"KVAKA" U ZAKONU O STANOVANJU: Jedan stanar plaća dugove cele zgrade!

Ovo je predviđeno Zakonom o stanovanju, prema čijim članovima, zavisno od situacije, odgovornost dele svi, ali šteta može da se naplati i od pojedinca.

Iako je uvođenje novog modela upravljanja stambenim zgradama trebalo da uredi ovu oblast u Srbiji, u praksi se ispostavilo da su stari problemi rešeni, ali su se iznedrili novi. Poput dugovanja zbog neizmirivanja obaveza odgovornih. Prema zakonu, za štetu koja nastane iz zajedničkih delova odgovorna je stambena zajednica. Ako u zajedničkoj kasi nema novca, štetu može da plati samo jedan njen član.

U sudskoj praksi ovakvi slučajevi nisu česti, ali advokat Ivan Ranitović iz Beograda, koji se bavi sporovima u oblasti stanovanja, potvrđuje mogućnost naplate pričinjene štete od vlasnika posebnih delova, odnosno stanova.

- Za štetu koja proistekne iz zajedničkih delova zgrade odgovara stambena zajednica. Ako ona u zakonskom roku ne nadoknadi štetu, onda supsidijarno odgovaraju i vlasnici posebnih delova - navodi Ranitović. - Ako se ne može odrediti da li šteta potiče od zajedničkog ili posebnog dela, onda solidarano odgovaraju stambena zajednica i vlasnici posebnih delova. Profesionalni upravnik odgovoran je stambenoj zajednici odnosno vlasniku posebnog dela ako je šteta nastupila usled njegove radnje ili propusta.

To znači da, ukoliko je izričito problem proizveo zajednički deo višespratnice, oštećeni mora najpre da tuži stambenu zajednicu, pa ukoliko tu ne bude uspeha, može da naplati od jednog ili od, recimo, 10 stanara. Ako pak, ne može da se utvrdi iz kog dela je naneta šteta, može se direktno naplatiti od stanara. U oba slučaja, stanar koji je namirio dug u ime svih, regresno od ostalih komšija potražuje novac koji je uplatio. Srazmerno i njegovom delu u dugu, koji i on kao jedan od odgovornih stanara, treba da plati.

Ako slovo zakona prevedemo na konkretne situacije, znači da oštećeni, ako naiđe na siromašni fond stambene zajednice, u ovom slučaju može da "računa" na bogatog komšiju. Da se muči sa naplatom od svih, prema rečima upravnika, može da ga spase insajderska informacija koji stanar je najsolventniji. Njegovo sanduče potom biva adresa za potraživanje.

- Ako recimo, otpadne fasada od zgrade i ošteti automobil nekom vozaču koji se parkirao ispred ili mu zbog nečišćenja padne sneg i pričini štetu, za naplatu osiguranja ili štete on tuži stambenu zajednicu - kaže za "Novosti" Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda. - Kada ona na računu nema novca da izmiri obaveze, pozivajući se na "supsidijarnu odgovornost" može da izabere "najlepše" sanduče, odnosno da se raspita koji stanar može da mu nadoknadi štetu. Onda utuži njega i preko administrativne zabrane se njemu skida novac, a posle taj stanar koji je isplatio štetu potražuje novac od svih stanara srazmerno.

Iako je ovaj način naplate moguć i u drugim slučajevima kada zgrada duguje trećem licu, firme za obavljanje popravki se od neizmirivanja novca za urađeni posao uglavnom osiguraju unapred. Tražeći avans u visini od 50 odsto, ali i uvid u finansijsko stanje zgrade. Ako nema novca, majstore neće ni slati.

SRAZMERNA PODELA

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture mišljenja su da naplata od samo jednog stanara nije moguća. Oni su nam nezvanično rekli:

- Ukoliko šteta potiče od posebnog dela, nadomešćuje je vlasnik. Ako je reč o zajedničkom delu, odgovara i stambena zajednica i vlasnici posebnih delova srazmerno učestvujući. Odnosno, taj iznos se razdeli na sve vlasnike srazmerno.