LASLO ČUVA ISTORIJE TELEFONA: Penzioner iz Šušare kod Vršca, u svojoj kući ima neobičnu kolekciju koja svedoči o razvoju komunikacija

Od vojnih do teških industrijskih, izlivenih od tuča. Svi ti eksponati, koji svedoče o tome kako se telefonija razvijala u poslednjih 125 godina, mogu se videti i opipati u neobičnoj muzejskoj postavci u porodičnom domu Lasla Ereša u južnobanatskom selu Šušara.

Više od četiri decenije ovaj penzionisani telefonista PTT sakupljao je stare i odbačene telefonske aparate po raznim depoima i buvljacima, a neke je dobijao i od poznanika. Sve ih je sam sa posebnom pažnjom reparirao i čuvao u svom magacinu sve do 2018. godine. Tada je rešio da ih učini dostupnim za javnost, kako bi ih sačuvao od kolektivnog zaborava.

Namenski je "zatvorio" trem ispred svoje kuće i pretvorio ga u mali muzej telefona jedinstven u Srbiji (uz PTT muzej koji ima postavku posvećenu telefonima), a u njemu je izloženo više od 85 različitih vrsta ovih aparata.

- Telefonski razgovori su promenili svet, približili kontinente i ljude, ali neki su bili spremni da se odreknu tog važnog dela naše istorije, bacanjem u đubre starih aparata, među kojima je bilo mnogo stogodišnjaka. Većinu sam jedva uspeo da spasem. Sada ti stari sistemi funkcionišu na svakom eksponatu i na autentičan način prikazuju kako su se nekada uspostavljali telefonski pozivi - objašnjava Ereš, za "Novosti".

Najponosniji je na železničku centralicu sa predajnikom za elektropoštu iz 1878. godine, koja je na pruzi Vršac - Temišvar javljala da voz ulazi u stanicu. To je, ujedno, i najstariji eksponat u njegovoj kolekciji, koji je napravljen svega tri godine nakon što je uspostavljen prvi telefonski poziv na svetu. Tu su i brojne druge centralice iz različitih perioda, kao i telefonski aparati iz svih krajeva sveta. Oni moderniji, sa brojevima na pritiskanje, potiču iz Amerike, ima ih i iz Indije, a oni autentični, sa brojčanikom na okretanje, uglavnom su nemačkih i švedskih proizvođača.

- Za švedski "Erikson" je karakteristično to što su brojevi na brojčaniku počinjali sa nulom, dok je kod svih ostalih, nula bila na poslednjem mestu - ukazuje nam ovaj istinski zaljubljenik u svoju profesiju.

Specifičan je i telefon sa ključem, kojim su direktori zaključavali brojčanik kada su izlazili iz kancelarije, da radnici ne bi nenamenski trošili impulse. Tu je i neobična motorola, teška kao dve cigle, koju su nosili privrednici i bogataši svoga vremena.

- Ona je početkom osamdesetih godina prošlog veka koštala čitavo malo bogatstvo, čak 15.000 maraka, i bila je preteča mobilne telefonije - dodaje naš sagovornik, koji se nije povinovao modernim tehnologijama, pa uopšte ne koristi mobilni telefon.

I prvi mobilni telefoni, koji su se u Srbiji pojavili devedesetih godina, sada su muzejski eksponati. Sajber generacije ne poimaju da na tim aparatima nije bilo tač-skrinova, a kamoli da su se pre samo dve decenije u svim domovima koristili fiksni telefoni sa brojčanicima na ručno okretanje. Zato ova muzejska postavka najviše oduševljava upravo decu i omladinu.

Da bi im dočarao kako se nekada komuniciralo, Laslo je u muzeju i u letnjikovcu iza kuće upravo zbog njih instalirao dva ista telefona, koja funkcionišu po prvoj tehnologiji, a na kojima bar kroz igru mogu da razgovaraju kao u stara dobra vremena.

CENTRALA

ŠUŠARA je zvanično prvi telefon preko PTT dobila 1947. godine, ali je to selo još 1896. bilo povezano telefonskom linijom sa susednim Deliblatom i Grebencom.

- Tada je funkcionisao sistem koji je istovremeno bio i telefon i centrala sa tri broja, koja je radila sa Pupinovim kablovima. Okretanjem ručice generatora telefona dobijala se jednosmerna struja od 70 do 110 volti i tako se dobijao željeni broj - objašnjava nam Laslo Ereš.