KURTI PRISVAJA SRPSKU BAŠTINU: Dr Vidoje Golubović naglasio značaj očuvanja naših spomenika kulture (VIDEO)

Međunarodna zajednica nema iskreni prilaz čuvanja srpske baštine, a to je svetska baština. Pa i mi čuvamo rimske spomenike. Imovina oko manastira ne sme da se naruši, ali je neko namignuo da to može. Naša država mora da se boriti kod međunarodnih institucija da se to zaštiti, ali i da mi dajemo svoja sredstva.

Ovo je rekao dr Vidoje Golubović, istraživač kulturnog blaga Srbije sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u emisiji „Srpski sv(ij)et”, na pitanje voditeljke Gordane Janićijević da li vlada privremenih kosovskih institucija na čelu sa Aljbinom Kurtijem prisvaja srpsku kulturnu baštinu.

Srpska kulturna baština ugrožena i van KiM

Srpska kulturna baština, po njegovim rečima, nije ugrožena samo na Kosovu i Metohiji.

- Naša baština u bivšim republikama SFRJ je bitno ugrožena. Sve što sam saznao mi daje za pravo da ukažem da se moraju preduzimati hitne mere, ako ni zbog čeg drugog, ono zbog dokumenata koji su potpisivani kada je u pitanju sukcesija. Nisam siguran da li mi imamo podatke šta je od toga uništeno na tim prostorima, i gde nije bilo ratnih dejstava. Ako samo vidite prostor Severne Makedonije šta je od toga sačuvano, pa vidite probleme koje ima pravoslavna crkva, zatim Sloveniju i tu Belu Krajinu gde se ljudi asimiluju. Ako i to stavimo po strani, ostali su brojni objekti koje treba sačuvati, tražiti da se sačuvaju. Ni u Hrvatskoj nije bolja situacija. Imam uvek dozu obazrivosti, ali da budem krajnje precizan, tu su iništavali i ustaše, nešto je samo propadalo, a nešto su uništavali i sami Srbi - rekao je Golubović.

On je istakao Filipa Škiljana iz Hrvatske koji je napravio obimnu studiju u dva toma sa detaljnim podacima sa sadašnjim i arhivskim podacima o objektima na tereitoriji Republike Hrvatske, gde ukazuje kako da se to sačuva. O situaciji u Crnoj Gori je takođe govorio, o ugroženosti srpskog kulturnog blaga, dotakavši se i političke situacije.

- Uveren sam da će srpski narod, kao što je rešio ovo pitanje litijama, imati snage da reši sve ovo i mimo političara - poručio je dr Vidoje Golubović. - Razgovarajući u Crnoj Gori sa ljudima koji nisu zadovoljni, ali nisu politički opterećeni, zaključio sam da su oni o svemu razmišljali drugačije kako će se dešavati. U svemu treba imati ličnu dozu strpljenja da će se neke stvari razrešiti i ja očekujem da će se to desiti.

Golubović poručuje da „kada kažemo 'istorija' najčešće imamo asocijaciju na rat.

- Zaboravljamo na kulturnu baštinu koju moramo da čuvamo - kaže čovek koji je organizovao devet naučnih konferencija koje su doprinele da se sakupi jedno ogromno srpsko kulturno blago u spiskovima.

Jindrihovice u Češkoj, groblje sa oko 8.700 sahranjenih

U tim konferencijama su učestvovali naučni radnici iz celog sveta, čak i oni koji nisu Srbi.

- Nažalost, to je ostalo samo u mojoj arhivi. Oko 250 radova. Sve je to pohranjeno u narodnoj biblioteci u CD formatu. Ne postoji mogućnost javnog predstavljanja svega toga, što je jako loše - kaže dr Vidoje Golubović. - Trebalo bi stalno da brinemo oko toga, da pokrećemo inicijative da se to održava, da ulažemo sredstva. Nema drugog puta. Ogroman problem su Jindrihovice u Češkoj, ogromno groblje, oko 8.700 sahranjenih. Više nego u Zejtilniku. Srećom da je Češka takva kakva jeste, u pozitivnom smislu. Inače, posle 100 godina, po međunarodnim propisima oni to mogu da preoru ili rade šta hoće. Nisu to uradili, i sad ima raznih pokušaja da se to sredi. Sa Slovacima imamo reciprocitet da mi održavamo njihova, a oni naša groblja - rekao je.

Dr Vidoje Golubović je pomenuo pojedine objekte u Poljskoj, na Novom Zelandu kao lepe primere očuvanja kulture, kao i topografe širom sveta koji bi trebalo da budu obeleženi da naši ljudi mogu da imaju u uvid gde su ako putuju u tom delu sveta, kao što je i planinski vrh Putnik u Kanadi, nazvan po vojvodi Radomiru Putniku.

Nemački vojnici odneli deo blaga Narodne biblioteke?

- Nemačka je u oba svetska rata imala specijalizovane jedinice koje su znale šta treba odavde da nose. Oni su imali detaljne popise. Nisam siguran da je baš sve u Narodnoj biblioteci izgorelo, trebalo bi istražiti te okolnosti - poručio je Golubović.

On je otkrio i da je za vreme rata u Mariboru bio logor, da je u Osijeku 800 žrtava sahranjeno, u Doboju umoreno 15.000 Srba. U Nemačkoj postoje 83 lokacije na kojima su sahranjeni srpski internirci i zarobljenici za vreme Prvog svetskog rata. U Hrvatskoj takođe ima 548 lokacija na kojima je sahranjeno od 1.000 do 3.000 Srba. Isto važo i za Bugarsku i Albaniju.