PRAVA SRBIJA JE SRBIJA VRLINE: Patrijarh Porfirije o tradicionalnoj akciji "Večernjih novosti"

Zašto? Zato što je jedino normalno postojanje, normalno funkcionisanje čoveka - vrlina. A "Novosti" nam uvek iznova otkrivaju da u Srbiji postoje vrlinski ljudi. I ne samo to, već i da je ogromna većina Srba vrlinska - da je Srbija vrlinska. I dobra. U svetu u kojem živimo, koje proglašava crno za belo, dobro za zlo, u svetu koji zapravo unosi konfuziju u pogled na istinu, u pogled na to šta je ispravno, šta je pravedno, gotovo da je postalo potpuno nemoguće da čak uočimo šta je to normalno.

Stoga, osećam veliku radost zbog inicijative koju "Novosti" već 58 godina zaredom sprovode, a to je da pred oči sveta izvode i podsećaju nas da ne treba osećati nikakav stid, a kamoli prezir prema tome da čovek bude vrlinski, da bude dobar, da bude jevanđeljski.

Svi ovi ljudi koji su danas dobili nagrade samo su zrnca ogromnog mozaika od kojih je sačinjena Srbija, zrnca koja svojim pogledom, osmehom, izrazom svoga lica pokazuju da onda kada činiš dobro i ispunjavaš jevanđelje, a pritom ne praviš od toga veliku priču pokušavajući da sebe promovišeš - ti si ispunjen radošću, mirom, lepotom. Ispunjavati ono što piše u jevanđelju, ono što Bog nama govori da treba da ispunimo nije zapovest koja sputava našu slobodu nego je potez koji otkriva šta to treba da činimo: da budemo autentični ljudi, ispunjeni lepotom, radošću i mirom.

Teško da mogu da izdvojim bilo koga od dobitnika. Siguran sam da su oni samo predstavnici velikog broja ljudi koji postoje u Srbiji, ali mi se dopalo razumevanje onoga što je učinio kao ljubav, kao podvig čoveka Radoslav Marjanović iz Umčara. On je prodao nasledstvo u saglasju sa porodicom da bi pomogao onima kojima je potrebna pomoć da plate lekove. Rečenicom koju je izgovorio: "Kuću sam dobio, to nisam zaradio, a nemam potrebu za tim i meni to ne pripada", podsetio me je na Svete besrebrenike Kozmu i Damjana, koji u svoje vreme bili obrazovani, bogati ali su sve svoje imanje rasprodali. Bili su lekari i sve svoje znanje zajedno sa imanjem upotrebili su da leče druge. Onda je Crkva za njih rekla, slaveći ih, hvaleći ih i podsećajući sve nas da tim putem treba da idemo - "badava ste dobili, badava i dajte".

Dakle, sve to što imamo kao ljudi, od moći, od slave od lepote, od imanja, sve je to nama dato. Naravno, niko ne kaže da treba da gladujemo i da rasipamo to što smo dobili, ali treba da upotrebimo svoje snage, kapacitete da još umnožimo to što smo dobili i da podelimo sa drugima. Jer iz ovog sveta ćemo odneti samo ono što je u nama.

Stoga hvala "Novostima" što nas neprestano podsećaju na to da treba da budemo normalni, a normalni smo samo onda kada živimo u skladu sa jevanđeljem, tad smo zdravi, ispunjeni svim onim čime nas je Bog obdario i tada u drugome vidimo svoj raj, a ne vuka. U drugome vidimo lek za sebe i svoju dušu.

Čestitam svim dobitnicima plakete za "Najplemenitiji podvig", ali i mnogim drugim, znanim i neznanim koje su ovi današnji dobitnici, u ovoj svečanoj prilici predstavljali. Srbija je Srbija vrline, Srbija dobrih ljudi, Srbija podvižnika. Podvig, to je duhovni pojam, od slovenske reči, znači "ići napred i ka gore" u isto vreme. Čestitam i neka Gospod mnogostruko uzvrati svakom čoveku koji i najmanju misao, a kamoli neko dobro delo uputi drugom čoveku.

PRAZNE ŠAKE ALEKSANDRA MAKEDONSKOG

BEZBROJ puta sam pričao priču o najvećem vladaru sveta svih vremena Aleksandru Makedonskom, koji je kad je umirao, rekao svojim slugama da mu ostave jednu ruku da viri iz groba. Sluge su se čudile zašto, a on je rekao: "Da vide svi, da ja koji sam sve imao, sve je bilo moje, čitav kulturni svet - sad odlazim praznih šaka. A, moje je samo ono što sam podelio, što sam dao".