DUPLE KAZNE ZA HAŠKE OSUĐENIKE: Zašto mehanizam u Hagu krši "Mendelinu rezoluciju" UN i pravo da zatvorenik bude blizu kuće
NAPORI državnog rukovodstva Srbije, koji traju već nekoliko godina, da se u Savetu bezbednosti UN pokrene inicijativa da haški osuđenici zatvorske kazne izdržavaju u našoj zemlji, nikako da urodi plodom.
Naši nadležni organi više puta su u SB UN ukazivali na njihove probleme sa kojima se suočavaju u stranim zemljama, gde su generalno izolovani, a nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na istom mestu pokrenuo zahtev da se haški osuđenici prebace u zatvore u Srbiji. Zasada ove poruke ostaju samo u etru i niko na njih ne reaguje.
Poslednji slučaj upućivanja bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića u Veliku Britaniju na izdržavanje doživotne kazne zatvora, predstavlja jasno kršenje njegovih ljudskih prava i takozvane Mendeline rezolucije UN. U njoj se jasno kaže "da će zatvorenik biti smešten na izdržavanje kazne što je moguće bliže svom mestu prebivališta". U stranim zatvorima srpski haški osuđenici su izmešteni od svoje kulture, vere, porodice i nemaju pristup informacijama na srpskom jeziku. Neki su u zemljama koje u zatvorima imaju značajnu populaciju islamskih ekstremista, pa su zbog bezbednosti srpski osuđenici izolovani od drugih. Zbog toga što su u udaljenim zemljama porodice ne mogu često da ih posećuju, a time im se takođe krše ljudska prava.
U raznim evropskim zatvorima kaznu trenutno izdržava 18 Srba, dok je general Ratko Mladić u Sheveningenu, u Holandiji, u pritvorskoj jedinici, dok sud u Hagu ne odluči u koju će zemlju biti prebačen. Najviše srpskih građana je u Nemačkoj - četvorica, a u Estoniji i Poljskoj po trojica. U Poljskoj je do pre nekoliko meseci bio i policijski general Sreten Lukić, ali po svim zakonima te države on mora da se pusti na slobodu, pa Poljaci više nisu hteli da ga drže iza rešetaka. Međutim, predsednik Mehanizma za krivične sudove u Hagu Karmel Ađijus, naložio je da se on vrati u Sheveningen, gde sad čeka prebacivanje u neku drugu državu.
Advokat Branko Lukić kaže, za "Novosti", da u Mehanizmu u Hagu odbijaju da razmišljaju na temu da osuđenike šalju u zatvore u njihovim zemljama i da se pozivaju na izjavu nekadašnjeg generalnog sekretara UN Butrosa Galija iz 1993. godine:
- On je tada rekao da osuđeni u Haškom tribunalu ne mogu da izdržavaju kazne na prostoru bivše Jugoslavije. I to je tad bilo logično, jer je bio rat. Međutim, danas nema nikakvih ni pravnih, ni ljudskih, ni bezbednosnih prepreka da se ti ljudi prebace u svoje zemlje. Danas se u svim tim zemljama - Srbiji, Hrvatskoj, BiH - sudi za ratne zločine i ti osuđenici ovde izdržavaju kazne. Isti je rat, isti su zločini. Zašto onda jedni izdržavaju kazne po Evropi, a drugi blizu kuće? Razlika je samo u sudu koji ih je osudio. Treba da se učini sve, da se pokrene značajnija diplomatska aktivnost, da ti ljudi budu ovde prebačeni. Tu temu treba stalno pokretati dok se ne reši, jer nije mnogo naših ljudi ostalo po tim zatvorima.
SB JEDINA ADRESA
ADVOKAT Tomislav Višnjić kaže da država mora stalno da pokušava da nametne temu da haški osuđenici kazne izdržavaju u svojoj zemlji:
- Savet bezbednosti je jedina adresa gde se to može realizovati. Neophodno je izlobirati i ozbiljno se zauzeti da to na kraju i bude prihvaćeno i da se ti ljudi prebace u svoje poznato kulturno i civilizacijsko okruženje. Jedno vreme su i Hrvati pokušavali da izlobiraju za ovu ideju, ali čak ni oni nisu imali uspeha.