TAJANSTVENI KOD GSP: Linije, strane sveta i kazaljke na satu - evo kako su trase dobile brojeve

Osamdesetih godina prošlog veka sistem numeracije je uspešno primenjen, a na njemu počiva i sadašnji sistem jednocifrenih, dvocifrenih, trocifrenih i višecifrenih linija.

Kako prenosi portal „Kaldrma“, u tome svoju ulogu imaju i strane sveta, kao i kazaljke na satu.

Dobro osmišljena ideja o presedanju sa frekventnih na one manje učestale lokalne i prigradske linije na obodu grada značila je red u saobraćaju. Dakle, putnik bi došao gradskim autobusom do periferije, odakle bi nastavljao vožnju prigradskim prevozom, koji nema tako česte polaske, ali ne gubi ni vreme zaglavljujući se u gradskoj gužvi.

Kao stub gradskog prevoza 1982. bili su određeni tramvaji — inače prvo sredstvo gradskog prevoza u Beogradu, još iz 19. veka.

Upravo na njihovim okretnicama nalaze se polazne stanice „lokala“, linija koje voze u udaljena predgrađa.

Tramvajima su dodeljeni brojevi od 2 do 14, a nose ih i danas, gradskim autobusima dvocifrene, a perifernim linijama trocifrene linije.

OD SEVERA KA ISTOKU

Kada se malo bolje pogleda mapa grada, uočava se da ka severu ide linija 101, jedna od najvažnijih prigradskih linija koja povezuje Omladinski stadion (okretnicu tramvaja) i Padinsku Skelu. S druge strane, u Borču idu gradske linije 95 i 96, dok 43 liči na neku vrstu „uljeza“.

Krenete li malo od severa ka istoku, u smeru kazaljke na satu, nailazite na liniju 202 za Veliko selo. Inače, ako malo obratite pažnju, baš u tom reonu česte su linije koje počinju brojkom „2“ — tako na Mirijevo idu 20, 27, 27E i 25P ka Vukovom spomeniku ide 26, a opet u tom nekom pravcu kreće i linija 24.

Dalje ka istoku i pomalo ka jugoistoku, nailazimo na linije koje počinju cifrom „3“ — 31 za Konjarnik, 30 za Medak 2, 33 i 39 za Kumodraž, 38 za Veliki Mokri Lug… Prigradski „potez 300“ predstavljaju linije koje se okreću na okretnici u Ustaničkoj, na Šumicama i kod Cvetkove pijace, a one se oslanjaju na tramvaje 5, 6, 7 i 14.

Za Banjicu rezervisana je „četvorka“, pa tako imamo mešovite trolejbusko-autobuske linije 40, 41, 42… Sada dolazimo i do onog „uljeza“ 43. Iako vozi u potpuno drugi deo grada, reč je o liniji koja je ranije polazila sa Topčiderskog brda, pa se uklapala u ovu numeraciju.

Od svih tih linija na „4“ jedini pravi izuzetak su 45 i 46 — prva vozi za Zemun, a druga za Mirijevo.

JUG REZERVISAN ZA „PETICU“

Jug Beograda povezan je linijama koje počinju cifrom 5: 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 56L, 57, 58 i 59. Tu je i pregršt trocifrenih linija koje predstavljaju ne samo prigradske, već i lokalne linije. Glavna prigradska početna stanica je Banovo brdo, ista ona na kojoj završavaju tramvaji.

Na Novi Beograd saobraćaju linije koje počinju brojem „6“, ali ih ima malo. Linija 66 uvedena je mnogo kasnije i nema nikakve veze s Novim Beogradom, ali se poklapa delimično sa trasom 65 (Vukov spomenik NT park Zvezdara).

Poznat je i „potez 600“, a u pitanju je veliki broj linija za surčinsku opštinu.

Tu su i linije koje počinju „sedmicom“ i sve osim linije 79 imaju veze s Novim Beogradom.

Međutim, iako su za Zemun predodređene linije koje počinju cifrom 8, linije 87 i 89 nemaju veze sa Zemunom, dok u zemunsko predgrađe voze linije koje počinju cifrom 7, kao što su 702, 703, 70.

IZUZECI OD PRAVILA I SLOBODNI BROJEVI

Trenutno nema mnogo slobodnih dvocifrenih brojeva, pa nije neobično da se nove linije numerišu tako što se prave izuzeci od pravila. Na primer, linija 94 nema nikakve veze sa Borčom, ali „liči“ na liniju 95.

Najviše slobodnih brojeva je u redu „šezdesetica“ — 61, 62, 63, 64, 69, potom „osamdesetica“ 80 i 86, kao i devedesetica — 93, 97, 98 i 99.

Inače, čak su i telefonski brojevi imali, bar delimično, ovaj sistem numeracije. Mnogi novobeogradski počinjali su cifrom 6, dok je za Čukaricu i Rakovicu početna cifra bila 5, a ostali delovi starog grada imali su četvorku.

(Kaldrma.rs)