PRED DRŽAVOM NEVIDLJIVO 2.000 LJUDI: Sumorni rezultati više istraživanja o položaju romske populacije i apatrida u našoj zemlji

Opšta je ocena da je njihov položaj daleko nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju, a posebno ih muči nedostatak dokumenata, siromaštvo i diskriminacija.

Samim tim oni gube mnoga prava, poput onog na lečenje, školovanje, socijalnu pomoć ili zapošljavanje. Oko 2.050 ljudi u riziku je od apatridije, pokazalo je poslednje istraživanje CeSID-a. Riziku su najviše izloženi Romi koji dolaze u Beograd, oni rođeni na KiM ili van Srbije, siromašne porodice iz neformalnih naselja, mlađi muškarci više nego žene...

Mnogi Romi interno raseljeni sa Kosova ni posle dve decenije nisu upisani u matične knjige, niti su ostvarili bilo kakva prava. Njihov broj je ipak opao za više od 40 odsto u odnosu na period od pre pet godina, a kao razloge navode da ne poseduju sva neophodna dokumenta za upis. U dve trećine slučajeva fali im samo jedan, i to najčešće dokument o prebivalištu, tj. boravištu. Takođe tvrde da ne poznaju procedure ili da su im one komplikovane, kao i da im ni roditelji nisu upisani u matičnu knjigu.

Svaka druga osoba u riziku od apatridije nema prijavljeno prebivalište, najčešće zato što žive u objektima koje je nemoguće prijaviti ili zbog zahtevnih procedura. Ipak, 16 odsto prijavilo je prebivalište na adresu centra za socijalni rad.

Istraživači CeSID-a zaključili su da se prosečno romsko domaćinstvo sastoji od pet do šest članova, srednje starosti 41 godina, što je za osam godina manje nego na nivou opšte populacije. Više od trećine ovih naselja nalazi se u Južnoj i Istočnoj Srbiji, a 29 odsto u Vojvodini. Gotovo polovina ljudi u njima živi od socijalne pomoći, svaki deseti zarađuje od sezonskog posla, nešto manje njih sakuplja sekundarne sirovine...

I u SANU je nedavno organizovan skup posvećen inkluziji Roma. Kako je za "Novosti" rekao Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, istraživanja koja su sproveli pokazuju da se većina ispitanika romske nacionalnosti najmanje 10 puta u životu suočila sa diskriminacijom u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, na radnom mestu.

On podseća da je Vlada donela Strategiju socijalnog uključivanja Roma do 2025, koja nije zaživela u potpunosti, što je slučaj i sa centralnom bazom podataka o Romima.

- Najviše je učinjeno u oblasti stanovanja, gde je potrošeno oko 11 miliona evra na izgradnju kuća, stanova, vodovoda, kanalizacije i puteva u više od 10 gradova. Veliki broj nezaposlenih Roma i dalje nije na evidenciji NSZ, a od onih koji rade dve trećine ima najniži stepen kvalifikacije. Polovina nema ni osnovnu školu - kaže Bašić.

GODIŠNjE 30 MILIONA EVRA

DRŽAVA godišnje za Rome izdvoji oko 30 miliona evra, od čega je više od dve trećine obezbeđeno iz fondova EU i međunarodnih donacija, pokazalo je istraživanje dopisnog člana SANU prof. dr Pavla Petrovića. Pretpostavka je da se izdvaja mnogo više sredstava kroz socijalnu pomoć, ali se precizni podaci o tome ne vode.