NOVOSTI ISTRAŽUJU: Srbija motri na 6.000 terorista sa liste

Na sednici republičkog parlamenta, 9. juna, naći će se Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, čija izrada traje već tri godine, a predlagač je Ministarstvo pravde.

Zakonom je predviđena posebna platforma u koju će MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, BIA, VBA i VOA, Ministarstvo odbrane, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal unositi podatke iz svojih postojećih evidencija, razmenjivati ih i ukrštati. Tu se neće naći samo osuđeni za terorizam, već i svi za koje postoje operativni podaci da su povezani sa terorističkim organizacijama i aktivnostima. Dakle, biće to baza konkretnih osoba i organizacija, koje se nalaze na domaćoj i međunarodnoj listi terorista, terorističkih organizacija ili finansijera terorizma, uključujući liste UN i drugih međunarodnih organizacija čiji je Srbija član.

BIA će imati ulogu korisnika i administratora, u njoj će se nalaziti hardver i softver. Ujedno, kontrolisaće pristup tajnim podacima uz sprovođenje mera informacione bezbednosti. Pojedinačni servisi, odnosno linkovi i terminali, nalaziće se kod ostalih korisnika, koji imaju obavezu da sve značajne informacije odmah po saznanju unesu i ažuriraju postojeće.

Unosiće se ime i prezime osumnjičenog, okrivljenog ili osuđenog, kako po rođenju, tako i novo, ako je menjao lične podatke, zatim nadimak i lažno ime ili pseudonim, imena roditelja, datum i mesto rođenja, JMBG, pol, državljanstvo, poslednje i prethodno prebivalište ili boravište, u koje je vrste terorističkih organizacija ili akcija uključen ili na koji drugi način podržava terorizam, podaci o organizaciji...

Ukoliko to zahtevaju posebni razlozi zaštite tajnosti podataka ili lica unete informacije se tako skladište da korisnici Nacionalne baze ne mogu da prepoznaju o kome je reč. Oni mogu da pošalju upit organu koji je šifrovane podatke uneo, a koji, opet, može i ne mora da odgovori. On može da odgovori i negativno ako se traženi podaci odnose na posao koji je u toku ili zbog zaštite izvora.

BIA je obavezna da uspostavi odgovarajuću evidenciju o vremenu i predmetu pristupa, kao i ovlašćenom licu u organu koje je pristupilo bazi. Nadzor nad sprovođenjem zakona vrši Ministarstvo pravde, a nad obradom informacija poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Nacionalna baza biće uspostavljena do godinu dana od kada zakon stupi na snagu.

- Osnivanjem Nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, Srbija se svrstava u bezbednosno retke i ozbiljne zemlje u suprotstavljanju ovoj pošasti - kaže prof. dr Miroslav Bjegović, specijalista za terorizam i organizovani kriminal. - Državni organi kojima je u opisu posla prevencija, zaštita, uočavanje i otklanjanje pretnji od terorizma, krivično gonjenje i odgovor našeg sistema nacionalne bezbednosti na eventualni napad terorista, biće umreženi i unosiće informacije o pojedincima, terorističkim grupama i organizacijama sa kojima budu, prirodom posla, u određenim kontaktima ili o njima dobiju saznanja. U ovoj fazi, pored krivično gonjenih lica unosiće se i imena onih koji su imali dodira sa terorističkim ćelijama, potencijalni pomagači ili izvršioci.

Kako kaže prof. Bjegović, time se ne narušava prezumpcija nevinosti, već se samo vodi evidencija bezbednosno interesantnih osoba. Dodaje i da će za verodostojnost i pravilnost unošenja tajnih podataka odgovarati državni organi, tj. pojedinci koji ih unose na osnovu sertifikata koje će izdavati Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost RS.

- Bezbednosni izazov u Srbiji danas predstavlja prostor Sandžaka i KiM, gde je od 1998. godine evidentirano više od 6.000 onih koji su prošli vojno-terorističku obuku u 12 kampova, od kojih su najpoznatiji u okolini Srbice i Kačanika - kaže prof. Bjegović. - Mnogi su prošli ratišta Sirije i Iraka, kao produžena ruka terorističke Al kaide, i vratili su se na KiM, dok su neki ostali na prostoru južne pokrajine u ulozi "spavača". Ovo može biti bezbednosna pretnja ne samo za Srbiju, već i za zemlje EU, jer su upravo članovi ovih terorističkih ćelija učestvovali u akcijama širom Evrope. Smatram da je evropskim zemljama jasno odakle im dolazi neposredna opasnost i da bi udruženim snagama sa Srbijom trebalo da rešavaju ovo zlo.

Samo iz sela Kačanik registrovano je više od 300 mogućih terorista. Veliki je broj džihadista i u susednoj BiH, koji su došli sa sirijskog i drugih ratišta.

Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019, te godine je osam okrivljenih osuđeno za terorizam ili terorističko udruživanje: polovina njih na zatvor od 5 do 10 godina, a druga polovina na 10 do 15.

ISTI ZAKON U AUSTRIJI

PREMA Predlogu zakona, cilj formiranja baze je "sprečavanje pretnje od terorizma, blagovremeno otkrivanje i dokumentovanje terorističke aktivnosti i krivično gonjenje". Nedavno je sličan propis usvojen i u Austriji.