NAŠI SENIORI - SILVESTER TAKAČ: Izmakla mu olimpijska medalja zbog povrede

Te sezone pomalo potcenjeni prvotimci Vojvodine počeli su da krče svoj put ka zvezdama.

Čuveni bivši fudbaler Vojvodine i član najbolje generacije u istoriji "stare dame", koja je 1966. godine osvojila titulu šampiona Jugoslavije i godinu dana kasnije došla do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona, Silvester Takač, danas uživa u penzionerskim danima. Već godinama sa porodicom živi u Francuskoj, gde je 1967. godine, kada je otišao iz Voše, nastavio karijeru u Renu. Rezultate svog kluba prati preko interneta, a voli da pročita i komentare na igru. Svaku posetu Novom Sadu uvek iskoristi i za posetu svom klubu.

- Još dok sam bio u pionirima veliku čast činilo mi je da igram na stadionu Vojvodine - počinje svoju priču Silvester Takač. - Igrali smo bosi da ne bismo oštetili travu, kako bi ona ostala što bolja za prvotimce. Nismo mogli lako da se probijemo u prvu ekipu, jer tamo su igrali Boškov, Veselinović, Krstić, Milovanov, Roganović, Aca Ivoš... Svi oni bili su moji idoli, bogovi koji hodaju po zemlji, a sa loptom su mogli šta su hteli.

Sa samo 17 godina Takač je zaigrao u dresu Vojvodine na Dunavskom kupu sa ekipom Levski Sofija. Pružila mu se prilika da odigra prvu zvaničnu utakamicu i na kraju su slavili rezultatom 5:1.

- Dao sam dva gola i namestio jedan - priča Takač. - Novinari su me digli u vazduh ocenjujući moju igru vrhunskom i za mene je to bilo ostvarenje svih snova. Tadašnji trener Ratomir Čabrić našao mi je pravo mesto u timu. Igrao sam u juniorima desnu polutku i centarfora. Međutim, jednog dana mi je rekao: "Mali ti ideš na desno krilo". Standarni igrač u timu na desnom krilu u Vojvodini i reprezentaciji bio je Zdravko Rajkov. Našao sam se u čudu kako ću da ja pomerim Rajkova, ali on je prešao da igra levo krilo.

Protiv svoje volje trebalo je Takač da dribla odbrambene igrače, a to, kaže, nije baš najbolje znao. Na prvom meču u šampionatu 1958. igrala je Vojvodina sa Partizanom u Novom Sadu. Tad je igrao još i Bobek, ali i mlađi igrači Jusufi, Miladinović i drugi.

- Pobedili smo sa 2:0 i ja sam tad postigao svoj prvi gol u prvenstvu, a do kraja igračke karijere imao sam ih ukupno 245 na 426 odigranih utakmica za Vojvodinu - priča legendarni fudbaler. - Bio sam u oblacima jer sam dao gol Partizanu, a on je bio jedan od naših najboljih klubova. Godinu dana kasnije 1959. postao sam standardni igrač prve postave. Na utakmici sa Veležom u Novom Sadu imao sam toliko lopti da sam mogao da radim šta sam hteo.

Šest meseci trenirao je Takač sa juniorima i sa trenerom Krstićem vežbao finte. Po 50 puta na treningu je ponavljao sve dok ne bi potpuno usavršio. Tada je od trenera dobio vetar u leđa. On mu je prognozirao da će u narednih deset godina igrati desno krilo u Vojvodini i u reprezentaciji.

- Za reprezentaciju sam prvu utakmicu igrao u Beogradu protiv Izreala 1960., to su bile kvalifikacije za Olimpijske igre u Rimu. Njihov golman Fodorov je tako dobro branio da nismo mogli da mu damo gol i izgubili smo sa 2:1. Ipak, kvalifikovali smo se za Olimpijske igre u Rimu - priča legenda Vojvodine.

Trebalo je da igra Takač finale sa Danskom na Olimpijskim igrama u Rimu. Trener Milovan Ćirić je objavio sastav i njegovo ime bilo je na spisku. Međutim, na treningu je zadobio povredu mišića.

- Nije bilo tako strašno, ali lomio sam se da li da igram ili ne. Savest mi nije dozvoljavala da pristanem. Odlučio sam da ipak ne igram. Bilo mi je krivo, ali to je sudbina. Postali smo olimpijski pobednici, a ja nisam dobio medalju. Sedeo sam na tribinama Olimpijskog stadiona u Rimu, a kada je svirana himna, plakao sam kao malo dete.

Profesionalnu trenersku karijeru Takač je počeo u Liježu, zatim je bio pomoćni trener u Kelnu, kasnije Šošou, a Rasing Pariz je uveo u prvu ligu. Bio je i trener Nice, kratko u Maroku, Tunisu i Saudijskoj Arabiji.

KARIJERU NASTAVIO U RENU

VOJVODINA je ostala bez svog najboljeg strelca pošto je Takač potpisao za francuski Ren. Popularna Voša bez jednog od svojih najboljih igrača i prvog golgetera, ipak nije uspela da eliminiše škotski Seltik, koji je kasnije i podigao pehar prvaka Evrope. Kao najbolji strelac, sa četiri gola u tadašnjem Kupu evropskih šampiona, predvodio je Vojvodinu do četvrtfinala tada najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja.

OLIMPIJSKO ZLATO POSLE 60 GODINA

NA inicijativu klupskog kolege iz reprezentacije Dušana Marovića napravljena je replika olimpijske medalje iz Rima 1960. Originalnu je iz sefa dao Milan Galić.

- Tada su medalje dobijali samo oni igrači koji su ostali na terenu do završetka utakmice, tako da sam ja svoju dobio tek nakon šezdeset godina - rekao je Silvester Takač.