EKSKLUZIVNO Ispovest supruge Ratka Mladića: "Novosti" sa generalovom suprugom Bosiljkom nakon presude
SLOMILO nas je sve. Nemam reči. Ovo je poslednji udarac. I od njega ćemo se teško oporaviti.
Foto Igor Marinković
Možda je i postojao neki tračak nade, neka svetlost. Sada, ali samo zasada, ova nepravedna odluka suda je najdublji žig - prenela je reporterima "Novosti" gorčinu Bosiljka Mladić, generalova supruga, posle izricanja presude u Hagu, kojom je nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske i u drugostepenom postupku osuđen na doživotnu robiju.
- Nije zaslužio takvu kaznu. Ratko je, i kao čovek i kao vojnik, visokomoralan, pravedan. On je za neka druga vremena, ali valjda će jednom doći i ti dani koji će posvedočiti da mu nisu presudili ni po pravu, ni po pravdi. NEUTEŠNA Bosiljka Mladić, Foto Igor Marinković
Bila je sama kada nismo ni imali potrebe da zakucamo na vrata na adresi u Ulici Blagoja Parovića na Banovom brdu. Bila su širom otvorena. Tako je, sama, želela da isprati prenos. Odložila je odgovore na sve telefonske pozive podrške. A onda je stigla snaha, Darkova supruga, pa najstarija generalova unuka Anastasija, već student elektrotehnike.
Zagrljaji, isprekidane reči utehe.
- Drži se, bako - dugo je trajao zagrljaj sa unukom Anastasijom.
STASAVALI U STREPNjI
ŠTA može da vam kaže, cela porodica je zanemela - rekao nam je komšija Mladićevih dok smo sabirali hrabrost da u trenucima kada joj supruga osuđuju na doživotni zatvor, tražimo razgovor sa Bosom Mladić.
- Ko još ima snage da o tome, sad, govori. Znate li kroz šta su sve ove godine prošli ovi ljudi. Darkova deca, njih troje Ratkovih unuka koji su rasli i živeli pritisnuti nesrećom od njegovog hapšenja. Suđenjima, žigosanjima. Svakodnevnom borbom i strepnjom. Koliko god da su imali snage i Bosa, Darko, Darkova supruga da sve potisnu od dece, to, prosto, nije bilo moguće. Njihova muka se osećala, pratila ih.
Ovde u ovoj kući porodica je važna gotovo kao i lek života. Tako podnose sve udarce. Tako će podneti i ovaj, a on je lakši od onog tragičnog kada su Bosa i Ratko ostali bez mezimice Ane, apsolventa medicine... Da podnesu udarce posle tog, najtragičnijeg, hrabrio ih je i general iz Haga, ponosan na Bosiljku, sina, snahu i unuke. A šta sve nisu preživeli. Kakav teret nisu poneli, nose i nosiće ga dugo.
- Čuli smo se jutros Ratko i ja, nekoliko sati pre nego što će mu izreći tu nepravednu kaznu. Podsetila sam ga, a on je već znao, da naš najmlađi unuk upravo ovog dana ima matursko. Mislim da on i nije imao, kao ni mi, snažnu nadu da će presuda biti blaža od prvostepene - priča nam Bosiljka Mladić.
- A, nije bilo dana tokom proteklih godina, koliko je bio u pritvoru, da se ne javi. Prvo pozove mene, pa decu... Nije bilo nijednog njegovog rođendana ili naše godišnjice braka da nisam bila kraj njega. On bi ponekad zamolio stražarsko osoblje da uberu cvet, donesu mu i on mi pokloni. Tako smo u slozi, razumevanju, proveli više od pola veka i ja mogu da posvedočim da su mu bila primarna ljudska načela, veliki rad i disciplina. Ne, on se nikada ne bi ogrešio o pravila ratovanja. Zašto je sve ovako moralo da dogodi? Kažem vam, jednoga dana će se o njemu drugačije pisati.
Telefon je bezbroj puta zvonio. Bosiljka je odložila javljanje. Nije to bio onaj telefon na koji joj se javlja suprug.