BORBA ZA JANJIN KORAK STIGLA U KRUŠEVAC: Sava i Damil u pešačkoj misiji koja je digla Srbiju na noge (FOTO)

Do juče neznancima danas najboljim prijateljima,trebalo je dva dana da iz Kragujevca peške, noseći kutiju za dobrotvorne priloge stignu u Lazarev grad. Pauzu,tokom koje su sakupljali novac pravili su u Vrnjačkoj Banji i jutros oko 35 minuta u trsteničkoj Stopanji.

Plan da se prepešači 230 kilometara sve je izvesniji, a cilj jasan:obezbeđivanje sredstava za dalju redovnu terapiju u Novom Sadu, ,ali i naprednu dijagnostiku za malu Kragujevčanku u Turskoj. I taj cilj, uveravaju nas preumorni,ali nasmejani prijatelji,sve je dostižniji. Damil Erac je od 14.do 19.juna prvo pešačio sam i putujući na dve noge kroz Topolu, Aranđelovac, Lazarevac, Ub, Obrenovac sve do Hrama Svetog Save u Beogradu uspeo da motiviše ljude dobre volje da uplate oko 2.000 evra.

U novoj, pešačkoj misiji, od četvrtka, pridružio se i Janjin tata.Od Kragujevca do Vrnjačke Banje dvojac je prevalio paklena 74 kilometra na temperaturama koje se nisu spuštale ispod 40 stepeni.

-Moja deca su ponosna, mnogi podržavaju ovo što radim i neću stati sve dok za Janju ne obezbedimo sve što je potrebno kako bi imala zdravo i srećno detinjstvo-priča za „Novosti“ Damil Erac.

- Nikada nisam ranije učestvovao u nekim humanitarnim akcijama, a kada sam o Janji pročitao apel na društvenim mrežama,samo sam rešio da krenem. I od tada se nisam zaustavio. Nisam u situaciji da finansijski pomognem, ali mogu bar ovako da pokušam da animiram ljude, da budu humani.

Sava se seća trenutka kada mu se javio Damil rečima da će krenuti da pešači za njegovu ćerku. Za „Novosti“ svedoči da su i supruga Tamara i on bili zatečeni. Plemenitih srca,otvorenih da pomognu je bilo i ranije,ali da neko krene na nepoznat put zbog nepoznatog deteta-nije.

- I jednostavno,rešio sam da se pridružim,i da na taj način skrenem pažnju i roditeljima druge dece sa poteškoćama da i sami budu aktivni-kaže za „Novosti“ Janjin tata.-Postali smo prijatelji za ceo život! 

Da jednog dana i Janja bude odvažan pešak potrebna je velika podrška humanih ljudi. Samo redovna fizikalna terapija koju devojčica ima u dva privatna centra u Novom Sadu i to na dva do tri meseca iznosi 4.500 evra. Terapija, sa modernom dijagnostikom,kako bi se detaljnije ispitalo zdravstveno stanje male junakinje iz Kragujevca košta 30.000 evra. Stojanovići se nadaju da će njihova ćerka biti i kandidat za trasnplataciju neurona u Pekingu. Oni se, poručuju, neće predati,sve dok postoji i najmanja šansa da njihovo dete prohoda.

- Za samo 10 meseci redovnih vežbi uz budno oko stručnjaka postigli smo mnogo,od deteta koje je samo ležalo kao biljka,skoro nepomično,naša Janja sada može i da samostalno sedi, naravno,ne dugo,ali sve je jača-svedoči Sava.

- Put do prave dijagnoze nije bio lak,tako da sada pokušavao da nadoknadimo i izgubljeno vreme.Janja prati svog brata pogledom,odaziva se na ime. Još uvek ne govori zbog slabih vratnih mišića,ali vežba sa defektologom,logopedom. Nadamo se da će se sve dobro završiti. Sad smo u fazi da je učimo da puzi. Trebaće dosta vremena,ali ne predajemo se. 

Jubertov sindrom vrlo je redak poremećaj. Nerazvijenost malog mozgla i moždanog stabla, kod Janje prati i to što ima po šest prstića na rukama i nogama i ptozu desnog kapka. Ipak, to je dete koje se smeje. Taj osmeh pomaže i Savi i Damilu da nastavljaju da pešače. Kutija za dobrovoljne priloge biće na ulicama grada. Rano ujutro kreću za Paraćin, a sutra uveče biće u Ćupriji. Prekosutra:Jagodina, a potom nazad za Kragujevac. Damil se nada da će nastaviti i misiju van granica Srbije. Za malu Janju, poručuje, pešačiće do kraja sveta.