VOJNI MUZEJ OBOGATILA SRPSKA UNIFORMA: U Solunu prvi put izložena i odeća naših ratnika iz Velikog rata (FOTO)

Tako je, nedavno, postavka u kući sećanja na proboj Solunskog fronta u kome je srpska vojska imala presudnu ulogu, uz replike uniformi saveznika, obogaćena i uniformom srpskih junaka koji su odavde krenuli u juriš za slobodu okupirane otadžbine.

- Ovo je prvi takav eksponat u jednom grčkom muzeju - kaže, za "Novosti", Jelena Jovanović, šef Predstavništva RS.

- Dugo smo tragali, pisali, pozivali, mnogobrojnim adresama se obraćali da nas upute gde da nabavimo uniformu ili, ko bi mogao barem da je sašije približno onoj koju su nosili srpski vojnici... Onda sam došla do nekih fotografija sa obeležavanja svečanosti upriličenih povodom jubileja vezanih za Veliki rat. Na tim fotografijama i glumci i statisti bili su odeveni kao nekad veliki junaci. Brzo je stigao odgovor o majstoru čijih je ruku taj rad. Pozvali smo ga... I, uniforma je stigla. Puno srce i nama i pukovniku Nikolaciosu.

Vasilis Nikolacios je veliki prijatelj Srba, čuvar porodičnog sećanja na žrtvu i herojstvo junačkog naroda koji je u njegovoj domovini potražio utočište i spas, pa odatle krenuo u slavu i slobodu, govorio je:

- Na tim sećanjima sam stasavao, učio, zavoleo narod koji nije žudeo za hlebom, već za slobodom i nije pravedno da u postavci samo nema uniforme srpskog vojnika. Molim vas da učinite sve i ja koliko mogu da to mesto ne ostane prazno.

Vojnom muzeju u Solunu repliku uniforme darovao je Draško Višić, Banjalučanin, unuk solunskog dobrovoljca Luke Lakića iz Radosavske kraj Vrbasa. Draško Višić, čovek - logistika Vladi i institucijama Republike Srpske, kad god su kakva obeležavanja pobeda i stradanja u Velikom ratu, javio se Jeleni Jovanović, a ona Vasilisu. Tada se prepliću dve lepe sudbinske priče. Priče potomaka ratnika i njihovih domaćina sa upisanim sećanjima na vreme kad su dva naroda, grčki i srpski, iz velike drame izrasli u divove herojskog i ljudskog.

- Nikada sa takvom posvećenošću nisam radio uniformu kao tu za Vojni muzej u Solunu.

Činilo mi se da su mi u rukama sva ordenja sveta, a zapravo, sve vreme je preda mnom bila đedova Albanska spomenica koja je ugrađena u mene, moje biće. Poživeo je, s njim sam proputovao put stradanja i slave. I darovao me sećanjem - priča nam Draško Višić.

- Pa, kad mi je Jelena zahvalila, rekao sam: "Ne, Jelena! Vi ste mene nagradili".

Replika uniforme srpskog vojnika, iz radionice Draška Višića je uz zastavu Srbije, okružena fotografijama i dokumentima o golgoti vojske koja se iz pepela vinula u sam vrh slobode.

VOLEO BIH DA VIDIM IZLOŽBU

NISAM bio u Solunu, tamo su odlazili ponajviše moji Banjalučani da posete grobove predaka, ali to nije opravdanje.Voleo bih da odem i ja, poklonim se Zejtinliku i to odavno planiram - kaže Draško Višić.

- Mislim da me septembar ove godine, kada bude obeležavana godišnjica proboja, neće mimoići. I da vam, kažem: mnogo mi je drago što govorim za novine "Novosti". Čitam ih i pamtim vaše dopisnike koji su, kao Slobodan Pešević, bili institucija. Svojevremeno smo, čak, i neke akcije zajedno realizovali. Bila su to lepa vremena - kazao nam je Draško Višić.