OVEKOVEČIO SALETOVU TROJKU I PRVI NOLETOV PARISKI TROFEJ: Jovan Mirčeski, obišao svet snimajući i pišući o najvećim sportskim događajima

Ni sam ne zna koliko je topovskih granata i mitraljeskih metaka ispalio, niti koliko je redova ispisao i fotografija napravio. Subotičanin Jovan Mirčeski pošto je skinuo oficirsku uniformu, posvetio se novinarstvu i fotografiji.

Novinarsku karijeru počeo je na Evropskom košarkaškom prvenstvu u Španiji 1997. godine kada je naša reprezentacija osvojila prvo mesto. Tada je ovekovečio i čuvenu trojku Saše Đorđevića u Badeloni u meču sa Hrvatima. Zatim sledi Svetsko prvenstvo u Atini gde smo takođe postali svetski prvaci, pa u Indijanapolisu, Tokiju.

- Početkom svake godine pravim planove koja ću takmičenja da posetim - priča Mirčeski. - Za svako putovanje sam se posebno pripremao, jer sam uvek išao sam, a u snalaženju po velikim gradovima pomagala mi je orijentacija koju sam izvežbao u vojsci.

Od 2005. godine naš tenis je počeo da cveta, a Mirčeski je počeo da prati Novaka Đokovića od tada, pa do danas. Snimao je i meč kad je Ana Ivanović pobedila na Rolan Garosu, kao i trijumfe našeg najboljeg dubl igrača Nenada Zimonjića.

- Nagutao sam se prašine pariske šljake svaki put kada je Novak igrao i pobeđivao, a 2016. sam bio jedini foto-reporter iz Srbije na Rolan Garosu. Imao sam zadovoljstvo da budem na proslavi osvajanja njegovog prvog pariskog trofeja i pio šampanjac iz šampionskog pehara.

Posle toga je Mirčeski priredio izložbu sportskih fotografija o toj veličanstvenoj pobedi u Skupštini grada Beograda, koja je kasnije išla po Srbiji, a videli su je i u Beču, Budimpešti, Parizu. Novak se nije popeo na poznati balkon na kome slave osvajači zlatnih medalja, ali je bio u Skupštini sa Jovanovim fotografijama.

Na Vimbldonu je bio 20 puta i uvek je zabeležio trenutke kada je Nole pobeđivao i primao pehar.

- Radovao sam se kao dete što sam dobio priliku da budem jedan od 15 reportera sa londonskog Vimbldona. Snimao sam svoje patike na čuvenoj travi bezbroj puta, pošto nije bilo dozvoljeno da dam nekom foto-aparat da mi napravi snimak na terenu. Mnogi teniseri sanjaju da gaze po Vimbldonu, a eto meni se pružila prilika. Probao sam mnogo puta čuvene jagode sa šlagom i verujte nisu ništa posebno, kao i svake sa neke naše pijace.

Ni Novakova pobeda u Njujorku nije prošla bez objektiva Mirčeskog, kao ni masters teniski turniri u Monaku, Rimu, Madridu, Parizu i Londonu.

- Jedno od najvećih uzbuđenja doživeo sam na trkama Formule jedan. Bio sam 20 godina zaredom na trci u Budimpešti, zatim u Silverstonu, Monci i Abu Dabiju. Upoznao sam mnoge slavne vozače - Mihaela Šumahera, Kimija Rajkonena, Felipea Masu - priseća se oficir u penziji.

Imao je, kaže, sreću da upozna i Miodraga Kotura, koji je bio šef logistike u Ferariju i preko njega je dolazio do svih vozača. Pratio je Moto gran-pri trke motora, bio na nadmetanjima u češkom Brnu i španskoj Valensiji. Upoznao je mnoge slavne vozače - Dovicioza, Marka Markeza, Žoana Mira, bio u boksovima gde su najbolji vozači i motori.

Poslednje takmičenje na kome je bio pre korone bilo je Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Budimpšeti u januaru prošle godine, ali tada nismo zabeležili neki rezultat.

- Vreme korone kad sam bio vezan za kuću bila je odlična prilika da sredim svoju foto-dokumentaciju. Nadam se, da ako se bude moglo, krenem i na Olimpijske igre u Tokiju. Kada sam kod kuće svakodnevno radim na sebi, džogiram, radim vežbe, jer bez kondicije ne može se nositi ranac sa aparatima teškim oko 15 kilograma - ispričao je Mirčeski.

IMAO 17 SAMOSTALNIH IZLOŽBI

MIRČESKI je do sada priredio 17 samostalnih izložbi sportskih fotografija - fudbal, košarka, formula 1 i tenis, najviše 12 iz tenisa kao naš najbolji sportski brend. Izlagao je u Beogradu, Nišu Subotici, Novom Sadu, Ohridu, Bitoli, Budimpešti, Beču, Parizu i Londonu. Poseduje najveću arhivu snimaka o tenisu kao našem najboljem sportskom brendu.

ŠUMAHER U SRPSKOM DRESU

JEDAN od kurioziteta na trkama Formule jedan je taj što je svojevremeno Mirčeski predao dres fudbalske reprezentacije Srbije Mihaelu Šumaheru koji je veliki zaljubljenik u fudbal. Tada se digla velika buka u italijanskim i nemačkim novinama zašto nije uzeo dres njihovih reprezentacija, a on je lakonski odgovorio: "Ovaj novinar se prvi setio i rado nosim taj dres kad igram fudbal."