ISPRAVKA: Danijela Štajnfeld nije izmislila silovanje da bi dobila američki azil

Na veb stranici organizacije WomensLaw objašnjeno je koje uslove treba da ispunjava osoba koja traži azil u SAD-u na osnovu preživelog seksualnog nasilja:

Da biste ispunjavali uslove za azil, morate pokazati da ste:

1. Bili ili ćete biti „progonjeni“ u svojoj zemlji;
2. Da je barem jedan od glavnih razloga progona vaša rasa, vera, nacionalnost, pripadnost određenoj društvenoj grupi ili političko mišljenje.

Nije dovoljno samo dokazati da ste bili žrtva porodičnog ili seksualnog nasilja. 
U mnogim slučajevima, međutim, nasilnik vrši nasilje u porodici ili seksualno nasilje, jer veruje da je njegovo pravo da tretira žrtvu kao vlasništvo, kao drugorazredno ljudsko biće ili kao robu - a zlostavljanje je jedan način da se ta osoba zadrži pod kontrolom nasilnika. Ako je to slučaj, to nije dovoljno za dobijanje azila.

Dakle, navodi u kojima se tvrdi da nije potrebno dokazati silovanje da bi se dobio azil, objavljeni u našem članku, nisu tačni.

Ove tvrdnje je Štajnfeld takođe demantovala u intervjuu za Nedeljnik.

"Azil!? Imala sam divnu glumačku karijeru u Srbiji, naslovne strane, mnogobrojne intervjue, više puta sam nagrađivana za svoje uloge, a Amerika najviše voli da uvozi mlade talente.

Dobila sam radne papire po imigracionom programu za talente koji imaju izuzetne rezultate u svojoj karijeri.

Kada sam osnovala svoju filmsku produkcijsku kuću i počela da radim, dobila sam i vizu za stalni boravak, a samim tim i mogućnost da dobijem državljanstvo. Tužilaštvo to sve takođe zna."

Članci objavljeni na našem portalu su na vrlo direktan način optužili Danijelu Štajnfeld da laže i njeno svedočenje o seksualnom nasilju su prikazali kao nekredibilno. Objavljene su neutemeljene spekulacije koje su prikazane kao proverene činjenice, a ponašanje i izjave Danijele Štajnfeld su pomno secirani, često se “hvatajući” za najmanje detalje kojim bi se opravdale optužbe protiv nje.

Tvrdnja da je Danijela Štajnfeld prijavila silovanje 2012. godine je neistinita i navodila je čitaoce na zaključak da je Štajnfeld prijavu podnijela nadležnim organima, a ne Viktimološkom centru koji samo pruža različite informacije i usluge žrtvama nasilja i može da uputi žrtve na nadležne i specijalizovane institucije/organizacije u zavisnosti od njihovih potreba. Ta prijava nema nikakve veze sa prijavom policiji.

Napomena: Zahvaljujući portalu Raskrinkavanje.ba, ovaj članak je izmenjen i informacija koju smo plasirali je ispravljena.

Prvobitna verzija članka:

KAKO „Novosti“ nezvanično saznaju: Danijeli je prijava silovanja bila sredstvo da dobije američki azil. Glumica je još 2008. godine, na snimanju serije „Vratiće se rode“, pričala o preseljenju u SAD.

Nekoliko kolega i saradnika Danijele Štajnfeld, koje smo kontaktirali, kažu da je im glumica, tokom snimanja „Roda“, govorila o svojim planovima za odlazak u Ameriku. Objasnila im je kako je dobila ponudu od uticajnog čoveka da joj bude mecena i omogući joj uslove za život i karijeru u SAD, zato što veruje u njen talenat.

Raspitali smo se i kod Danijelinih kolega sa kojima je sarađivala tokom 2011. i u prvoj polovini 2012. godine. Saznali smo da se Danijela od jeseni 2011. godine uveliko pripremala za ovaj poduhvat, o čemu im je sama govorila, a da se tokom proleća 2012. intenzivno bavila prikupljanjem svih neophodnih papira za boravak u Americi. U tom periodu tražila je i pisma preporuke od afirmisanih kolega, što joj je bilo važno za novi početak i karijeru u Americi. Po završetku proleća i pozorišne sezone, u junu 2012. godine, Danijela se konačno i preselila u SAD.

Zbog ovih i svih prethodnih saznanja do kojih smo došli, kao i zbog tvrdnji glumice da je silovana 7. maja 2012. godine i da je posle toga ubrzo pobegla u Ameriku, zapitali smo se: Kako je Danijela uopšte dobila stalni boravak i dozvolu rada u Americi? Kako je moguće da neko iz Srbije odluči da napusti zemlju i posle 40 dana jednostavno započne novi život u Americi, bez povremenih dolazaka u svoju državu?

Danijela je izmislila silovanje kako bi dobila američki azil. Prijava je više nego dovoljan dokaz. Jedno za azil po osnovu silovanja, sistem ne zahteva dokaze ni utvrđivanje istine. Svojim filmom „Zaceli me“, Danijela je „opravdala“ stečeni azil i odužila se.

Ekipa novinara „Večernjih Novosti“ došla je do nekoliko osoba našeg porekla, koje žive u Americi i koje su nam vrlo detaljno pričale o iskustvima azilanata u toj zemlji i o saznanjima koja, po tom pitanju, imaju u slučaju Danijele Štajnfeld.

Jedna od njih rekla nam je kako poznaje još dve osobe sa teritorije bivše Jugoslavije, koje su dobile status azilanata: jedna na osnovu lažnog silovanja, a druga na osnovu lažne pripadnosti LGBT grupi, ali da te dve žene nisu nikoga optužile, ni pred zakonom ni u javnosti, već su iskoristile šansu da dođu do cilja, za razliku od Danijele Štajnfeld, za koju kaže da je izmislila priču o silovanju kako bi najlakše i najbrže dobila azil, a kasnije i državljanstvo, te da se poigravala optužbom u medijima i na kraju prijavila Branislava Lečića. Objasnila nam je i da postoje advokati u Americi kojima je azil „uža specijalnost“ i koji za naknadu od 3.000 do 5.000 dolara obezbeđuju sve neophodno klijentu za sticanje statusa azilanta.

Druga sagovornica, koja je takođe azilant iz naših krajeva, ali ne po osnovu silovanja, tvrdi da svi oni međusobno lako saznaju jedni za druge, da se informacije i iskustva razmenjuju i brzo šire. Ona kaže da ju je pogodilo kada je čula da je Danijela dobila azil na osnovu seksualnog zlostavljanja, zato što su svi znali da je njena priča neistinita, dok stvarni azilanti, sa užasnim ikustvima, prolaze golgotu da bi došli do azila. Zaključuje da je Danijela tako lako dobila nešto što joj ne pripada. Objasnila je kako jedino za silovanje nije potrebno dostaviti „hrpu“ dokaza, dok je za druge osnove za sticanje azila to potrebno. Takođe kaže da se za azil po osnovu silovanja ne utvrđuje istina i da je najviše lažnih azilanata upravo igralo na ovu kartu. Dovoljno je, kaže, da se navodna žrtva prijavi nevladinoj organizaciji, a kasnije da ubedljivu izjavu pred sudijom. Ovaj izvor otkrio nam je i podatak da organizacije koje se bave podrškom azilantima takođe ne proveravaju navode i da im je bitno da isposluju azil, ali da zauzvrat traže razne protivusluge. Dodaje i to da osoba koja na taj način uđe „u mašinu“, ima obavezu da se oduži za azil onima koji su stali iza nje. Tako je naša sagovornica zaključila da je film „Zaceli me“ bio jedan od načina da glumica „opravda“ azil i uzvrati uslugu. Sagovornica na kraju izgovara“ Mi azilanti kažemo da je azil trgovina ljudskim sudbinama“.

Danijela prvi put posetila Srbiju tek 4 i po godine posle odlaska u SAD

Raspitali smo se i došli do informacija da je Danijela napustila našu zemlju u junu 2012. godine i da je prvi put posle toga došla u Srbiju tek 4 i po godine kasnije, krajem decembra 2016. godine. Kako smo nezvanično saznali, dobila je američko državljanstvo.
Ovi podaci i teorija o azilu naveli su nas da detaljno istražimo američki imigracioni zakon, u kom smo pronašli sledeće:

Azilanti ne smeju u matičnu zemlju pre dobijanja američkog državljanstva.
Potrebno je 4 i po godine, ili nešto kraće, kako bi azilant dobio državljanstvo.
Jedan od mogućih razloga za dobijanje azila je seksualno zlostavljanje.

Kako američki zakon kaže, za dobijanje statusa azilanta ili izbeglice razlog može biti i seksualno zlostavljanje, kao i strah za bezbednost, strah od progona zbog nacionalne, verske, rasne pripadnosti, zbog političkih stavova ili zbog pripadanja posebnoj društvenoj grupi, pri čemu zakon tumači da jedna od ovakvih grupa može biti i grupa seksualno zlostavljanih žena, ali i razne druge.

U svakom slučaju, potrebno je da postoji strah i da postoji razlog, jedan od navedenih, kako bi osoba stekla pravo na azil u Americi. Pre dobijanja državljanstva, azilant ili izbeglica nema pravo da poseti svoju matičnu zemlju. Status azilanta dobija se do 180 dana (do 6 meseci) od podnošenja zahteva, posle čega azlant dobija dozvolu stalnog boravka, s kojom može zatražiti državljansto. Državljanstvo se dobija do 4 godine od podnošenja zahteva. Sve ukupno traje do 4 i po godine.

Za mišljenje na ovu temu, kontaktirali smo i advokata, koji nam je kratko objasnio:
Status azilanta je tajni podatak, pa zato nije moguće doći do službene potvrde ni do informacija o određenom slučaju. Ukoliko se dokaže da je osnov za dobijeni azil lažan, zakon predviđa rigorozne kazne.

Kada uporedimo reči američkog zakona o imigrantima i reči Danijele Štajnfeld, naići ćemo na podudaranja: strah za život, za porodicu, za karijeru, za bezbednost, strah od ponovnog silovanja, kao i očigledno isticanje pripadanju grupi seksualno zlostavljanih žena, uz Danijelinu veliku javnu podršku drugim individualnim slučajevima, kao i pokretima i organizacijama poput Me Too, RAINN i ostalih. Koliko vidimo, podrška je obostrana. Na sajtu filma www.holdmerightfilm.com i na materijalu filma, upravo ovi pokreti istaknuti su kao podrška dokumentarcu „Zaceli me“.

Da li ova saznanja, do kojih su došli naši izvori i podelili ih sa nama, postoje zapisani u nekom zapečaćenom predmetu Sjedinjenih Država, ne možemo znati, jer su u pitanju poverljiva dokumenta, ali postoje i druga svedočenja, kao i dokazi, koji argumentuju razne kontradiktornosti i otkrivaju neke nove informacije o ovom slučaju, u užem i širem smislu. Ovaj slučaj podseća na gusto ispletenu mrežu, punu čvorova, koje je vrlo teško raspetljati. Šta je istina, teško je reći, ali ćemo se potruditi da istražimo sav dostupan materijal.

Da podsetimo, od Merime Isaković javnost je nedavno saznala da je Danijela Štajnfeld podnela prijavu Viktimološkom centru u Beogradu odmah nakon silovanja, iako je Danijela u medijima uvek tvrdila da nije prijavila slučaj i da je o tom događaju prvi put progovorila tek u Americi, putem telefona, centru za anonimnu pomoć žrtvama. Posle Merimine izjave, „Večernje Novosti“ istražile su priču o prijavi centru za zaštitu žrtava. Kako smo nezvanično saznali, Danijela jeste prijavila silovanje 8. maja 2012. Shvatili smo da postoji razlog zbog kog je Danijela skrivala od javnosti postojanje prijave centru za zaštitu žrtava, a taj razlog je opis silovatelja, koji ne odgovara opisu sada optuženog Branislava Lečića niti bilo koga iz filmske industrije.

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/1004224/otkrivamo-intrigantne-detalje-slucaja-stajnfeld-lecic