"PONAVLJAČIMA" PLENE DOZVOLE? Nova inicijativa za pooštravanje saobraćajnih propisa da bi se smanjio broj žrtava na putevima
ZA određene saobraćajne prekršaje trebalo bi uvesti kazne trajnog oduzimanja vozačke dozvole sa zabranom ponovnog polaganja vozačkog ispita, kao i oduzimanje vozila. Zaplenjeni automobili prodavali bi se na licitaciji, a novac bi išao u fond za bezbednost saobraćaja, kao u Americi.
Foto RTS
Za ovo rešenje zalaže se prof. Milan Vujanić, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, profesor u penziji Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
- Reč je o recidivistima, onima koji ponavljaju kršenje saobraćajnih propisa sa mogućim teškim posledicama - objašnjava Vujanić za "Novosti". - Ako neko bezobzirno vozi, drastično kršeći brzinu, prolazeći kroz crveno ili vozeći u pijanom stanju, sa više od 0,8 promila alkohola u krvi, jedina kazna za njega je trajno oduzimanje vozačke dozvole bez mogućnosti ponovnog polaganja vozačkog ispita. Ukoliko i posle ovakve sankcije nastavi da vozi, bez dozvole, trebalo bi mu trajno oduzeti kola bez naknade i prodati ih na licitaciji, baš kao što se oduzimaju kola u kojima je prevožena droga.
Vujanić dodaje da bi vozilo trebalo konfiskovati bez obzira na to da li pripada počiniocu krivičnog dela, firmi koja ga rentira ili trećem licu. Vlasnik kola posle može privatno da goni počinioca i u parnici se naplati.
- Pet godina sam rukovodio Radnom grupom za pisanje Zakona o bezbednosti saobraćaja i već smo predlagali ovakve sankcije. Ali 2009. godine, kada je zakon usvajan, nije bilo političke volje da se takve odredbe unesu u zakon - objašnjava Vujanić, i dodaje da nisu u Komitetu i Radnoj grupi izmislili takva rešenja, već ih imaju razna zakonodavstva: od Australije, preko Amerike i Kanade, do Japana.
U Kanadi npr. kada pronađu nekoga da upravlja vozilom pod dejstvom alkohola, a već ima zabranu upravljanja, kola uništavaju direktno pred njim mašinom za presovanje, a njemu na poklon daju ispresovanu kocku.
Takođe kaže da bi u zakon trebalo vratiti jednomesečno oduzimanje dozvole (uz novčanu kaznu) za prekoračenje brzine od 30 i više kilometara na čas u naseljenom mestu.
- Dok je ta odredba postojala, broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom smanjio se sa 1.270 na 536 godišnje, a kada je ostala samo novčana kazna, skočio je na 600. To je mnogo izgubljenih života - kaže Vujanić.
IZNAD PROSEKA
ZEMLjE za primer imaju po tri poginula u saobraćajnim nesrećama na milion stanovnika, dok je evropski prosek šest. Srbija je ranije imala mnogo iznad te brojke - čak 18, da bi se smanjilo na 7,6. Čak i sa blago povišenim brojkama ona je, kaže Vujanić, bolja od mnogih evropskih zemalja.