PENZIJE OSTAJU PO STAROM: Neće biti poboljšanja švajcarske formule u naredne tri godine

To znači da će penzije i dalje zavisiti 50 odsto od rasta zarada i isto toliko od cena na malo, a odnos koji su najstariji tražili da plate utiču u većem delu, odnosno 70 procenata, odložen je do daljeg.

Vlada je nedavno nacrtom fiskalne strategije potvrdila da će se pridržavati "švajcarske formule" za povećanje penzija. Penzijski sistem je od 2020. počeo da primenjuje ekonomski objektivnu "švajcarsku formulu" za njihovo povećanje, a ona je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 procenata u ovoj godini. Ta povećanja bila su nešto veća od ostvarenog privrednog rasta tokom krize uzrokovane koronom, jer švajcarska formula s određenim kašnjenjem prati privredne trendove.

Strategijom je projektovano da će u narednim godinama povećanje čekova biti između 5,5 i šest odsto godišnje, odnosno da će biti malo niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP-a. Zbog toga će učešće penzija u BDP-u nakon privremenog povećanja u prošloj i ovoj godini ponovo početi da se postepeno spušta ka nivou od oko 10 odsto.

Prema statistici PIO fonda, za sve kategorije penzionera učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi je 45 odsto, dok je za poljoprivrednike niže i iznosi 19,3 procenta. Za penzionere PIO zaposlenih ovaj postotak iznosi 48, dok je za samostalne delatnosti 43,3 odsto. To je sve manje od očekivanih 50 odsto prosečne zarade, na čemu penzioneri insistiraju od kada je švajcarska formula uvedena.

MANjE INVALIDSKIH PRIMANjA

UČEŠĆE penzija u BDP-u bilo je 2013. godine 13 i 14 odsto, dok je danas 10,3. Te godine je učešće invalidskih penzionera u ukupnom broju svih bilo 35, danas je 15 procenata. Budžet za primanja najstarijih nije više opterećen penzijama boraca iz Prvog i Drugog svetskog rata, a osim toga pooštreni su uslovi za penzionisanje.