SRAMNI POKUŠAJ: U srpskom Muzeju genocida umanjuju stradanja Srba
ODELjENjE istorijskih nauka SANU sa podrškom Izvršnog odbora ove institucije oglasilo se saopštenjem povodom, kako je navedeno, "nečasne pojave u srpskoj istoriografiji, usmerene na posebnu vrstu revizije istorije i pokušaje sistematskog smanjivanja broja žrtava, prvenstveno u Jasenovcu i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u Drugom svetskom, ali i u Srbiji u Prvom svetskom ratu".
Podsećajući da smo donedavno takav odnos prema postradalom stanovništvu imali prilike da vidimo u ovim slučajevima u Hrvatskoj, gde je njegov najpoznatiji začetnik i tumač bio Franjo Tuđman, akademici poručuju:
- Poslednjih nekoliko godina, osporavanjem i umanjivanjem broja jasenovačkih i drugih žrtava ustaških zločinaca počeli su se baviti i pojedini istoričari iz Srbije. Važno je zbog čega to treba i naglasiti, da se u poslovima upravo takve revizije, kojom se nanosi uvreda stradalnicima, kao "krovna ustanova" istakao Muzej žrtava genocida. Neposredan povod što se Odeljenje istorijskih nauka SANU oglašava o ovom problemu je taj što je novoimenovani direktor Muzeja (Dejan Ristić prim. aut), čak i pre imenovanja, najavio da će nastaviti nemoralni posao kojim su se bavili njegov prethodnik (prof. dr Veljko Đurić Mišina) na toj dužnosti i predsednik Upravnog odbora te ustanove (episkop Jovan Ćulibrk).
U saopštenju se podseća da je direktor Muzeja, najpre osudivši ustaške zločine, istakao da je naša uspomena na Jasenovac dominantno politička i matematička, te da taj logor, čiji je broj žrtava procenio na 122.000-130.000, "koristimo za prepucavanja i svi zajedno manipulišemo žrtvama". Navedena izjava u duhu je već poznatih njegovih stavova, uključujući istoriografski neutemeljenu odbranu Josipa Broza od nerazjašnjenog odnosa koji je imao prema Jasenovcu, kao i tvrdnje da mladima (ali očito i onima manje mladim) danas treba jedno ozbiljno resetovanje kolektivnog sećanja, budući da su ga poslednjih trideset mučnih šovenskih godina zamaglili i mistifikovali upravo nacionalistički istoričari obeju strana. Uz blagoslov političke vrhuške, naravno.
Otuda Odeljenje istorijskih nauka SANU postavlja pitanje Ministarstvu kulture Srbije da li je upoznato s tim da je na čelo Muzeja žrtava genocida postavilo nekvalifikovanog čoveka, "koji se naučno nikad nije bavio problemom genocida, ali je spreman da se služi nečasnom revizijom nacionalne istorije, da smišljeno prebrojava i smanjuju žrtve počinjenog genocida"?
Kada bi pokušaji preispitivanja broja žrtava i njihovog smanjivanja bili zasnovani na pouzdanim izvornim podacima, niko ne bi imao razloga da se suprotstavlja takvim namerama, ističe se u saopštenju Odeljenja. Međutim, novi pouzdani istorijski izvori nisu predstavljeni, dok se postojeći, iako prvorazredni, zanemaruju kako bi se raznim improvizacijama broj žrtava umanjio. Odeljenje istorijskih nauka SANU tvrdi da je daleko od svake pomisli da na bilo koji način povećava broj žrtava, smatrajući da je to nenaučno i nemoralno, isto kao i svako neosnovano umanjivanje.
Iz Muzeja žrtava genocida nam je rečeno da se prethodnih godina na ovu temu Muzej nekoliko puta oglašavao detaljnim i u nauci utemeljenim saopštenjima i da nema potrebe za ponovnim oglašavanjem.
IMPERIJA SMRTI
GLAVNI istraživač Instituta za Holokaust "Šem olam" u Izraelu, prof. dr Gideon Grajf, otkrio je nedavno zastrašujuće podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu, tokom rada na studiji "Jasenovac, Aušvic Balkana". Za vreme četvorogodišnjeg istraživanja Grajf je utvrdio da je u Jasenovcu na najsvirepiji način ubijeno najmanje 800.000 Srba i oko 40.000 Jevreja.
- Jasenovac je bio imperija smrti. Moramo usmeriti sve snage protiv revizionizma, kako te žrtve ne bi bile ponovo žrtve. Činjenice su činjenice i ne možemo ih stavljati pod tepih, istina uvek izađe na videlo. Sve te pokušaje revizije istorije smatram detinjastim, svi oni su osuđeni na neuspeh - rekao je Grajf i istakao da je u Jasenovcu postojalo 57 različitih načina ubijanja žrtava.
TRAŽE JASAN ODGOVOR
ODELjENjE istorijskih nauka SANU očekuje da se Ministarstvo kulture oglasi jasnim odgovorom iz kojeg će se saznati da li se, kada je postavilo novog direktora Muzeja žrtava genocida, saglasilo s njegovim stavom. Takođe, da li je takva revizija srpske istorije, koja se podudara s politikom Franje Tuđmana, i zvanična politika Srbije? Ako je tako, pitamo se kuda ide i dokle će stići naša istoriografija - ističe se u saopštenju.