ISTORIJSKI DODATAK - JURIŠ NA ISTINU: Tumačenje prošlosti u funkciji novog svetskog poretka
Ništa normalnije nego da se u svetu nauke, zahvaljujući novim saznanjima i uvidima, iznose nove hipoteze, formulišu novi i ruše stari zaključci, da ustaljena, čak i dugovečna mišljenja koja su vremenom pretvorena u črvstu, naizgled nerazrušivu dogmu, budu zamenjeni novim, pa i radikalno drugačijim pogledima.
Arhiva
Nije daleko od toga ni ono što se dešava u ljudskom svakidašnjem životu, kada neko novo saznanje, suočenje s do tada nepoznatom činjenicom, menja vizuru i stajnu tačku s koje se procenjuje čak i neko poznat, ali se sada, zbog novog zraka svetlosti kojim je obasjan, posmatraču ukazuje u potpuno novom liku.
Pogotovo je istorijska nauka, koja počiva na uvek novim uvidima u do tada nepoznata dokumenta, u svedočenja pojedinaca koji su decenijama čuvali neke važne tajne, suočena s potrebom da nova saznanja unese u svoje nove knjige, nova tumačenja i viđenja prošlosti.
OVA dobrodošla revizija do tada ustaljenih, dominirajućih pogleda na prošlost, zaista je neka vrsta soka - jednog od sokova - koji neprekidno bogati i razgranava krošnju na stablu naučne istoriografije.
Epoha interneta i digitalnih tehnologija učinili su da mnoga od tih novih saznanja postanu dostupna uistinu najširim krugovima javnosti, nezamislivim do pre neku deceniju.
Začkoljica je sadržana upravo u tome što se unutar naučnog istoriografskog polja, a uz snažan oslonac na mogućnosti i moći interneta, iz ovog ili onog razloga - a ti su razlozi u bitnim pitanjima često strateški, geopolitički i manipulativni - ustanovljene istine o prošlosti isuviše često se zatrpavaju peskom. Lansiraju se nove "istine" koje se u ozbiljnim krugovima istoričara označavaju kao nedozvoljivi, revizionistički pristup u tumačenju davno prohujalih vremena. Razume se da je takav pristup praćen lansiranjem čitavog niza elementarno nenaučnih uvida i tumačenja koja ignorišu prvorazredne arhivske izvore. Manipulativno se ukrštaju opiljci istorijskih izvora, a sve to u lančanici znači formulisanje nekih novih, navodnih "istina".
MNOŠTVO je onih koji krivotvore istoriju, kvare je, boje ideološkim bojama, prilagođavaju sopstvenim političkim, državnim, ideološkim, verskim, vojnim interesima. U pitanju su uticajni, političkim i državnim interesima sa strane podržani, tumači prošlosti, kreatori nenaučne slike nekadašnje stvarnosti, stratezi nenaučne revizije istorije.
U tom procesu izvrtanja čarape prošlosti, koji je neodvojiv od manipulisanja javnim mišljenjem, moderni mediji imaju ogromnu ulogu, ali su osnove za to postavljene odavno, moglo bi se reći od kada postoji moderna štampa.