ZEMLJA SE OKREĆE SVE BRŽE: Niz faktora utiče da naša planeta ubrza svoju rotaciju,. 2021. godina najkraća

Naime, kako pojašnjavaju, na rotaciju Zemlje utiče ceo niz faktora - od atmosfere i okeana do njenog tečnog jezgra. Međutim, zbog bržeg okretanja procenjuju da će u proseku dan tokom 2021. godine biti za 0,05 milisekundi kraći nego što je to uobičajeno. Kad se sabere koliko će dani tokom godine biti kraći, dolazimo i do svakako kraće godine.

- Naučnici sugerišu da je ubrzavanje Zemljine rotacije možda naša greška, jer globalno zagrevanje koje izaziva čovek svojim aktivnostima dovodi do topljenja ledenog pokrivača na polovima - objašnjava, za "Novosti", prof. dr Milan S. Dimitrijević, naučni savetnik Astronomske opservatorije u penziji. - Usled toga, stene ispod polarnih kapa trpe manju težinu pa se izdižu na gore tako da naša planeta postaje više okrugla, zaobljenija, odnosno predeli oko ekvatora se približavaju njenoj osi. To stvara efekat kao kada balerina skupi ruke da bi ubrzala okretanje, na isti način topljenje glečera u polarnim predelima ubrzava rotaciju Zemlje.

Za prosečnog čoveka to ne znači puno, jer sitni delić sekunde ne može da utiče na našu svakodnevicu, ali problemi bi se mogli pojaviti kod tehnologije koja koristi atomske satove za tačno i precizno određivanje položaja, obavljanje pojedinih zadataka u astronomiji, navigaciji i računarskim mrežama koja ne uzimaju u obzir promene Zemljine rotacije. Ako se Zemlja okreće brže ona će doći u isti položaj malo ranije. Na primer, pola milisekunde na ekvatoru je 26 centimetara, a ako se to nagomilava a ništa se ne preduzme, oni postaju beskorisni.

- Postoje i potencijalno zbunjujuće posledice za pametne telefone, računare i komunikacione sisteme koji se sinhronizuju pomoću koordinisanog svetskog vremena zasnovanog na broju sekundi od 1. januara 1970. godine - objašnjava prof. Dimitrijević. - Naime, zbog promena u Zemljinoj rotaciji, odnosno njenog dosadašnjeg postepenog usporavanja, međunarodna služba koja se bavi standardizacijom svetskog vremena od 1973. godine ubacuje dodatne, prestupne, sekunde u atomske satove svake dve ili tri godine.

Dodavanje sekundi poslednji put se dogodilo 31. decembra 2016. godine, zatim pre toga 30. juna 2012. godine i 30. juna 2015. Do sada je dodato ukupno 27 "pozitivnih prestupnih sekundi", a izgleda da će kroz izvesno vreme biti potrebna i jedna "negativna", kako bi se uspostavila ravnoteža. Jer komunikacioni sistemi, računari i pametni telefoni nisu dizajnirani da se nose sa dodatnim prestupnim sekundama, koje se ubacuju zbog ovakvih promena u Zemljinoj rotaciji.

Na primer, kada je 30. juna 2015. ubačena dodatna prestupna sekunda, računari na Njujorškoj berzi, koji su očekivali 60 sekundi u minutu, a ne 61 kao je bilo tog dana, dovelo je do velike zbrke i blokade od skoro sat vremena. Takođe, naučnici su izvestili da je Zemlja od jula 2020. godine počela da se okreće brže, nakon što je stalno usporavala u decenijama pre toga, pa joj je bilo potrebno nešto više od 24 sata da završi rotaciju, sve do preokreta u julu. Dan danas traje pola milisekunde manje od 24 sata.

Raniji rekord najkraće rotacije bio je 5. jula 2005. godine, kada je Zemlji trebalo 1,0516 milisekundi manje od 24 sata da se obrne oko svoje ose. Od sredine 2020. godine, Zemlja je potukla taj rekord ni manje ni više nego 28 puta. Do danas najkraći dan nastupio je 19. jula 2020. godine kada je Zemlja završila rotaciju za 1,4602 milisekunde manje od 86,400 sekundi.

- Predviđa se da će tokom 2021. godine Zemlja nastaviti da se ubrzava i da će do kraja godine da se nagomila razlika od 35,40 milisekundi. Ako se ovako nastavi jednom će trebati, po prvi put u istoriji, da ubacimo negativnu prestupnu sekundu odnosno da naš atomski sat vratimo unazad. Međutim, to nije lako predvideti jer se Zemlja obrće oko svoje ose na putu oko Sunca prema zakonima prirode a ne shodno našim željama, sa ledenim kapama koje se tope kao rezultat klimatskih promena - ističe naš sagovornik i dodaje da bi "najlakši" način da se stvari dovedu u red bio da zaustavimo globalno zagrevanje planete i da led ostane tamo gde treba da bude.

Pitanje je da li će čovečanstvo uspeti da se dogovori i usmeri ka ostvarenju takvog cilja. Dužina dana takođe je podložna različitim varijacijama sa periodima od nekoliko nedelja do nekoliko, pa i više godina. Sve se to pripisuju uzajamnom dejstvu Zemlje sa atmosferom usled njihovog relativnog kretanja kao i usled preraspodele masa u Zemljinom jezgru, mantiji, kori, okeanima i atmosferi.

UTIČU I ZEMLjOTRESI

OSIM Meseca i Sunca, na brzinu obrtanja Zemlje oko svoje ose utiču i različiti drugi činioci. Na primer, veliki zemljotres u Indijskom okeanu 2004. godine doveo je do skraćivanja dužine dana za tri mikrosekunde. Na dužinu dana mogu uticati i veštačke strukture koje su ljudi napravili. Naučnici iz Nase su izračunali da je voda uskladištena u jezeru najveće brane na svetu "Tri klisure" na reci Jangcekjang povećala dužinu Zemljinog dana za 0,06 mikrosekundi zbog pomeranja i nagomilavanja vodene mase.