SJAJNU IDEJU PRETOČIO U BIZNIS: Aleksa iz Nakova primenio sve što je naučio, rešenje našao u ljusci lešnika

Sve što je naučio na fakultetu doneo je kući u Nakovo kod Kikinde. Nekoliko godina kasnije ispostavilo se da je rešenje "sakriveno" u ljusci lešnika.

"Skrckao" je voće sa porodičnog imanja, zube nije polomio već mu je dodao med i napravio namaz, skoro jedinstven na našem tržištu.

STUDIJE privodi kraju i vrlo je zadovoljan onim što je postigao. I profesori su ga dobro ocenili, pa su ga pozvali da na jednom stručnom skupu prezentuje kako je ostvario svoju ideju.

- Nije mi bilo teško da oca ubedim da počnem da pravim namaz od lešnika koje je on već proizvodio. Tako sam došao do kvalitetne sirovine. Godinu dana sam radio na tome kako da dobijem dobar namaz. Nazvao sam ga "nutto", spakovan u teglice ima kupce u Beogradu, Subotici, Zrenjaninu, Čačku, Kragujevcu. Dobijamo samo pozitivne ocene - priča Aleksa, student završne godine agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

NAMAZ od meda i lešnika, potpuno prirodan, bez ikakvih drugih dodataka, glavni je Aleksin proizvod. Osim njega ima i puter i ulje od lešnika, kojih je više na tržištu.

- Naš namaz je jedinstven, jer sadrži čak 40 odsto lešnika i 60 odsto meda. Nema konzervanse ni bilo kakve aditive. Mogu da ga koriste i deca i dijabetičari u manjoj količini. Lešnik je pečen i veoma sitno mleven, dok se med ne podvrgava nikakvoj obradi.

Potpuno je prirodan. Biramo ga od poznatih pčelara iz našeg kraja - objašnjava Aleksa.

JEDNAKO kao na namaz, ponosan je i na kvalitet lešnika. Kako i ne bi kada sirovinu kupuje od oca Danila. Možda taj lešnik ne bi bio toliko dobar da plantaža istovremeno ne svedoči o skoro nesvakidašnjem partnerstvu četvorice prijatelja. Baš to društvo je pre šest godina na ulazu u Nakovo zasadilo lešnik koji sada raste na 1.400 stabala i 2,5 hektara.

- Plantažu smo formirali nas četvorica, jer smo želeli da se, pored osnovnog posla, bavimo još nečim. Ja sam ekonomista, drugi prijatelj je inženjer rudarstva, treći je pedagoškog obrazovanja, a četvrti je završio gimnaziju. Svi smo zaposleni, ne živimo od lešnika, ali ulažemo veliki rad i trud u plantažu. Njih trojica su znatno mlađi od mene, ali partnerstvo nam odlično funkcioniše. I mi smo, na neki način početnici, jer lešnik pun rod daje u osmoj, devetoj godini, tako da plodove velikog rada još nismo ubrali - priča Danilo Raca.

OTAC je ponosan na sina. Najviše zbog toga što znanje sa studija primenjuje na njihovom imanju. Pomoć pružaju i Aleksina majka, baka i mlađi brat. Ipak, novčanici su, kažu, odvojeni. A to je velika satisfakicja.

- Njegov novčanik je puniji nego moj - dodaje otac.

I Aleksa je uložio mnogo sati rada na očevoj plantaži. Ona na ulazu u selo privlači pažnju jer je "kao naslikana". Vlasnici su prihvatili Aleksinu ideju da se održava po sistemu "jalovi ugar".

- Voćnjak nije zatravnjen, već se zemlja između stabala održava mašinama. Mana je što se posle veće kiše ne može ući na plantažu zbog blata, ali je lakše sakupljanje lešnika - objašnjava Aleksa Raca.

PLANOVI

- LEP je osećaj kad nešto sam uradiš. Kad ideja postane delo. A moje delo su namaz, ali i ime, etiketa, izgled ambalaže. Želja mi je da imam svoj mali pogon, da moji proizvodi budu na rafovima supermarketa. Na svakom departmanu na fakultetu čuo sam neko korisno mišljenje - kaže Aleksa Raca.

NAKOVČANI ZAČUĐENI

NAKOVO je na samoj granici sa Rumunijom gde žive kolonisti iz Bosanske Krajine. Race su davno došle iz okoline Bosanskog Grahova. Da neko tamo, u selu njegovih predaka, kaže da se iz lešnika cedi ulje i još pravi namaz, sigurno bi se "čudom čudili".

- I Nakovčani više prihvataju namaz nego ulje. Veruju u med i lešnike - otkriva Aleksa.