POZLAĆUJU HILANDAR PUNIH 16 GODINA: Restauratori zavoda iz Novog Sada rade na obnovi duhovnog temelja srpske nacije

Minulo je već šesnaesto leto otkako ovdašnje arhitekte, duboresci, vajari, slikari i pozlatari, uposleni u novosadskom Zavodu, svaku svoju godinu žive po novosadskom i hilandarskom "kalendaru". Živeće na relaciji Novi Sad - Hilandar barem još deceniju.

- Na Hilandaru će obnova požarom oskrnavljenih postradalih delova kompleksa biti završena do 2023. godine, ali naši konzervatori će imati posla i u narednih 10, pa i 15 godina, jer započeto je sređivanje Sabornog hrama. Treba dati novi sjaj ikonostasu i tronovima, te uraditi freskoživopis - otkriva "Novostima" Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Rad na enterijeru i mobilijaru Sabornog hrama, Milutinove crkve, jedne od najmonumentalnijih građevina na celoj Svetoj gori, novosadski ekspertski tim započeo je pre pet godina kada im je očinskim glasom hilandarski iguman Metodije rekao: "Deco moja, dosta ste kružili kao kiša oko Kragujevca, vreme je da uđete u Milutinovu crkvu i latite se posla u glavnom hilandarskom hramu. Idemo u oltar."

Do tada, a počevši od 2005. godine, novosadski tim udahnuo je novi život freskoživopisu Svetog Save u Kareji (glavnom gradu Svete Gore). Veštim, filigranskim potezima, milimetar po milimetar, uradili su kompletne duborezačko-pozlatarske radove na ikonostasu Savine isposnice, koji su trajali dve godine. Restauriran je ikonostas Svete trojice kao i ikonostas mitropolita Simeona iz 1635. godine. Na redu je detaljna obnova Sabornog hrama, koju nije uspela da zaustavi ni pandemija virusa korona.

- Nismo prekidali radove, preko Bugarske smo ulazili u Grčku, svesni da smo tamo najzaštićeniji od virusa. Jer, na Hilandar virus nije uspeo da se probije zahvaljujući rigoroznoj kontroli. I sada, čak i ako ste vakcinisani morate da uradite pi-si-ar test pre nego što kročite na Svetu Goru - kaže direktor Zavoda, a zatim nam nabraja sve detalje obnove, koji svaki za sebe predstavljaju svojevrstan podvig.

Tokom prošle i ove godine restaurirani su tronovi Bogorodice Trojeručice, Svetog Nikole i Sveta Tri jerarha u Sabornoj crkvi. Urađene su i posebno zahtevna demontaža, konzervacija i restauracija ikone Isusa Hrista, na plafonu manastirske trpezarije. Ikona je rad Georgija Mitrofanovića iz 1625. godine i predstavlja remek-delo naše umetnosti tog perioda.

Već od oktobra restauratori će se, prema rasporedu stručne službe ali i na molbu bratstva manastira Hilandar, posvetiti novom izazovu - obnovi tronova Svetog Dimitrija, Petra i Pavla. Sva tri su deo Sabornog hrama.

Godinama će trajati obnova ove, glavne hilandarske crkve, prve u nizu onih koje je kralj Milutin podigao 1293. godine. Bogosluženja u njoj traju ukupno šest sati dnevno, a građevinske skele ne priliče unutrašnjosti ove svetinje.

ZLATNE RUKE

U HILANDARSKOM timu iz Novog Sada slikarsko-konzervatorskim radovima rukovodi slikar-konzervator Siniša Zeković, a šef duborezačko-pozlatarskih radova je Rastko Ćurčić, vajar konzervator. Duboresci su Miloš Vujaklija, Lazar Ćurčić, Jovan Ćeranić, stolari konzervatori - Goran Radaković, Dejan Radaković i Boško Papić. Konzervatori su Miroslav Nonin, Zoran Barišić i Dragan Sič.

Neki od njih u Hilandaru imaju duži "staž" od pojedinih monaha.

BLAGOSLOV ZA DRON I SKENER

MEĐU monasima Hilandara na čelu sa igumanom Metodijem nije mali broj onih koji su završili različite fakultete pre nego što su se otisnuli u tišinu Svete Gore. Upućeni su u savremene tehnologije, ali mobilni telefoni nisu im drag izum (u Hilandaru ionako nema interneta). Nisu, međutim, oklevali da daju blagoslov novosadskom timu restauratora da u Saborni hram umesto skela unesu savremeni dron koji na najuzvišenijoj tački kupole može perfektno da snimi i najsitniji detalj. Ubrzo je kupljen i skener koji uočava svaki deformitet na ikoni. Sa oba aparata, pošto je prethodno položio obuku, rukuje slikar Vladimir Petrović.

ZAKON U PRIPREMI

NA kraju ovog razgovora za "Novosti" Zoran Vapa (na slici) otkriva nam da će uskoro biti donet Zakon o Hilandaru, koji će podrazumevati da briga o najznačajnijoj svetinji izvan Srbije neće prestati u trenutku kada se završi kompletna građevinska, infrastrukturna i restauratorska obnova njenih delova postradalih u požaru.

- Zakon će predviđati da sredstva za Hilandar ubuduće budu stavka u budžetu jer Hilandar treba da bude briga svih Srba, gde god da su - ističe Vapa.