DOK JE SRBA, BIĆE GAZIMESTANA: Nadomak Prištine, znameniti spomenik prkosi vremenu i svedoči o trajanju našeg naroda
UDALjEN svega nekoliko kilometara od Prištine nekadašnjim magistralnim putem prema Mitrovici i Podujevu, spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu, prkosi vremenu i okruženju.
Ograđen visokom gvozdenom ogradom, spomen-kompleks nalazi se na uzvišenju, na par stotina metara od puta. Ispred same ulazne kapije nalaze se dve montažne kućice u kojima dežuraju pripadnici kosovske policije koji obavezno legitimišu posetioce, ali, kažu, ne daju izjave za medije. U smeni su, kako saznajemo, uglavnom dežurni Srbin i Albanac.
Oko spomenika je tišina, mada je uoči jednog od najvećih srpskih praznika, Vidovdana, obično malo drugačije. Ovoga puta situacija je drugačija iz dva razloga: najpre, prištinske vlasti već nedeljama sprečavaju građane iz centralne Srbije u nameri da posete svetinje i spomenike na Kosovu i Metohiji, a delimično je uticala i epidemija korone.
Krećemo betonskom stazom, a potom popločanim platoom, kojim se stiže do kule nalik srednjovekovnim utvrđenjima, na kojem ispod grba u obliku prekrštenih sablji, stoje ispisani poznati stihovi:
"Ko je Srbin i srpskoga roda a ne došao u boj na Kosovo, ne imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga, od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino ni pšenica bela..."
Kroz nepokošenu travu oko spomen-kompleksa koji čine i okrugli limeni stubovi postavljeni tokom poslednje rekonstrukcije i uređenja povodom šest vekova od Kosovske bitke, nazire se pokoji grm božura jer su cvetovi iscvetali još u maju. Iako je ovaj cvet za koji se veruje da je iznikao iz krvi srpskih junaka i koji se nekada prostirao čitavom poljanom oko spomenika bio pred nestajanjem, Beograđanka Zlata Lončar, doktor pravnih nauka u penziji, postarala se 2016. godine da uz pomoć prijatelja sa Kosmeta zasadi 1.000 korena.
- Uvek će božur ovde da raste i cveta. Božansko je to mesto, jer se oko njega i dalje oseća duh naših kosovskih junaka koji su pokazali šta je neustrašivost i herojstvo kada su krenuli u boj sa neuporedivo nadmoćnijim neprijateljem - uverena je baka Marija Mara Lazarević (82), iz okolnog Babinog Mosta, udata u Kosovskoj Mitrovici.
Za nju je Gazimestan svetinja, potvrda identiteta srpskog naroda i prostora na kojem je odvajkada. Kao devojčica dolazila je ovde 1953. dok se gradio ovaj spomenik, visok 25 metara, po projektu čuvenog arhitekte Aleksandra Deroka.
- Moj otac je bio poslovođa na radovima i često sam mu donosila hranu. Sestra od strica i ja dolazile smo pešice iz Babinog Mosta i bile smo ponosne kada su nam davali da čistimo stepenice u unutrašnjosti zdanja - priseća se baka Mara svakog detalja oko izgradnje ove kule do čijeg vrha vodi 115 stepenika.
Širi plato na ulazu u spomen-obeležje odmah se sužava u stepenice koje vode ka vrhu, a kraj svakog odmorišta uklesani su stihovi pesama posvećeni kosovskim junacima:
"Koji ono dobar junak bješe što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom pak dvadeset odsiječe glava. Ono jeste Banović Strahinja..."
Osim stihova posvećenih Milošu Obiliću, Kosančić Ivanu, Milanu Toplici i ostalim junacima, neizbežne su i teške reči upućene Vuku Brankoviću:
Na vrhu spomen-kule nalazi se bakarna ploča sa izrezanim detaljnim opisom Kosovske bitke. Pogled puca na okolne poljane koje su nekada bile bez objekata. Iako je nadomak spomen-kompleksa zabranjena izgradnja, sa desne strane prilaznog puta izgrađeno je nešto nalik na skladište, dok se sa leve strane, na nekih pola kilometra, nalaze novoizgrađene kuće. Na vrhu zatičemo i dvoje mladih:
- Prvi put sam ovde i pogled je prelep, sve je veličanstveno - kaže nam mladić iz Doboja koji na vrhu spomenika sedi sa devojkom iz okoline Kosova Polja. Studentkinja engleskog jezika u Kosovskoj Mitrovici žali što nema mogućnosti da češće dolazi do spomenika, do kojeg je sada dovela svog prijatelja.
Kaže da poseban osećaj prožima posetioce ovog prostora sa čije zadnje strane se nalazi borova šuma, dok pogled ispred puca na poljane i doseže do Termoelektrane u Obiliću. Sa desne strane od spomenika, na brdašcu uočava se jedno turbe dok se drugo, Muratovo, nalazi sa leve strane puta na mestu, kako se veruje, na kojem je Miloš Obilić pogubio sultana, a gde se u spomen-sobi čuva njegova balsamovana utroba.
- Čitav ovaj prostor od desetine kilometara i više bio je poprište Kosovske bitke. Nažalost, poslednjih godina se dosta izgradilo, ali je spomenik na Gazimestanu nadvisio sve objekte. On je zapravo simbol našeg postojanja i trajanja na ovim prostorima. Iako Albancima ništa nije sveto, nadživeće sve ovaj spomenik koji svedoči o hrabrosti srpske vojske, koja se suprotstavila višestruko nadmoćnijim i naoružanijim Turcima - nepokolebivi su u svom stavu žitelji većinski srpskog sela, Donje Brnjice, koji uprkos svim napadima opstaju u selu kao tihi čuvari Gazimestana i srpskog Kosova.
POSETIOCI I VOJNICI KFORA
IAKO su zbog virusa korona poslednjih godinu i po dana smanjene posete Gazimestanu, ipak nema dana a da ovaj čuveni spomenik nema bar nekog posetioca. Osim građana iz centralne Srbije i žitelja okolnih sredina na Kosmetu, koji ovde dolaze da prikupe snagu i pomole se za opstanak, spomenik posećuju i pripadici međunarodnih misija, pre svega vojnici Kfora.
- E, sada ste pravi Srbi - sećamo se reči češkog vojnika koji je 2000. uputio nekolicini srpskih novinara koji su tada prvi put obišli ovaj spomenik.
RUŠEN NEKOLIKO PUTA
PRVI spomenik na Gazimestanu još 1430. godine podigao je Stefan Lazarević, ali su ga porušili Turci. Drugi, podignut u 19. veku, takođe je porušen, kao i treći koji je 1924. podigao prištinski garnizon vojske koja je tu polagala zakletvu. Taj spomenik koji je bio osam metara visok porušili su Albanci aprila 1941, odmah posle napada nacističke Nemačke.
Četvrti spomenik koji traje i danas, postavila je tadašnja vlast SFRJ. I posle 1999. bilo je pokušaja uništavanja ovog spomen-obeležja, ali srećom većih oštećenja na njemu nije bilo.
PATRIJARH NA KOSOVU
PATRIJARH srpski Porfirije služiće sutra, na Vidovdan, svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Gračanici. Patrijarh će potom na Gazimestanu služiti parastos srpskim junacima stradalim u Kosovskoj bici 1389. godine, objavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Eparhija kruševačka prethodno je najavila proslavu Vidovdana uz učešće patrijarha Porfirija, čiji će svečani doček biti 28. juna u 16 sati u crkvi Lazarici.
PETKOVIĆ SA SRBIMA
DIREKTOR Kancelarije za KiM Petar Petković boravi povodom Vidovdana u dvodnevnoj poseti Kosovu i Metohiji, danas i sutra. On će danas u 12 sati započeti obilazak Zvečana i razgovarati sa meštanima ove opštine na severu KiM, dok će u u Gračanici, u porti manastira Gračanica, dočekati posle podne patrijarha srpskog Porfirija.
Na Vidovdan Petković će prisustvovati svetoj arhijerejskoj liturgiji u manastiru Gračanica, dok će se kasnije u Kosovskoj Mitrovici, u amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka, obratiti na svečanoj vidovdanskoj akademiji.
JOANIKIJE NA VIDOVOM VRHU
UOČI Vidovdana, na zavet kosovskih junaka i velikomučenika kneza Lazara, na potrebu očuvanja vere, svetinja, ljubav, poštovanje i praštanje, na Vidovom vrhu iznad Herceg Novog u Crkvi Svetoga kneza Lazara, podsetili su u subotu nakon liturgije mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i vladika zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije.
- Inaziv ovog mesta govori koliko je duboko narodno pamćenje o kosovskom zavetu, junacima koji su živote položili za krst časni i slobodu zlatnu, braneći otadžbinu, svetinje, čast i obraz - kazao je u besedi mitropolit Joanikije.
PRIZNANjA ČAJETINE
PRIZNANjA "Vitez Srbije" opštine Čajetina dodeljena su u Kulturnom centru na Zlatiboru u okviru manifestacije "Vidovdanske kulturne svečanosti". Ovogodišnji laureati, prema oceni žirija su Uroš Petrović, Bojan Suđić, Željko Đurović, Marina Maljković, Slađana Zarić i Odeljenje anesteziologije KBC "Dr Dragiša Mišović".