SA KRUZERA NA OKEANU, DO MATIČARA U PARAĆINU: Meksikanka kaže da su temperament njenog naroda i Srba slični

Ovog puta iz Paraćina, gde su se početkom juna venčali Meksikanka Estefanija Morelo (28) i Srbin Stefan Radonjić (33). Zbog ljubavi koja se rodila dok su radili na jednom kruzeru, iskrcali su se na obale Crnice i Velike Morave kako bi uplovili u bračne vode, a samo nekoliko nedelja kasnije ponovo su podigli jedra i vratili se svetskim morima.

Stefan je posao na kruzeru, kako nam je ispričao, dobio januara 2015. godine i otada radi pri floti jedne poznate kompanije.

- Estafanija je ušla u moj život kad je došla prvi put na moj brod, pre tri godine. Kad smo počeli da se zabavljamo nismo ništa planirali, ali vremenom je veza postajala ozbiljnija. A onda je korona, sredinom marta, prošle godine usidrila naš kruzer. Sve je stalo. Vratio sam se kući, u Paraćin, a ona je 28. juna doletela u Srbiju iz Meksika. Od tada živimo zajedno - priča nam Stefan.

Estefanijina boravišna viza bila je na samo tri meseca, pa su zato morali u policijskoj stanici da prijave vanbračnu zajednicu. U međuvremenu, minula je godina korone, a kruzeri su ponovo počeli da plove, pa su oboje dobili nove ugovore. Estafanija je trebalo da se ukrca na brod "Aljaska". Venčali su se u pokušaju da ubede agenciju da ih ostavi na istom brodu, da ih ne razdvoje. Pokušaj je uspeo, pa je mlada, na njeno insistiranje, dobila isti brod kao i Stefan. Da nije bilo tako, dogovor bi bio bio da ona ostane kod kuće. Poslednjih meseci Estefanija je na jednoj internet platformi veoma uspešno davala časove španskog jezika, pa bi nastavila sa tim poslom dok se njen mladoženja ne usidri. Ovako, oni će sada do 18. decembra raditi zajedno na kruzeru.

- Šta će dalje biti zavisi od ugovora, ali dugoročno, živećemo u Paraćinu. Plan nam je da završimo započetu kuću, da proširimo porodicu. Srbi i Meksikanci po temperamentu su sličan narod. Iako smo se venčali početkom juna, već imamo godinu dana zajedničkog života. Estafanija je srećna što će živeti u Paraćinu jer je bezbednost kod nas mnogo veća nego u višemilionskim američkim gradovima. Njoj je prosto neverovatno da mi u ponoć slobodno i bez straha šetamo gradom - kaže naš sagovornik.

I Estefanija tvrdi da su Meksiko i Srbija vrlo slične zemlje, i da njihovi narodi imaju vrlo slično poimanje života. U Paraćinu su, kaže, ljudi topli i prijateljski nastrojeni. Ljubav između nje i Stefana se, kaže, postupno razvijala, i sada je srećna. Način na koji se organizuju venčanja u Srbiji ju je posebno oduševio. Stefanova i njena svadba bila je jedna od prvih u Paraćinu posle "godine korone". Imali su oko 130 zvanica. Matičar je došao na slavlje tek predveče, što u Meksiku ne bi bilo moguće. Tamo je, veli, najpre obavezan oficijelni deo.

- Mnogo zajedničkog imaju naši narodi. Neposredni, otvoreni, posle jednog minuta izgleda kao da se poznaju čitav vek. I hrana je slična mada Srbi ne jedu toliko ljuto. Zato sam jedva pronašla da kupim sve naše ljute soseve i začine. U Meksiku se više jede piletina, u Srbiji svinjsko meso. To je razlika, a i količinski Srbi jedu više. Ali zato je vaš jogurt neprevaziđen u svetu po ukusu, kao i burek i sarma. A mir i ukupna bezbednost u Srbiji u odnosu na Meksiko, nešto je što nema cenu - rekla nam je Estafanija.

VENČANjE SPREMILI ZA PET DANA

TERMIN za zaključivanje braka kod matičara su zakazali u ponedeljak, prvog juna, a već u nedelju 6. juna, Estefani i Stefan su rekli sudbonosno "da".

- Za tih pet dana, morali smo da obezbedimo neophodna dokumenta za mladu iz Meksika i da nađemo sudskog tumača za engleski jezik jer nismo mogli da nađemo za španski. Međutim, iako smo sada venčani, Estefanija opet može da dobije samo privremeno boravište u Paraćinu na godinu dana, sve dok ne stekne uslov da izvadi ličnu kartu u Srbiji. A za srpsko državljanstvo može da aplicira tek posle šest godina - kaže Stefan Radonjić.