NULA NA TESTU DOVOLJNA ZA KNJIŽEVNOST: Na tri najveća univerziteta samo 149 prijavljenih na nekada popularne studije

Situacija je nešto bolja na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde, prema rečima dekanke Ive Draškić Vićanović, onih koji žele njihov indeks ima koliko i prošle godine, dok je studenata na srbistici u Nišu i Novom Sadu sve manje.

U Beogradu se na tri odseka - za Srpsku književnost i jezik, Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom i Srpski jezik i književnost, prijavio ukupno 101 kandidat. U Nišu se prijavilo tek 29, iako primaju 50, a u Novom Sadu jedva 17, mada je odobreno 58 mesta, plus još dva na odseku Srpske filologije u kontaktu sa slovačkom ili mađarskom, iako tamo primaju 15.

Preliminarni rezultati prijemnog ispita pokazuju da će ove godine srpski jezik i književnost, na tri smera, studirati i đaci koji su u školi dobijali jedva trojke. Uslov za upis, usled manjka kandidata, imaju i oni koji na jednom od dva testa nisu osvojili ni jedan jedini bod ili jesu tri, od maksimalnih dvadeset. Jedan kandidat može da se upiše sa ukupno četiri boda, od 40 maksimalnih, na dva testa.

Razlozi za ovoliku nezainteresovanost su šaroliki - od nemogućnosti zapošljavanja, lošeg statusa profesora, do neshvatanja značaja maternjeg jezika. Prof. Boško Suvajdžić, upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu, smatra da je to delom posledica položaja nacionalnih disciplina, a delom položaja prosvetnih radnika u društvu.

- Srpski jezik i književnost kao predmet trebalo bi da dobije poseban, natpredmetni status u sistemu obrazovanja. S druge strane, neophodno je i poboljšanje položaja prosvetnih radnika - kaže Suvajdžić i dodaje da se nigde na svetu ne izučavaju srpski jezik i književnost kao na ovim katedrama. Zato se, u vreme nadmoćnog razvoja IT sektora i digitalne humanistike, nameće potreba da se aktivno razmotri i poboljša položaj nacionalnih disciplina u obrazovnom procesu.

Profesor podseća i na deklaracije donete na dve interkatedarske srbističke konferencije: o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi, o statusu srpskog jezika na nenastavničkim katedrama i fakultetima i o kanonu srpske književnosti.

- Od svih delatnika u obrazovanju i kulturi, a ponajviše od profesora srpskog jezika i književnosti, presudno zavisi koliko će naš predmet biti vrednovan u društvu - kaže Suvajdžić.

Prof. Mirjana Ilić, upravnik departmana za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu, konstatuje da se za njen smer opredeljuju samo idealisti, koji ne razmišljaju o zapošljavanju.

- Oni koji žele da idu iz zemlje ne vide šansu u ovom departmanu, jer malo njih dobije priliku da predaje našoj deci u inostranstvu. S obzirom na pad nataliteta i sve manji broj đaka, teško je naći posao i u zemlji. Žao mi je kad vidim dobre studente kako rade kao konobari ili trgovci.

Po rečima naše sagovornice, Srbija ne poštuje evropske standarde, pa je broj časova našeg jezika i književnosti u školama manji nego npr. u Rusiji ili Nemačkoj: kod njih se kreće između sedam i 10 nedeljno, a kod nas ne prelazi pet. Veći broj časova pomogao bi i bankarima ili javnim radnicima, jer nam, kako primećuje prof. Ilić, generalno nedostaje jezička kultura.

Sa ovim se slaže i prof. Isidora Bjelaković sa Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koja dodaje da je potrebno ne samo povećati fond časova, već i odvojiti nastavu srpskog jezika od književnosti. Takođe se zalaže za uvođenje ove nastave kao obavezne do kraja školovanja.

- Sve nevolje potiču od toga što nemamo svest o važnosti poznavanja službenog jezika. Problem je i to što mladi misle da im je jedina opcija da sa ovim smerom rade u prosveti, a rad u školi nije ni popularan, ni isplativ - kaže Bjelakovićeva. - I na kraju, poseban problem je to što ne dolaze više najbolji učenici. Prošle godine je prosečan uspeh kandidata bio između tri i tri i po. I posle takvi učenici predaju u školama.

JEZIK BITAN ZA IDENTITET

NA svima nama je da pomognemo mladima da osveste da su maternji jezik i književnost bitni za kulturni identitet. Dok sam na ovoj poziciji, uložićemo sve napore da promenimo percepciju mladih, kaže dekanka beogradskog Filološkog fakulteta prof. Iva Drašković Vićanović (na slici).