NOVOSTI ISTRAŽUJU: Mesto pogroma 10.000 ljudi u Zrenjaninu trune skriveno iza katanca (FOTO)

Ovo je svojevremeno bio centralni logor u Banatu, smešten u starom Helerovom mlinu. Za vreme Drugog svetskog rata u njemu je bilo zatočeno, prema procenama istoričarke Nade Boroš, više od 10.000 Srba, Jevreja i Roma, kako muškaraca, tako i žena, čak i dece. I muškarci i žene su odavde odvođeni na streljanje.

Posle rata, pune tri godine, tu su bili zatvoreni domaći Nemci.

Uprkos ovako burnoj istoriji i ogromnom značaju koji ima i za Vojvodinu i za celu zemlju, i uprkos tome što je zvanično proglašen za zaštićeno kulturno dobro, ovaj logor polako se kruni, propada i obrušava. Kroz žice na prozorima vide se nekadašnje ćelije, ruinirane i odrpane. U kompleks ne može da se uđe jer je zakatančen, a jedina oznaka iz koje se da naslutiti kakvo strašno mesto se tu nalazilo jeste tabla iz 1961, na kojoj piše da je na ovom mestu od 1942. "bilo mučeno i ubijeno oko 5.000 rodoljuba."

Koncentracioni logor vanjske ispostave policijske bezbednosti u Velikom Bečkereku, kako se zvanično zvao, otvoren je 20. juna 1942, ali su pripreme trajale od početka okupacije. Šef Policijske prefekture za Banat, domaći Nemac Franc Rajt, već sredinom 1941. podnosi zahtev dr Haroldu Turneru, komandantu Upravnog štaba za civilnu upravu Srbije, da se u ovom gradu otvori koncentracioni logor. Pre toga, uhapšenici su smeštani u podrume Okružnog zatvora, koji su postali pretesni. Za komandante logora uglavnom su postavljani domaći Nemci, odranije obučeni za te poslove.

Veruje se da je treći inicijator uspostavljanja logora bio Juraj Špiler, široj javnosti poznat kao Šicer iz popularne serije Branka Bauera "Salaš u malom ritu".

- Kompleks "Logor" ima svojstvo kulturnog dobra i vodi se kao znamenito mesto za Republiku Srbiju - kaže Bojan Kojičić, istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Njegov titular je država, preciznije Vojska. Da bi se bilo šta uradilo na restauraciji potrebna je, smatraju u Zavodu, saradnja Vojske, Muzeja, Zavoda i Grada Zrenjanina.

- Već smo imali sastanke sa predstavnicima Vojske i Muzeja i postignuti su preliminarni dogovori, ali ništa nije finalizovano, pa zgrada Logora i dalje propada - kaže Kojičić. - Nažalost, to je samo jedan u nizu zaštićenih spomenika kulture, od kojih su neki u samom centru grada, u veoma lošem stanju. Kod većine su problem nerešeni vlasnički odnosi. Što se tiče Kompleksa "Logor", potrebno je da se uključe stručnjaci Muzeja i da se utvrdi kakva će tačno biti njegova buduća namena, a zatim da se obezbedi novac prvo za izradu projekta, a zatim i za realizaciju.

Prema rečima našeg sagovornika, Zavod je već uspešno konkurisao za sredstva kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kada je u pitanju obnova spomenika žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu. Međutim, ti iznosi su bili daleko skromniji od novca potrebnog da se logorski kompleks uredi kao spomen-muzej.

Da bi mu bio vraćen autentični izgled, deo zgrade morao bi da bude srušen. U pitanju je dograđen deo, iz šezdesetih godina prošlog veka, koji je služio kao skladišni prostor fabrike "Udarnik".

- Na logor nismo zaboravili, to je znamenito mesto koje mora ostati u državnom vlasništvu. Nadamo se da će se uskoro naći neko rešenje - kaže Kojičić.

Pored istorijske vrednosti, kao znamenito mesto od velikog značaja, kako kažu u Zavodu, ova zgrada poseduje i arhitektonsku vrednost kao objekat koji pripada industrijskoj arhitekturi i svedoči o privrednom usponu grada u 19. i početkom 20. veka.

HRVAT ODLIKOVAN ORDENOM SVETOG SAVE

ŽIVOTNA priča Juraja Špilera, široj javnosti poznatog kao Šicer iz popularne serije Branka Bauera "Salaš u malom ritu", filmska je. Ovaj doktor pravnih nauka bio je rođeni Zagrepčanin. Dakle, Hrvat, a ne folksdojčer, kako se predstavljao. Pre rata bio je visoki policijski službenik, zaslužan za hapšenje pripadnika komunističkog i ustaškog pokreta. U jednoj razmeni vatre s ustašama ranjen je, zbog čega je do smrti hramao. To je doprinelo da 1934. godine bude odlikovan Ordenom Svetog Save za posebne zasluge!

Po potrebi službe seli se iz jednog mesta u drugo, da bi rat dočekao u Novom Sadu, na mestu upravnika policije. Tu se prethodno već zbližio sa folksdojčerima. Mađari ga, po okupaciji, hapse kad i mnoge Srbe, kao visokog službenika Kraljevine Jugoslavije. Neverovatnim spletom okolnosti Špiler preživljava streljanje. Ranjen je u nogu i pravio se mrtav, da bi iskoristio povoljan trenutak za beg. Ipak je uhapšen, ali mu prijatelji, folksdojčeri, pomažu da ne bude izručen NDH, koja ga je tražila, već da se evakuiše u Banat. Tu dobija posao predstojnika policije u Velikom Bečkereku (Zrenjaninu).

Menja ime u Georg Špiler i izjašnjava se kao folksdojčer. Ostao je upamćen po strahovito brutalnim, sadističkim mučenjima, hapšenju na stotine ljudi, pa i celih sela, pod optužbom da su komunistički jataci. Bio je podređen direktno Gestapou. Između ostalog, predvodio je akciju u kojoj je ubijen narodni heroj Žarko Zrenjanin, zatim onu u kojoj su ubijeni Zrenjaninova nevenčana supruga Jelisaveta Beba Petrov i njen brat Braco, ali i onu u kojoj je uhapšena narodni heroj Olga Petrov, koja će posle mučenja biti prebačena na Banjicu.

Na kraju rata beži u Nemačku, gde ga hapse američke trupe. Vreme do izručenja Jugoslaviji provodi u nekadašnjem logoru Dahau. U Zrenjaninu je osuđen i obešen kao ratni zločinac 1948.

STRELjANI NA VAŠARIŠTU

TAČAN broj logoraša se ne zna, jer su Nemci posle povlačenja poneli sa sobom ili uništili spiskove zatvorenika. Jedan broj je odatle odveden na streljanje na lokalnom vašarištu, na mestu današnjeg Karađorđevog parka, ali i kod spomen-obeležja u delu grada Bagljaš, kao i u Jabuku, kod Pančeva. Ostali su poslati u radne i koncentracione logore širom Evrope.