ŠTA AKO DELTA SOJ EKSPLODIRA PRE JESENI? Stručnjaci potvrđuju - ovo će biti obavezne mere

Ruku na srce, epidemiološka situacija je za sada stabilna. Međutim, za poslednjih godinu i kusur koliko traje ova panemija, svedoci smo da je to veoma promenjiva kategorija, a da je kovid jedna podmukla i prevejana bolest.

Tako smo u nedelji od 14. do 20. juna imali ukupno 862 zaražena, što je u proseku više od 100 inficiranih dnevno. Već u sledećoj nedelji taj broj je drastično opao. U sedmici od 21. do 27. juna obolelih je ukupno bilo 548, što je prosečno manje od 80 novoobolelih dnevno. Tako dolazimo do prošle nedelje, odnosno od 28. juna do 4. jula kada je primetan mali rast broja zaraženih. Tako je prethodne sedmice ukupno obolelih bilo 571 što je u proseku 81,6 ljudi dnevno.

Iako se ovakve brojke čine skoro pa zanemarivim, a razlika između poslednje dve nedelje je 23 zaražena, ipak ukoliko cifre nastave da rastu ovakvim laganim tempom, a katalizator bude zarazniji delta soj, pik četvrtog talasa bismo mogli da dočekamo i pre jeseni.

Četvrti talas je već počeo?

Profesor Petar Kočović, matematičar, zbog ovakvih brojki već je objavio da je formiranje četvrtog talasa počelo 4. jula!

- Ako sutra budemo imali više od 49 zaraženih - krećemo lagano uzbrdo - napisao je prof. Kočović 4. jula na svom "Fejsbuk" profilu, a juče smo imali čak 110 zaraženih.

Profesor dr Dušan Popadić, imunolog, rekao je da će novi talas korone, tokom jeseni ili zime, doneti brojke novozaraženih "koje će se meriti hiljadama", ako se ne vakciniše dovoljan broj ljudi.

- Trenutno je situacija lakša definitivno, nego pre par meseci, ali to može biti zatišje pred ponovni nalet bure. I dalje nema dovoljno imunih, kada saberemo, još nemamo 50 odsto imunih i to nije dovoljno da mirno čekamo zimu - rekao je on u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Prof. dr Tanja Jovanović, virusolog, o tome da li ćemo imati četvrti talas korona virusa pre jeseni kaže da to isključivo zavisi od nas, a mi smo svoju šansu sa vakcinacijom prokockali.

- Svi ljudi koji žive u ovoj zemlji sami diktiraju epidemiju kovida 19 u Srbiji. Da imamo veći obuhvat vakcinacijom i da smo stekli kolektivni imunitet, a imali smo priliku za to, mi danas ne bismo pričali o tome da li ovaj virus može da izazove sledeći talas. Tako da smo propustili priliku koja je retko koja zemlja imala da od samog početka ima dovoljno vakcina da postigne kolektivni imunitet i da smanjimo cirkulaciju virusa u prirodi - kaže Jovanović.

Vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija

Ona objašnjava i da moramo biti svesni da danas govorimo o delta soju korona virusa, a već sutra o lambda varijanti i tako u nedogled, sve dok odlažemo imunizaciju i ostavljamo prostora virusu da mutira.

- Da li će se pojaviti neki varijante koje su mnogo opasnije od delta varijante ili neke koje će ugroziti kvalitet našeg efikasnog vakcinalnog imuniteta - postavlja se veliko pitanje. Zato apelujem da se što više mladih vakciniše ako želi da nesmetano nastave svoj život u ovom letnjem periodu kroz zabavu, muziku, posetu koncertima, posetu utakmicama, putovanjima... A onda na jesen nesmetano krenuli u školu i na fakultete, a stariji nastavili normalno da žive - priča dr Jovanović.

Sličan apel je uputio i dr Predrag Kon. On smatra da je ključno da se sada što više mlađih ljudi vakciniše jer oni imaju najveći broj kontakata i tako najviše šire virus.

- Ovi što se sada zaražavaju to su uglavnom mlađi ljudi, kao na samom početku epidemije. Oni imaju česte kontakte, tako da je i realnost brže prenošenje virusa - objasnio je epidemiolog dr Predrag Kon.

On je, gostujući na TV K1 pre dva dana, obelodanio da su pooštrene mere praćenja zaraženih i njihovih kontakata. I potvrdio da nam novi talas “ne gine”.

- Na jesen nam preti novi talas. S ovim stepenom vakcinacije, on je izvestan. Ljudi moraju da shvate da nismo dostigli kolektivni imunitet. S brojkama se manipuliše, ili blaže da kažem, različito se predstavljaju. Kada se kaže da je vakcinisano blizu 50 odsto, misli se na punoletne građane, oko 5,4 miliona koliko se procenjuje da ih je trenutno u Srbiji. Međutim, mi smo obuhvat vakcinacije pomerili na granicu do 12 godina, dakle potrebno nam je još više vakcinisanih - objasnio je dr Kon.

Srbija je trenutno sa oko 16 zaraženih na 100.000 stanovnika na samoj granici između zelene i žute korona zone (zelena do 15/100.000). Međutim, prošle godine smo uspeli da se spustimo ispod 10/100.000.

- Zaraza se spušta ka mlađem uzrastu, to je evidentno. Novi talas je izvestan, mada je sigurno da on neće biti kao oni prethodni. Mislim da možemo da imamo oko 1.000 zaraženih na dan, ne mnogo više. I to ne početkom septembra, nego nešto kasnije. Ipak, problem je što mi ne znamo koliko je zaštićenih ljudi, odnosno koliko je ukupno vakcinisanih i onih koji su preležali koronu - rekao je dr Kon.

Više zaraženih - strože mere

Ukoliko se zaraza zahuhta, naši stručnjaci kažu da će to u datom trenutku povući i nove mere, odnosno pooštravnje već postojećih koje se ionako slabo poštuju. Takođe, broj vakcinisanih već danima nikako da pređe cifru od 50 odsto i "vrti" se na 48 odsto zaštićenih građana.

Tako je Portugal vratio neke od najrestriktivnijih mera baš zbog bojazni od delta soja. Noćni policijski čas ponovo se uvodi u nekoliko portugalskih gradova, uključujući Lisabon i Porto, čime vlasti pokušavaju da stave pod kontrolu novi talas infekcija kovid-19 koji je pogodio zemlju.

Ljudi koji žive u gradskom području Lisabona, gde je koncentrisana većina novih slučajeva, moraće da prilože test negativnog korona virusa ili potvrdu o vakcinaciji da bi napustili ili ušli u region tokom vikenda.

Širom 45 opština u kojima će se primeniti noćni policijski čas, rad na daljinu je obavezan kad god je to moguće, restorani i kafići se moraju zatvoriti u 22:30, a venčanja i druge proslave se mogu odvijati samo prema ograničenjima koja su na snazi.

Da li ćemo završiti na kraju u sličnoj situaciji kakva je u Portugalu, naši stručnjaci ne preciziraju, ali svakako tvrde da se neće sedeti skrštenih ruku.

- Kada krene talas mi ne možemo tek tako da ga pustimo. Moraćemo nekako da reagujemo. Talas neće krenuti brzo, ali će krenuti - dodao je dr Kon.

Kontrola putnika

Sličnog je mišljenja i dr Jovanović, koja kaže da će mere morati da se revidiraju kada situacija sazri za to.

- Epidemiološke mere se donose na osnovu epidemiološke sitacije. Epidemiološke mere su u kontinuitetu prisutne u našoj zemlji od kada je proglašena epidemija kovida - 19. Naš problem nisu mere nego sprovođenje tih mera. Naglašavam, epidemiološke mere nisu kazne ili kažnjavanje onih koji ih se ne pridržavaju. To ne spada u epidemiološke mere. U epidemiološke mere spada nošenje maske u zatvorenom prostoru ili otvorenom i tako dalje. Nepoštovanje mera mora da bude sankcionisano, ali za to sankcionisanje nisu odgovorni epidemiolozi - objašnjava dr Jovanović.

Virusološkinja je mišljenja da prva mera koju bi trebalo pooštiriti ako za to dođe vreme jeste kontrola ulazaka u zemlju.

- Treba uvesti nadzor ulaska putnika u zemlju. Mi smo otvorili laboratoriju za dijagnostiku kovida - 19 na aerodromu "Nikola Tesla" tako da se putnici koji ulaze u zemlju, a nemaju PCR test, antigenski nalaz ili nisu vakcinisani, mogu testirati. Tako da se u tom smislu treba vršiti nadzor i kontrola nad ulaskom virusa u zemlju. To je verovatno prvo što će uticati. Drugo, varijanta alfa, odnosno britanska varijanta je imala "R" broj pet, a delta "R" broj sedam, dakle jedan osoba može da inficira sedam drugih. U tom smislu, uvodiće se epidemiološke mere i da li će škole na jesen raditi u realnom okruženju ili će se nastaviti onlajn nastava i sve mere - sve će se to meriti u trenutku kada za to dođe vreme - rekla je dr Jovanovič i napomenula da se sitacija kontinuirano prati i u skladu s njom su na snazi odgovarajuće mere.

Polazak u školu veliki epidemiološki rizik

Ono što dodatno zabrinjava epidemiologe jeste ukoliko zbog delta soja budemo imali pik četvrtog talasa na jesen kada đaci kreću u školu. Prof. Popadić napominje da ga taj scenario plaši jer je najmanja stopa vakcinacije među decom i mlađom populacijom.

- U Beogradu smo prešli 50 odsto vakcinisanih odraslih, ali kod mladih je nizak procenat vakcinisanih. To je vrlo zabrinjavajuće, jer oni na jesen kreću u novu školsku godinu. Oko 30-40 procenata mladih studira, oni će krenuti na nastavu, kao i srednjoškolci i to će predstavljati epidemiološki rizik. Treba sada iskoristiti vreme i vakcinisati se pre toga, da bi se imunitet izgradio do septembra, oktobra - rekao je prof. dr Popadić.

(Blic)