SUŠU I POPLAVE PREDVIĐAJU MESECIMA UNAPRED: Naučnici na Poljoprivrednom i Fizičkom fakultetu pomažu ratarima i voćarima

Uz pomoć savremenih modela za numeričku prognozu i odgovarajućih statističkih metoda na kojima, u okviru projekta Fonda za nauku IAPS, rade stručnjaci sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ratari i voćari će do sedam meseci unapred znati kakve im vremenske prilike dolaze i tako planirati radove u polju i voćnjaku. Prognoze će biti napravljene za najrasprostranjenije vrste voća - šljive, maline, trešnje, sorti vinove loze. Takođe i za strateški važne žitarice kao što su kukuruz, pšenica, suncokret i povrće - papriku, pasulj.

Kako, za "Novosti", otkriva dr Mirjam Vujadinović Mandić, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu i rukovodilac projekta, tokom poslednjih desetak godina povećao se rizik od različitih vremenskih nepogoda po biljnu proizvodnju:

- Dugoročne prognoze vremena su nedovoljno iskorišćen resurs. Ideja je bila da ih približimo poljoprivrednicima, damo im alat koji će im omogućiti da se prilagode izmenjenim klimatskim uslovima i zaštite svoju proizvodnju.

Naša sagovornica navodi da se za dugoročne prognoze koriste klimatske projekcije, koje se izračunavaju pomoću numeričkih modela komplikovanih kompjuterskih programa. One mogu prilično dobro da predvide da li će nastupajući meseci biti sušni ili kišni, topli ili hladni. Bolje se prognoziraju pojave koje zauzimaju veći prostor i duže traju, kao što su, recimo, suše.

- U radu polazimo od globalnih dugoročnih prognoza vremena koje se svakog meseca za celu zemaljsku kuglu rade u Evropskom centru za srednjoročnu prognozu vremena u Engleskoj, i daju predviđanja vremenskih prilika za narednih sedam meseci - objašnjava rukovodilac projekta. - Mi globalnu prognozu svodimo na lokalni nivo, odnosno visoku rezoluciju. To je slično kao kad sa starog foto-aparata pređete na novi koji ima nekoliko puta bolju rezoluciju, pa su fotografije oštrije. Dobijene rezultate koristimo da izračunamo bioklimatske indekse, koji govore kako će se biljka razvijati tokom vegetacije i da li će i u kojim fazama razvoja biti izložena uslovima koje izazivaju temperaturni ili vodni stres.

Ovakve informacije će biti dostupne na prostornoj rezoluciji od oko osam kilometara, što se smatra visokom. Na lokacijama izabranih ogleda, naučnici će koristiti i numerički model, koji predviđa razvoj biljke u zavisnosti od vremenskih uslova, pa će za te konkretne lokacije biti detaljnijih informacija.

- Najviše štete biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji u celini nanose suše, koje su obično tokom letnjih meseci praćene i visokim temperaturama - naglašava prof. Mandićeva. - Štete i gubici od samo jedne suše, koju smo pretrpeli 2012. godine procenjeni su na oko dve milijarde dolara. Poređenja radi, ukupne štete od katastrofalnih poplava u 2014. su procenjene na oko 1,5 milijardi evra, od čega 120 miliona evra u sektoru poljoprivrede. U voćarstvu su značajne štete od prolećnog mraza, na šta su posebno osetljive one vrste i sorte voća koje najranije cvetaju, pre svega kajsija i breskva. Grad i olujni vetar nanose štetu u svim granama poljoprivrede.

Naša sagovornica ističe da je veliki problem što intenzivne suše postaju sve češće usled klimatskih promena.

- U drugoj polovini 20. veka smo u Srbiji imali tri takve suše za 50 godina, a tokom poslednjih 20, čak sedam - kaže prof. Mandićeva. - Očekujemo da će se njihov intenzitet i učestalost pojavljivanja povećati u budućnosti.

Tokom prve faze projekta, koji će biti završen sledeće godine, analizirani su meteorološki podaci u Srbiji tokom dve decenije. Od početka projekta na dvadesetak odabranih oglednih lokacija širom Srbije prati se razvoj biljaka, uticaj vremenskih prilika, prinos i kvalitet ploda. Pre početka vegetacione sezone, početkom sledeće godine, produkti dugoročne prognoze će biti javno dostupni zainteresovanim korisnicima, preko veb-sajta, aplikacije i društvenih mreža.

TIM PROFESORA

U OVAJ projekat uključeni su Poljoprivredni i Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, a finansira ga Fond za nauku Srbije kroz Program za izvrsne projekte mladih istraživača.

U timu je šest istraživača, od kojih su troje meteorolozi, a troje poljoprivrednici - prof. dr Ana Vuković Vimić, prof. dr Zorica Ranković Vasić, prof. dr Marija Ćosić, prof. dr Dragan Nikolić, svi sa Poljoprivrednog fakulteta, i prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

RASPORED PADAVINA

PROFESORKA Mandić (na slici) ističe i da se zbog sve viših temperatura, početak vegetacije pomera ka početku godine. Pojedine fenofaze se ubrzavaju, što može dovesti, ističe profesorka do smanjenja kvaliteta plodova:

- Zbog pomeranja rasporeda padavina, može doći do nepovoljnih vremenskih uslova tokom pojedinih fanofaza, kišna u toku oplođenja, a nedostatak padavina u fazama kad su one neophodne biljci ili razvoja biljnih bolesti.