AMERIKANAC SE PRESELIO U SRBIJU: Napustio NJujork zbog korone, uživa u slobodnom Beogradu

- Kada je Kovid-19 prošlog proleća udario na Njujork, imao sam oko 60 godina i oporavljao sam se od traumatske povrede mozga koja me je, prema statističkim standardima, „trebala“ odneti nekoliko godina ranije. Ne samo da sam preživeo, već sam ponovo ogladneo za životom, pa nisam želeo da jadno živim na najgorem žarištu pandemije u SAD. Nekoliko prijatelja je umrlo, a ja sam gledao televizijske scene improvizovanih mrtvačnica koje su se šunjale po gradu u vidu šatora, kamiona... Moje komšije i ja smo se oprezno stiskali dok smo hodali po našoj zgradi, dišući plitko, spljoštajući se uz zidove.

Do avgusta mesecima nisam izlazio iz zgrade. Bez para, u penziji, odrasla deca zauzeta školom ili poslom, shvatio sam da nikome nije potrebno moje fizičko prisustvo. Sve što sam želeo je mesto da provedem još jednu zimu dostojanstveno, tokom koje sam mogao da čitam, razmišljam i slušam muziku koju volim. Ali svaki dan je izgledalo kao da se druga zemlja zatvorila za posetioce, a još nije bilo ni glasina o vakcini.

Jednog popodneva kada je anksioznost postala prevelika da bih izdržao, istraživao sam nekoliko sati i kupio kartu u jednom pravcu za Beograd - Srbija. Samo sam pozvao i rezervisao, kao da naručujem picu. Zemlja je i dalje bila otvorena za Amerikance, stopa zaraze bila je znatno niža nego u SAD -u, a preko noći je sa DžFK-a leteo Er Srbija preko noći, što bi me odvelo od pasoške kontrole do pasoške kontrole, od sveta do sveta, za osam sati leta.

Kad sam stigao, prošao sam carinu za 10 minuta i sat kasnije spavao u svom beogradskom hotelu. Za nekoliko dana uzeo sam mali, ali udoban stan iz doba komunizma na Dorćolu, posvećenom starom naselju u blizini hotela "Moskva" i tvrđave Kalemegdan, na ušću Save u Dunav. Moja kirija je bila 550 dolara mesečno, uključujući režije i balkon. Tamo sam pomislio da bih se mogao zakopati i preživeti neko vreme, čekajući bolja vremena.

Beograd me oduševio od početka. Bio sam dobrodošao da radim na kafiću na jesenjoj sunčevoj svetlosti i pozdravim nove prijatelje koji su prošli pored Strahinjiće Bana. Voćna jela bila su prelivena prečišćenim medom, a kombinacija je bila ukusna. Crno vino bilo je izdašno i sočno. Mladi su se vozili motornim skuterima po zakrčenim ulicama i bez uzbuđenja vikali „ćao“. Ponekad sam se osećao kao da sam u „La Dolče Vita“; u drugim delovima grada, koji su se još uvek oporavljali od bombardovanja u sećanju, podsetio me na pohabani Beč „Trećeg čoveka“.

Jedno od prvih iznenađenja bilo je koliko je lako biti u kontaktu. Beogradsko vreme je šest sati ispred Njujorka, pa bi me prijatelji sa istočne obale Sjedinjenih Država pozvali kasno popodne, a prijatelji sa zapadne obale pozvali bi me u vreme kada sam se probudio. Fejsbuk grupa pod nazivom „Klub stranih posetilaca Beograda“ imala je više od 9.000 ljudi voljnih da daju savete na engleskom jeziku o svemu, od izbora mesta za kupovinu kineske hrane do kupovine činčila za kućne ljubimce. Kupio sam sveže proizvode na jednoj drevnoj pijaci, naučio gde vode putevi i kako se izgovaraju njihova imena. Bio je to prvi put od mojih ranih dvadesetih da nisam imao pojma šta će doneti sledećih nekoliko meseci, što je bilo i zastrašujuće i oslobađajuće.

Ali prošle jeseni nismo mnogo šetali. Srbija je od početka virus shvatila ozbiljno, ali ne histerično; nikada nije bio okidač za raspravu. Prodavnice nikoga nisu pustile unutra bez maske, a mi smo strpljivo čekali u razmacima od pet stopa bez ikakvih sugestija da je bilo čija „sloboda“ napadnuta. U restoranima na otvorenom server bi ukazao na sredstvo za dezinfekciju ruku i stavio vas što dalje od drugih kupaca - što je ionako bilo dobrodošlo jer je toliko ljudi pušilo.

U Beogradu je zagađenje vazduha ponekad razaralo misli, a pošta je bila nemoguća, a ipak su neočekivane stvari bile jednostavne. Čišćenje kanala korena za hitne slučajeve i prelepa kruna postignuta u četiri dana za 270 dolara! I kako je čudno probuditi se u pijanoj svađi niz blok bez imalo brige da će to završiti pucnjavom - navodi Amerikanac.