NEMA MUŠKE TRUDNICE, NI ŽENSKOG EPISKOPA: Autorski tekst prof. Dragoljuba Petrovića, povodom rodne ravnopravnosti

Pa i u jezik. Time, recimo, što je u jeziku stvorena reč za svaki pojam koji je nosiocu jezika bio neophodan i oko onoga što u realnosti nije postojalo jezik se nije mnogo "uznemiravao". Neka to pritvrdi jedna banalna sitnica: budući da rađati može jedino žena, prirodno je da jedino ona može biti trudnica i porodilja i da se sva takva stanja i svojstva ne mogu vezati za muškarca. I to, opet - prirodno, važi za svaku žen(k)u.

I to se uvek znalo i to nikad nikome nije trebalo objašnjavati: žena je držala tri stuba kuće (rađala, odgajala decu i "[o]drža[va]la kuću" i otud narodna izreka da "kuća ne stoji na zemlji nego na ženi"), a muškarcu je "bilo dato da kuću hrani i brani".

Danas je teško reći koliko je takva "podela nadležnosti bila pravična", ali je nesporno da je na takvim osnovama uobličen i nominacioni odnos između "muških i ženskih nosilaca svojstava i zanimanja": dok je žena bila "trudnica" i "porodilja", muž je bio "lovac" i "vojnik" i te se "nadležnosti" nisu mogle mešati ni u realnosti, ni u jeziku.

I zato u srpskom jeziku još nema ni ženskog vojnika i lovca niti muške trudnice i porodilje; ti su odnosi uspostavljeni davno, kad se počeo uspostavljati srpski jezik, i brušeni milenijima, zajedno sa brušenjem jezika koji ih je nosio. I nikad nikom nije palo na um da u tome nešto menja i "popravlja".

Skupština Srbije je po munjevitoj proceduri, 20. maja 2021. godine, donela zakon koji propisuje da mora postojati i ženski vojnik i muška trudnica i, ako se to ne bude poštovalo, dve ministarke ovlašćene su da od svakog neposlušnika naplaćuju kaznu od 50.000 do dva miliona dinara. I one su "isposlovale" još mnoštvo takvih pojedinosti.

One su naredile da u pravoslavnoj crkvi (kao i u anglikanskoj i protestantskoj - ako sam dobro obavešten) sveštenička zvanja moraju nositi i žene i ja moram priznati da ne znam kako su one okrstile svu tu "žensku svešteničku hijerarhiju", ali "reče mi jedan čoek" da su se saglasile za đakonicu, popicu, episkopu i biskupicu, pri čemu neki njihovi "nominacioni modeli" mogu izazvati i pokoju nedoumicu. One, recimo, određuju da se "ženski episkop" imenuje kao episkopa i ne zna se da li je to učinjeno namerno da bi se uspostavila razlika prema biskupici u onim drugim crkvama, ali se ni za popicu ni za biskupicu (a mogla bi im im se, možda, priključiti i episkopica) ne zna kako se izgovaraju (nije im označen akcenat) pa ni to da li se u njima radi o izvedenicama ili složenicama i od rešenja tih nedoumica zavisiće i neke druge njihove "interpretacione mogućnosti"; uz sve to, one naređuju da "ženski" apostol mora biti apostolka bez obzira na to što neke retke svete žene već dva milenijuma slove jedino kao apostoli.

One su, dalje, naredile da se i u vojničkoj terminologiji uspostave "ženske tvorbene mustre" pa smo dobili vojnikinju, ali i desetarku, i majorku, i generalku, i admiralku, i artiljerku, i topovnjaču...

One naređuju da ženski režiser treba da bude režiserka, a ne objašnjavaju zašto ne bi mogla biti i režiserulja; zadovoljne su što je model i "muško" i "žensko" zvanje, a šereti dodaju da bi taj "ženski" možda bio elegantniji kao modla.

One izjednačuju akademca i akademika pa se ne zna da li to čine po statusu u vojnoj školi ili u najvišoj naučnoj instituciji, ali po logici da je akademkinja "žena akademik" treba razumeti da akademika treba preimenovati u akademka (ili makar u akademca).

Njima se mnogo dopada "tvorbeni obrazac" - škinja (politikološkinja, astrološkinja), a ne objašnjavaju zašto neće da budu, recimo, politikologulje ili astrologuše ako im se dopada da budu pobegulje ili namiguše.

One tvrde da je i latinski jezik homofobičan jer u njemu nema "professor-a ženskog roda" pa ne znaju da li da se raduju kad dobiju ("muško") zvanje professor emeritus ili da plaču što to nije *profestrix emerita pa se jednako uspešno rugaju i latinskom jeziku potpisujući se skraćeno (i sa skraćenom pameću) kao prof. emerita.

I tako dalje - do apsurda.

Tokom mnogo decenija svoga dugog života nikad nisam sreo ženu koja bi se osećala "ugroženom" zbog toga što se uz njeno ime nije našao "ženski identifikator" zanimanja ili profesionalne pozicije, sretao sam mnoge koje su takve "identifikatore" energično odbijale, a sasvim su retke bile one za koje sam naknadno saznavao da bez takve oznake nisu mogle ni spavati. Ta me pojedinost navodi na zaključak da su se i ministarke i Skupština narugale i normalnim Srpkinjama, i srpskom jeziku, i elementarnoj pameti, a to potvrdila i jedna ozbiljna advokatska kancelarija zahtevom da najviša sudska instanca potvrdi da je zakon "neprimenljiv i neustavan" i da se obustavi njegova primena ili u celini ili makar u nekim delovima.

Mislim da taj zakon treba povući u celini jer obavezuje Srbe i na nasilje nad jezikom. I na udar na Najviši Prirodni Poredak.