Srbije. Srpska vlada upozorava rusku vladu da su to pretnje miru. Na upit Tise u parlamentu zašto se nije poslao demarš srpskoj vladi, Beč je ćutao. Smrt Hartvigovu mediji su u Monarhiji zloupotrebili ne samo protiv Srbije nego i Rusije.

Poslanik u Beogradu general Gizl je insinuirao "pogrom" protiv austrijskog poslanstva. Srpska vlada je poručila carskoj ruskoj vladi da želi mir i da se trudi da poboljša odnose sa susednom Monarhijom na duži rok i "da je spremna da prihvati sve zahteve Austrougarske za otvaranjem istrage od strane nezavisnih srpskih sudova protiv eventualnog saučesništva lica u sarajevskom zločinu".

Srpska vlada je unapred upozorila da neće moći prihvatiti "niukom slučaju jedan eventualan demarš koji bi svaka država, koja želi da sačuva svoju nezavisnost i svoje dostojanstvo, morala da odbije". Opasnost je tu, pisalo je, i srpska vlada "ima čast da umoli carsku vladu da je primi (Srbiju - M. B.) pod svoju visoku zaštitu." Dakle dva dana pre uručivanja ultimatuma srpska vlada je tačno predvidela mogući tok događaja i nemogućnost da prihvati eventualne ponižavajuće uslove koji dovodi i samu nezavisnost u pitanje.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Rusija nije uticala na odgovor iz Beograda

U DELU novije istoriografije insistira se na tome da je navodna srpska "nepomirljivost" u odgovoru na austrougarski ultimatum bila posledica ruske podrške. Ide se i dalje, pa se insinuira da je odmah bila naznačena vojna pomoć, tačnije stupanje Rusije u rat ako Austrougarska napadne Srbiju.

Da li stvari, hronološki, pa i sadržajno stoje tako? Zašto je austrougarska vlada naredila poslaniku da odloži uručivanje ultimatuma za nekoliko sati? Zašto je dat izuzetno kratak rok za odgovor - 48 sati, i zašto su vršene opstrukcije slanja telegrama iz Beograda i Petrograda kroz telegrafsku mrežu Austrougarske?

Naravno da je za Srbiju bilo izuzetno važno kakav će stav u slučaju austrougarske agresije zauzeti Rusija, ali od prvog momenta Srbija je stala na stanovište da će se braniti i da neće dozvoliti mirnu okupaciju. To je stavljeno na znanje ne samo ruskom otpravniku poslova već i drugim poslanicima u Beogradu.

DR LAZAR Paču, koji je u odsutnosti Nikole Pašića primio austrougarski ultimatum, posle čitanja teksta i konsultovanja sa članovima vlade, već u 6.20 pozvao je telefonom rusko poslanstvo i Štrandman, tadašnji otpravnik poslova posle smrti poslanika Hartviga, zamoljen je da hitno dođe u zgradu vlade.

"Kad sam dokument pročitao do kraja, Paču je, ne pitajući me za mišljenje, kazao da je rat očigledno neizbežan i teško je uzdahnuo ... "Austrijski poslanik me je upozorio da ako mi ne prihvatimo sve zahteve bez izuzetka, on ima naređenje da sa svim personalom misije napusti Beograd" ... Zamolio me da svom ministru inostranih dela prenesem "molbu" (navodi u originalu - prim. M. B.) za zaštitu Srbije. "Tek tada me upitao šta lično mislim o dobijenoj noti. Bez okolišanja sam mu odgovorio da je ona na mene ostavila deprimirajući utisak i da mi se rat čini neizbežnim, ali da je srpska vlada obavezna da u svom odgovoru ide do krajnjih granica popustljivosti, jer se samo tako mogu zadobiti prijatelji koji će se izboriti za ublažavanje iznetih zahteva i na kraju za mirno rešenje konflikta, ako za to postoje i najmanje mogućnosti", beleži Štrandman.

CELU noć su on i pomoćnik Zarin, koristeći se uslugama svih u poslanstvu, radili na šifrovanju dugog telegrama sa ultimatumom. Štrandman je posle sastanka sa Pačuom poslao prethodno dva telegrama.

U prvom je naveo: "Molim hitna uputstva. Tek što je večeras u 6 sati austrijski poslanik predao Pašićevom zameniku ... ultimativnu notu svoje vlade koja daje rok od 48 sati. Gizl je usmeno dodao, ukoliko se u roku od 48 sati ne prihvate svi zahtevi, naređeno mu je da ... napusti Beograd. Pašić i drugi ministri koji su otputovali na predizbornu agitaciju, pozvani su natrag i u Beogradu ih očekuju sutra - u petak, u 10 sati izjutra. Paču koji mi je saopštio sadržaj note, moli zaštitu Rusije, i kaže da nijedna srpska vlada ne bi mogla da pristane na postavljene zahteve."

U DRUGOM telegramu dao je kratak rezime note. Posle 22 časa u rusko poslanstvo stigao je kraljević Aleksandar. Štrandman je i njemu ponovio ono što je već rekao Pačuu - ići do krajnjih granica popustljivosti. "Od toga zavisi sudbina Srbije." Posle saglasnosti o tome, Aleksandar je upitao: "A šta će učiniti Rusija?" Štrandmanov odgovor je bio: "Zvanično ne mogu ništa reći, jer ultimatum još nije poznat u Petrogradu i ja nemam nikakva uputstva". Dakle, u ovoj situaciji, kada je pretnja suverenitetu u pitanju, uzimajući u obzir presedane, "može se pretpostaviti da će Rusija reći svoje u vašu zaštitu", tešio je Štrandman srpskog kraljevića.

"A šta je nama činiti?", pitao je na kraju Aleksandar. Posle razmišljanja, Štrandman je odgovorio da je najbolje da se on sam obrati ruskom caru. Aleksandar je na tu sugestiju odgovorio da će sutra o tome razgovarati sa Pašićem i da će obavestiti otpravnika poslova.

Kao rešenje, Aleksandar je pomenuo i obraćanje svom teči, italijanskom kralju Emanuelu, budući je Italija u Trojnom savezu pa bi mogla uticati na Austrougarsku. Regent je otvorio i pitanje starog zahteva Srbije za nabavku 120.000 pušaka u Rusiji. O svemu tome, Štrandman je, odmah posle regentovog odlaska, obavestio telegramom Sazonova. U Petrogradu je već bila duboka noć i Sazonov je to mogao da pročita tek sutradan.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Srbija traži zaštitu velikih sila

KADA je Pašić stigao u Beograd, 11/24. jula izjutra, najpre se sastao sa regentom Aleksandrom, pa je oko 8 sati izjutra, na putu za sednicu Ministarskog saveta, svratio u rusko poslanstvo. Njegov utisak je bio da je ultimatum težak, beleži Štrandman.

Ovaj utisak će srpski premijer ponoviti koji sat kasnije i britanskog otpravnika, moleći za zaštitu. Pašić je obavestio Štrandmana da je prihvatio predlog regenta da se italijanski kralj moli za posredovanje. O tome je izvestio i britanski otpravnik poslova. Molba za zaštitu takođe će biti poslata Velikim silama. "Ali", dodao je, "one se sve, očigledno neće saglasiti ... Ako rat bude neizbežan, ratovaćemo kakav god bude odgovor koji će kraljević Aleksandar uputiti caru."

Pašić je ponovo došao u poslanstvo Rusije posle sednice vlade, na kojoj je odlučeno da se pošalje telegram italijanskom kralju za posredovanje da se rok produži i da se ublaže oni zahtevi koji su u suprotnosti sa srpskim zakonodavstvom. Od vojnih mera predviđali su samo aktiviranje rezerve iz prvog poziva. Pašić je doneo Aleksandrov telegram za ruskog cara, uz molbu da ga se pošalje direktno iz poslanstva, a ne redovnim putem preko poslanika u Petrogradu. Uz protivljenje, Štradman je na kraju pristao.

OČITO pre dolaska Pašića 24. jula, Paču je poslao telegram poslaniku Spalajkoviću u Petrograd i ostalim poslanicima da vide kakvo će stanovište zauzeti tamošnje vlade u ovom sporu. Taj izveštaj trebalo je da bude poslat do podne 25. jula. Spalajkoviću je istog dana poslat još jedan telegram, u kome ga Pašić obaveštava da je razgovarao sa Štrandmanom i da mu je saopštio da će sutra do 6 časova predati odgovor. "Rekao sam da će Srpska Vlada umoliti prijateljske države da zaštite nezavisnost Srbije. Ako je rat neizbežan, dodao sam, Srbija će ga voditi."

Dan kasnije, 25. jula, Štrandman je dobio telegram od svog ministarstva da je telegram koji im je poslao 24. jula iz Beograda bio potpuno nerazumljiv. Štrandman je mislio da se radi o telegramu u kojem ih obaveštava o razgovoru sa kraljevićem Aleksandrom.

Uporedio je ponovo tekst i šifre i zaključio da nisu nigde pogrešili. Zatim je zaključio da je telegram bio deformisan dok je prolazio kroz austrougarsku telegrafsku mrežu. Kasnije je zaključio da su njegovi telegrami, kojima je u delovima slao tekst ultimatuma, bili toliko usporavani da su u Petrograd stigli tek pošto je austrougarski poslanik službeno uručio tekst note Sazonovu 10 sati pre podne.

PREMA objavljenim ruskim izvorima Štrandmanu je 25. jula poslat još jedan telegram sa oznakom "hitno". U njemu Sazonov izražava nadu da bi se zbog specijalne pozicije koju ima Velika Britanija, rat mogao izbeći ako bi se srpska vlada obratila britanskoj za posredovanje.

Štrandman je upućen da savetuje ovu ideju Pašiću. U isto vreme ruskom poslaniku u Londonu je naloženo da kod tamošnje vlade odmah podrži ovu ideju ako se srpska vlada obrati Londonu za posredovanje. Bilo je to kucanje na "otvorena vrata" jer su i Srbi slično mislili i već bili preduzeli korake 24. jula.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Petrograd raspisuje mobilizaciju

SAČUVANO je nekoliko telegrama srpskog poslanika u Petrogradu Spalajkovića, poslatih u ta dva kritična dana. Prvi, sačuvan u Arhivu Srbije, sačinjen je posle razgovora poslanika sa Sazonovim, 24. jula 1914, posle podne. Njega korektno interpretira istoričar Nikola B. Popović: "Nakon sednice, Sazonov se sastao sa Spalajkovićem, koji je sadržaj razgovora telegrafisao Pašiću.

Istakao je da Sazonov s gnušanjem osuđuje ultimatum i smatra da ga nijedna država ne bi mogla primiti, a da ne izvrši samoubistvo, da Srbija može nesumnjivo računati na pomoć Rusije, ali nije precizirao karakter pomoći, jer to treba da reši car i da se upita Francuska. Obavestio ga je da je Sazonov preduzeo energičan korak u Beču i Berlinu da savetuje Srbiji da izjavi da s gnušanjem osuđuje zločin u Sarajevu i da je spremna da preda sudu svakog podanika za koga se dokaže da učesnik u atentatu."

IZ SADRŽAJA samog dokumenta treba dodati da ga Sazonov obaveštava o depeši koju je dobio od Štrandmana, gde se navodi da je u Srbiji rastrojstvo i da zbog nemanja oružja i municije Srbija nije u stanju da se brani. Zatim sledi uputstvo Sazonova da je možda bolje da Srbija uputi apel "na osećaj pravde i humaniteta izjavljujući da se neće i ne može oružjem braniti od jedne Velike Sile kao što je Austrougarska, koja je jedanaest puta veća od male Srbije.

Dakle Ministar Inostranih dela ruski savetuje nas uslovno: ako ne možete braniti se onda postupite kao što su Bugari postupili prošle godine. To bi izazvalo ogorčenje svih naroda protiv Austro-Ugarske. On u smislu toga telegrafisao otpravniku poslova u Beogradu. Rekao sam mu njegov savet bi bio praktičan kad bi smo imali uverenje da će Austro-Ugarska upasti samo u pogranične krajeve ali ne možemo dopustiti da nam Austro-Ugarska razori celu zemlju. Nego bismo morali negde u unutrašnjosti organizovati odbranu i primiti borbu ... Rekao sam Ministru: jedino sredstvo sprečiti rat da Rusija izjavi Austro-Ugarskoj i Nemačkoj da će biti prinuđena narediti opštu mobilizaciju ako se Srpsko-austrijski sukob ne bi predao na raspravu Velikih Sila ko što je bilo 1909, jer je tadašnja izjava srpske vlade delo Velikih Sila kojima pripada isključivo pravo oceniti da li je Srbija ispunila obaveze iz te deklaracije ili ne. To će rešiti večeras i izdati kominike."

SLEDEĆI telegram objavljen je u DSPKS (dok. 503), ali sa očitim greškama u datumu slanja iz Petrograda i datumu primanja u Beogradu. Po broju depeše (Pov. br. 57) sledi iza prethodne (Pov. br. 56), koju komentariše Popović.

Prema sadržaju odgovara vremenu posle razgovora austrougarskog poslanika i Sazonova, odnosno posle sednice vlade 25. jula, na kojoj su dogovorene ozbiljnije mere. U telegramu se pominje kominike koji je izdat posle sednice 25, kao i odluka o pripremi delimične mobilizacije 13 korpusa. Dakle radi se o poruci koja je navodno stigla u Beograd već u 11.30 24. jula, čak pre velikog telegrama iz dva dela, koji je stigao 25. jula u 4.17ujutro, odnosno u 10 sati. Evo njegovog sadržaja:

"Ministar inostranih dela ruski rekao ambasadoru austrougarskom da je sve ovo u najvećem stepenu pretnja. Opšte je mišljenje da Srbija ne može primiti zahteve Austro-Ugarske. Ministarski savet rešio pristupiti energičnim merama pa i mobilizaciji. Očekuje se careva sankcija. Sad će se objaviti zvanični komunike, kojim Rusija uzima u zaštitu Srbiju. Spalajković."