ISPRAVKA: Danijela Štajnfeld nije prijavila još dvojicu muškaraca za silovanje

Prvobitno smo objavili da će Danijela Štajnfeld i njen advokatski tim koji je zastupa protiv kolege Branislava Lečića, koga je ove godine prijavila za silovanje, imati pune ruke posla ukoliko se na sudu pokrene njena prošlost, i da se sumnja da je glumica, prema navodnoj izjavi svedoka bliskog njenoj porodici, pre 20 godina lažno optužila za pokušaj silovanja starijeg muškarca, V. K. iz Ruskog Krstura, gde je i rođena. Takođe smo napisali, da je slučaj odbačen i nikad nije dospeo na sud zbog razlikama u glumičinim iskazima.

Zahvaljujući analizi portala Raskrinkavanje.rs jasno je da za ovakve tvrdnje nema dokaza, te da je reč o lažnim vestima.

Njen advokat Božo Prelević, rekao je kratko da ne želi da govori o slučaju svoje klijentkinje kako ne bi ometao tužilaštvo, ali kaže za ove nove informacije da svakako ne bi mogle da utiču na slučaj sa Lečićem.

U našem članku navodilo se da je Danijela Štajnfeld prijavila silovanje još 8.5.2012. godine.

Međutim, ti podaci nisu tačni. Nekadašnja glumica Merima Isaković je u aprilu ove godine takođe optužila Branislava Lečića za pokušaj silovanja 1978. godine. Objašnjavajući za Nedeljnik 27.5. da Danijela Štajnfeld ima više dokumentovanog materijala koji nije dostupan javnosti, rekla je da se Štajnfeld obratila Viktimološkom centru u Beogradu neposredno nakon silovanja 2012. godine. Isaković je to formulisala na sledeći način:

“Nekoliko dana posle silovanja Danijela je pozvala Viktimološki centar u Beogradu i razgovarala je sa dvojicom psihologa o tome šta joj se desilo. Oni su u toku istrage dali izjavu u policiji i potvrdili da je Danijela još tada praktično prijavila zločin. Plašila se da im kaže ime, jer se bojala da bi onda oni imali zakonsku obavezu da ime počinioca prijave policiji, čime bi njena privatnost i bezbednost bile ugrožene. Pozvala je psihologe na predstavu u kojoj je između ostalih glumaca igrala i sa Lečićem. Tada im je rekla da ju je jedan od glumaca kojeg će videti na sceni silovao. Posle predstave psiholozi su joj potvrdili mejlom: znamo ko je.”

Danijela je, nastavlja Merima, rekla da nije obelodanila sve snimke i materijale jer je želela da koliko god je moguće umanji emotivne povrede njegovoj deci i porodici.

Štajnfeld je u intervjuu za Nedeljnik, koji je objavljen 24.6.2021. godine, potvrdila da se obratila Viktimološkom centru dva dana nakon što je preživjela silovanje, dakle, 9.5.2012. godine. Ipak, važno je naglasiti da poziv Viktimološkom centru nije ekvivalent prijavi zločina nadležnim organima gonjenja, na kakav zaključak bi čitaoci mogli da dođu.

Viktimološko društvo Srbije je “nezavisno i neprofitno udruženje građana, osnovano 1997. godine sa ciljem da okupi što veći broj humanistički orijentisanih naučnih radnika i stručnjaka koji su zainteresovani da rade na razvoju viktimologije (nauke o žrtvama) i unapređenju zaštite žrtava krivičnih dela, kršenja ljudskih prava, rata i drugih oblika stradanja u društvu bez obzira na pol, versku i religijsku pripadnost, politička opredeljenja i druga obeležja žrtava”.

Dakle, Viktimološko društvo Srbije pruža različite informacije i usluge žrtvama nasilja i može uputiti žrtve na nadležne i specijalizirane institucije/organizacije u ovisnosti od njihovih potreba.

Iako je Merima Isaković rekla da je Štajnfeld još tada “praktično prijavila zločin”,  čitajući njenu celu izjavu, jasno je da nije mislila na prijavu policiji, te da takve prijave nije bilo 2012. godine. 

Naše pisanje o tome da opis silovatelja nije odgovarao Lečiću ili bilo kome iz filmske industrije nisu potkrljeni dokazima, stoga se ne mogu smatrati kredibilnim.

U krajnjoj liniji, besmisleno je koristiti ove tvrdnje u pokušaju da se baci sumnja na istinitost svjedočenja Danijele Štajnfeld, s obzirom na to da bi obraćanje Viktimološkom centru dodatno potkrepilo autentičnost njenog iskaza.

U članku se navodi, osim prethodno spomenutih netačnih tvrdnji, da je Štajnfeld optužila starijeg muškarca V. K. iz Ruskog Krstura za pokušaj silovanja kada je imala 13 godina, te da je poslije ispitivanja utvrđeno da je izmislila priču. 

Ovaj članak preneli su mnogobrojni mediji. Navodno je slučaj odbačen zbog manjka dokaza, a optuženik je preminuo od posledica moždanog udara.

Štajnfeld je ove navode demantovala u intervjuu koji je dala za list Nedeljnik, objavljen 24.6.2021. godine.

"Kada sam bila mala, učili su me da je jako ružno lagati, mislila sam da samo deca to rade, a ne i odrasli. Kao što sam rekla, moje detinjstvo i devojaštvo bilo je divno i bezbedno, bez ikakvog nasilja. Baš nikakvog. Mislim da znam ko bi mogao da bude V. K. Bio je to jedan divan seoski fotograf iz mog detinjstva i nikada mi nije ničim naudio. Ne znam uopšte odakle ta priča."

S obzirom na to da nisu prezentovani ikakvi dokazi za naše navode, može se reći da je članak baziran na “rekla-kazala” istraživačkoj “metodologiji”, koja se, naravno, ne može smatrati kredibilnom.

Tvrdnja da je Danijela Štajnfeld prijavila silovanje 2012. godine je neistinita i navodila je čitaoce na zaključak da je Štajnfeld prijavu podnijela nadležnim organima, a ne Viktimološkom centru koji samo pruža različite informacije i usluge žrtvama nasilja i može da uputi žrtve na nadležne i specijalizovane institucije/organizacije u zavisnosti od njihovih potreba. Ta prijava nema nikakve veze sa prijavom policiji.

Članci objavljeni na našem portalu su na vrlo direktan način optužili Danijelu Štajnfeld da laže i njeno svedočenje o seksualnom nasilju su prikazali kao nekredibilno. Objavljene su neutemeljene spekulacije koje su prikazane kao proverene činjenice, a ponašanje i izjave Danijele Štajnfeld su pomno secirani, često se “hvatajući” za najmanje detalje kojim bi se opravdale optužbe protiv nje.

Važno je napomenuti da Danijela Štajnfeld nikada nije tvrdila da je njen silovatelj režiser ili producent, te nije i ne može biti odgovorna za interpretacu njenih izjava.

Napor da se iskaz Danijele Štajnfeld prikaže kao nedosledan na osnovu subjektivnog mišljenja autora ovog članka je manipulativan, budući da nema utemeljenja u navodima da Branislav Lečić ne odgovara opisu moćne i uticajne osobe u filmskoj industriji, a koja je u glumačkoj profesiji na višoj poziciji od Štajnfeld. 

Branislav Lečić započeo je glumačku karijeru ‘70-ih godina 20. veka, te je javnosti u regionu poznat po ulogama u brojnim filmovima i pozorišnim predstavama. Takođe je bio i ministar kulture Srbije od 2001. do 2004. godine, kao i predsednik pokreta Demokrate Srbije, koji je nastao od frakcije Demokratske stranke, čiji je član Lečić bio godinama.

Stoga je netačno tvrditi da se njegova ličnost ne uklapa u prvobitni opis moćne i uticajne osobe, jer nije producent ni režiser, kako se to pretpostavljalo prie nego što je Štajnfeld javno iznela optužbe protiv njega. 

Napomena: Zahvaljujući portalu Raskrinkavanje.ba, ovaj članak je izmenjen i informacija koju smo plasirali je ispravljena.