OTIŠAO POSVEĆENIK MEDICINE, POEZIJE I FILOZOFIJE: U 84. godini preminuo prof. dr Jovan Striković
U Beogradu je 21. jula u, 84. godini, preminuo profesor doktor Jovan Striković, rođen u Kličevu kraj Nikšića u Crnoj Gori.
Istaknuti medicinski stručnjak, neuropsihijatar bio je dugogodišnji direktor bolnice "Sveti Sava" u Beogradu, pesnik bogatog stvaralačkog sumiteta, uglednik Udruženja književnika Srbije, naučnik koji se bavio psihološkim fenomenima u književnosti: smehom, ludilom, samoubistvom i osvetom.
Važio je za stvaraoca koji je najcelovitije proučavao Njegoševo književno delo i doktorirao na temu "Psihologije u Njegoševom stvaralaštvu". Jedan je od istaknutih zaslužnika koji je Njegoševu filozofsku i književnu ostavštinu približio vekovima, ali ne slavopojem, već naučnim utemeljenjem dostojnim jedne od najpostojanijih zakletvi naroda kome je pripadao.
Složena stvaralačka i ljudska struktura ličnosti Jovana Strikovića mogla bi se proučavati u nekolikim celinama koje ga čine neuporedivim na ravni razumevanja ljudske duše i duhovnosti. Njegova voluminozna ostavština u domenu medicinske nauke, književnosti i filozofije, koliko i u svemu drugom čega se dotakao, podstiče na razmišljanje o jednoj u nizu njegovih filozofema u kojoj je sažeta surovost ljudskog opstanka, a ona upozorava na to da izlazak iz života ne znači konačnu smrt, već nastavak trajanja po zasluženoj veličini.
Posebnost zavičajnog nasleđa u nekolikom smislu bila je tamnina po kojoj je Jovan Striković, pesnik filozof i lekar, tragao za odgovorima na nebrojena pitanja ovostranog i onostranog, neodvojivog od uzdrhtale ljudske misli koju najpreciznije artikuliše osama pojedinca, u kojoj bi misao da je živeti radi života mogla da bude povređujuća, te i koliko je značajno da se u trenutku samosuočenja od smrti ništa ne okrnji.
Prateći svoje unutarnje redoslede, Striković se uporedno naglasio kako u domenu proučavanja povezanosti ljudske svesti sa ishodima, tako i u filozofskom umrežavanju saznanja do kojih je dolazio razumevajući najosenčenije tragove ljudske svesti, teško shvatljive i naučnoj misli od Frojda do dana danjeg.
Nekonvencionalnim pristupom u domenima kojim se bavio - medicini, poeziji i filozofiji, ostao je do samog kraja samosvojna i jedinstvena stvaralačka ličnost, kojoj će svebuduće, nadajmo se manje teretno, vreme učiniti dužni naklon, koji mu je, van svake sumnje, i za života pripadao.
Udruženje književnika Srbije izgubilo je jednog od najuglednih članova i ovih nekoliko crtica naše je potonje opraštanje od njega budući da će dalje u vekove počivati na onom prostoru "gde je i klicom zametnuo", kaže se nekrologu koji su potpisali predsednik Udruženja književnika Srbije Milovan Vitezović i književnik Vidak M. Maslovarić.