JELKA AKTIVNO “TROŠI” PENZIJU: Dan joj prekratak da uradi sve što poželi

Tako Jelka Ranđelović (63) na svom ranču u selu Grkinja kod Gadžinog Hana gaji životinje i povrće i svaki slobodan trenutak koristi da planinari, ali i da bude od koristi svojoj deci. Ona je bez posla, kao i većina u tranziciji, ostajala nekoliko puta, ali ipak je u penziju otišla sa 37 godina i osam meseci radnog staža.

- Jednostavno nisam birala posao i to je pravi recept kako da ne postanete "žrtva tranzicije". Nikad ne pristajem na poraz, jer čovek mora da se bori protiv svega što mu život nametne. Ko je rekao da u penziji čovek treba da leži i čeka sudnji dan, taj nije upoznao ženu koja je odrasla na Šar-planini. Gorštaci imaju energiju za tri života tako da je meni ponekad dan prekratak da uradim sve što želim - priča nam Jelka koja izgleda veoma mladoliko da je ljudima čudno kada kaže da već četvrtu godinu "penzioniše".

Gledaju je podozrivo misleći da je od onih koji su se "izvukli" i otišli u invalidsku penziju.

- U knjižici bi bilo i više godina staža da su me gazde uvek prijavljivale. Nisam zadovoljna iznosom penzije koja je ispod proseka i iznosi oko 19.000 dinara. Taman za život tako da mi ne pada na pamet da budem bolesna i dajem pare za lekove jer šta će onda meni ostati - razmišlja Jelka koja se trudi da i pored skromnih primanja bude od koristi ćerkama Milici i Mileni.

Kao i većina seniora sa primanjima "ispod proseka" ne može da im pomogne finansijski, ali "zato imamo zemlju pa proizvedem hranu". Sve što im treba od povrća sa suprugom Draganom uzgaja tako da ima za celu porodicu. A kada dođe vreme zimnice onda se obezbede za celu godinu. Jelka je većinu radnog veka provela kao trgovac i to najpre u niškom "Angroprometu", a zatim u zadruzi "Zaplanjka". Kada je sve društveno otišlo na doboš zaposlila se kod privatnika koji je držao studentske kantine na Filozofskom i Elektronskom fakultetu u Nišu.

- Možda je tajna moje mladolikosti što sam poslednjih 15 godina radnog veka provela sa mladima. Studenti su posebni i pored njih je uvek veselo i zanimljivo - priča naša sagovornica.

Suprug i ona se često druže sa planinarima, a neretko i sami organizuju i otkrivaju neobična mesta. Nekada pešače kilometrima i to ih čini prilično vitalnim.

- Ležanje je najgora bolest, od toga sve počne, a znamo kako se završi. Bolnice, lečenja, teret drugima, nemojte to sebi nikada da dozvolite jer dok mrdate onda i živite - poručuje Jelka.

Penzionerske dane Jelka i Dragan provode u prikupljanju šumskih plodova. Sezona počinje sremušem sa Suve planine, a onda krenu pečurke i ostalo "blago". Jelka sebe smatra dobrim poznavaocem gljiva.

ŠAR-PLANINA

Jelka je iz Prizrena došla daleke 1978. godine da bi pomagala sestrama u Nišu oko čuvanje dece. Upoznala je ljubav svog života i nikada se nije vratila svom zavičaju.

- Priroda je lek za sve, a Šar- -planina je posebna. Lepa je i Suva na kojoj provodim penzionerske dane, ali mi je duša ostala na mojoj Šar-planini.