VIDOVDAN, A NE SREBRENICA, ODREĐUJE SRBE ŠIROM AMERIKE: Martina Tomašević Hon, prva saradnica gradonačelnice Čikaga

Gradonačelnica Lori Lajtfut, proglašavajući Dan Vidovdana, istakla je da on "slavi upornost i izdržljivost pokorenog naroda koji žudi za slobodom, dostojanstvom i ravnopravnošću". Šefica za angažman u gradskoj zajednici Martina Tomašević Hon ističe, za "Novosti", da odluka nosi želju da se srpska zajednica u Čikagu oseća cenjeno i prigrljeno.

Kćerka srpskog imigranta iz Slavonije i majke Afroamerikanke, advokat sa diplomom kalifornijskog univerziteta Berkli, među najuspešnijim je Amerikankama srpskog porekla u demokratskim političkim krugovima u SAD. Radila je za nekoliko istaknutih demokratskih lidera. Bila je, pored ostalog, pomoćnik podsekretara u Klintonovoj administraciji i direktor politike ključnog odbora u američkom Predstavničkom domu.

- Kao glavni službenik za angažovanje gradonačelnice Lajtfut, moja primarna odgovornost je da izgradim mostove ka mnogim zajednicama grada Čikaga - Afroamerikanaca, Latinoamerikanaca, Evropljana, Amerikanaca sa azijskih i pacifičkih ostrva, američkih Indijanaca... Zajedno sa svojim izuzetnim timom, imam privilegiju da radim sa svim tim zajednicama, da obezbedim da se osećaju prihvaćeno. To uključuje i srpsku zajednicu. Među prvim stvarima koje sam uradila bilo je stvaranje kalendara značajnih praznika za zajednice u Čikagu. Kao Srpkinja sam dobro znala šta Vidovdan znači za srpsku zajednicu i da Čikago treba da obeleži ovaj značajni dan.

U zvaničnom proglasu, gradonačelnica je primetila kako Čikago "ima jednu od najvećih srpskih američkih zajednica u SAD". Koliki je njen politički uticaj u ovom gradu?

- Mnogi ne znaju koliko je lako stupiti u kontakt sa kancelarijom gradonačelnika i bilo kog drugog zvaničnika. Gradonačelnica Lajtfut iskreno veruje da najbolje preporuke za politiku dolaze iz bazične zajednice, a ne odozgo, od administracije. Zbog toga je moj posao i posao mog tima toliko važan. Često iz prve ruke gledamo i slušamo šta je zajednici potrebno. Da bih pomogla otvaranju vrata za angažovanje, oformila sam nekoliko saveta preko Kancelarije za nove Amerikance, koja je u mojoj nadležnosti. Postoje saveti za azijsko-pacifičku zajednicu, zajednicu Bliskog istoka i Severne Afrike, Afričko-karipsku imigrantsku zajednicu, Istočnoevropsku i Poljsku zajednicu. Neno Đorđević je predsedavajući Istočnoevropskog komiteta i on je pomogao u pisanju proglasa za Vidovdan.

Srbe u Čikagu ne bi trebalo da bude sramota da traže pomoć u pitanjima koja su im bitna.

Iako se kao jedinica lokalne uprave ne mešamo u spoljnopolitička pitanja, čuli smo od kineskih vlasnika preduzeća da su bili napadani tokom pandemije i smislili načine da ih podržimo i zaštitimo. Znamo i da su mnogi muslimani iz Čikaga zabrinuti zbog 20. godišnjice 11. septembra, pa smo pripravni.

Da li smatrate da je u Demokratskoj stranci moguće ispraviti stav tvrde politike SAD u vezi sa osetljivim pitanjima koja se tiču Srbije?

- Više ne radim na saveznom nivou, a i kada sam radila, nisam se bavila spoljnom politikom. No, lično sam bila uznemirena, kao i svi Srbi, zbog nespremnosti sveta da čuje, ili razume, legitimne srpske brige, uključujući kršenje ljudskih prava. Imala sam potrebu da vrisnem: "I Srbi su ljudi! Šta je sa našim ljudskim pravima?" Najveći izazov sa kojim se Srbi suočavaju u preusmeravanju američke politike je razumevanje da treba biti strpljiv, uporan i dosledan. I svoju priču treba dobro ispričati. Naša istorija je ponosna, ali je i tragična. Štitili smo Zapad svojom krvlju vekovima. Amerikanci ne znaju ni sopstvenu istoriju, a kamoli istoriju male zemlje koja se zove Srbija. Oni koji nas uopšte prepoznaju, poznaju nas iz jednostranog medijskog izveštavanja o raspadu Jugoslavije, ili kroz sport.

Neki su shvatili da su "Teslini" automobili nazvani po briljantnom Srbinu koji je električnu energiju doneo svetu. Ne možemo dozvoliti da nas definiše Srebrenica. Baš kao što Aušvic nije definisao Nemce. Ne potcenjujte značaj "Teslinih" automobila. Ili Srba kao što je Novak Đoković. Učinio je više na rehabilitaciji ugleda Srba nego bilo koja druga ličnost u novijoj istoriji. Sličnu ulogu imao je ranije i Vlade Divac. Oni običnim Amerikancima pokazuju naporan rad i izuzetnost, koji su deo srpske kulture, kao i velikodušnost. Posebno sam zahvalna na sredstvima koja su obojica posvetila pomaganju omladini u teškom položaju u Americi.

Da li mnogobrojne etničke manjine žive u harmoniji, ili tenzije nastaju usled napetosti u njihovim zemljama porekla?

- Ako pitate da li se ljudi iz bivše Jugoslavije mogu slagati u Čikagu, nisam čula za neke posebne tenzije. Napetosti u ovom gradu postoje po rasnoj liniji. Afroamerička zajednica suočava se sa nekim od najvećih socijalnih i ekonomskih izazova u našem gradu. Uporni, sistemski rasizam je toliko podmukao i sramotan da ne može biti obuhvaćen ovim tekstom.

Ide unazad do sistema ropstva na kojem je ova zemlja izgrađena pre više od 400 godina. Čak i kada se ropstvo završilo, Afroamerikanci su se suočili sa diskriminacijom i ekonomskim terorom. Nikada nisu smeli da budu ekonomski ravnopravni sa belcima, uključujući bele imigrante. Bez ekonomske jednakosti, ništa nije jednako. Naše škole imaju slabiji uspeh, zdravstvene razlike su oštre, stopa kriminala velika. Mnogi delovi zajednice zarobljeni su u ovom ciklusu očaja koji je u temelju nepravde. Zbog toga je ubistvo Džordža Flojda toliko povredilo zajednicu crnaca i dovelo do tako širokih protesta i pokreta "Životi crnaca su važni".

Kako su vaši srpsko-afroamerički koreni uticali na vašu političku karijeru u SAD?

- Odrastala sam sa mamom i njenom porodicom u južnom delu Čikaga. Iako su srpski geni mog oca bili moćni i izgledam baš kao on, moj primarni kulturni identitet je afroamerički.

Kao Afroamerikanka koja je iz prve ruke uvidela razliku između tretmana crnaca i belaca u SAD, uvek sam se borila za socijalnu pravdu. Zbog toga sam postala advokat. Ironično je to što sam bila šokirana koliko su mediji bili pristrasni prema Srbima tokom raspada Jugoslavije, a moj tata, koji je bio jedan od najvećih humanista, bio je toliko povređen da nisam mogla da ćutim. Tako sam se uključila u organizacije kao što su Kongres srpskog jedinstva i učestvovala u protestima, pisala pisma urednicima... Ovaj politički aktivizam i buđenje deo su razloga zbog kojih sam se preselila u Vašington.

Radili ste u administraciji predsednika Klintona. Jeste li iskusili neslaganja tokom bombardovanja i kasnije sa raznim teškim pitanjima u vezi sa Srbijom?

- Bila sam na poslu u Ministarstvu trgovine na dan kada je bombardovanje počelo. Sklonila sam se na jedno veliko stepenište i zajecala. Kasnije tog dana, nazvali su me iz Stejt departmenta, rekli da sam Srpkinja najvišeg ranga u Klintonovoj administraciji i da li bih bila spremna da potpišem akt koji podržava bombardovanje. Odbila sam. Takođe sam stavila metu sa malom srpskom zastavom na svoj sto tokom samita NATO u kancelariji koja je gledala na Belu kuću. Moj šef je gotovo dobio srčani udar kada je video šta sam uradila. To je bio moj mali, simbolični čin prkosa.

Svedoci smo rasnih tenzija unutar SAD. Preti li otvoreni sukob?

- Rasne tenzije su uvek postojale u SAD, ali ja sam vernik i iskreno verujem da Bog deluje na misteriozne načine. Sada kada se zemlja ponovo otvara, ozbiljno razmišljamo o tome kako ponovo pokrenuti pravedniju ekonomiju. Gradonačelnica Lajtfut je u velikom fokusu. Svi moraju imati jednak pristup dobro plaćenim poslovima, dobrim školama i odličnoj zdravstvenoj zaštiti. Imamo priliku da ovo ispravimo. Molimo se da ne propustimo priliku.

PRVI DOSELjENIK IVAN VUČETIĆ

PRVI Srbin Ivan Vučetić je u Čikago stigao 1872. godine, a prva srpska organizacija "Obilić" osnovana je 1878. godine. Prva srpska parada održana je 1893. godine na centralnoj čikaškoj aveniji Mičigen. Čuveni naučnik Mihajlo Pupin jedan je od najviđenijih Srba koji su živeli u Čikagu, gradu u kome je 1930. bilo oko 60.000 Srba. Danas se procenjuje da ih je oko 400.000.