SUZE RADOSNICE ZBOG BRATA MITROPOLITA: Kada mi je ćerka javila vest zaplakala sam kao malo dete

Vest mi je saopštila ćerka Nataša, koja me telefonom zvala iz Beograda. I tada su krenuli potoci suza... Plakala sam kao malo dete. Danima sam naslućivala da će se tako nešto dogoditi, navijala i, Bogu hvala, dočekala da se to i ostvari, ali me konstantno pratila zebnja da se što drugačije ne desi. Uz sreću i ponos koju sada naša porodica nosi, brinem se, kao sestra, da li će naš Jovan moći da iznese teško breme kroz ova surova vremena. Ipak sam sigurna da hoće, jer njemu nikada nisu nedostajali hrabrost, čvrstina i uzvišeni moral.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže Nada Mićović Elezović, sestra visokopreosvećenog mitropolita Joanikija, jedno od šestoro dece koje su izrodili otac Savo i majka Vidosava, profesorka srpskog jezika u Tivtu.

- U Banjanima, kao i u drugim krajevima, teško se živelo, ali je sloga cvetala u našoj familiji. Vaspitavani smo u duhu tradicionalne crnogorske porodice, uz gusle, gde se mnogo čitalo, ali i radilo. Svako od nas šestoro dece je uspelo da se školuje i završi fakultete. Kada bih se danas stavila u ulogu mojih roditelja, ne znam da li bih imala snage da sve to iznesem. Očigledno da su oni bili ljudi čvrstog kova - dodaje naša sagovornica.

Vladičin brat Milutin je istaknuti književnik, predsednik Književnog društva "Njegoš" u Nikšiću, Mlađen je bio ugledni advokat, dugogodišnji pravni zastupnik i član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, dok je Momčilo, književnik, radio i kao profesor srpskog jezika, dok je sestra Danica završila Pravni fakultet, a Nada je nastavnik srpskog jezika.

- Naslednicima Svetog Save nikada nije bilo lako, pa ni danas. Uvek su nam bili potrebni hrabrost, čvrstina u očinskoj veri i uzvišeni moralni kvaliteti. Imali smo teško detinjstvo, ali ga se rado sećam. Jovan (Joanikije) bio je najmlađi od nas šestoro dece i Bog je odredio da se rodi na moj 13. rođendan! Negovali smo ga i pazili i imao je najbolje uslove za školovanje. Završio je osnovnu školu u Velimlju nadomak Nikšića, gimnaziju u tom gradu, diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, apsolvirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, naučio ruski, grčki, nemački.

Seća se gospođa Nada Mićović Elezović da su bili složna familija, uzajamno se poštovali i pomagali, slušali roditelje.

- Jovan, kao najmlađi, bio je pošteđen mnogih poslova, bio je nasmejano i vedro dete, kasnije odličan đak, razložan, tolerantan... Voleo je da se skija, planinari, obožavao je konje.

Radosna je porodica, uža i šira, što njihov Jovan nasleđuje onog uz čija je duhovna krila odrastao - blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija.

- Moj brat veruje u Boga, veruje i u čoveka. I ne samo onog koji dolazi u crkvu, već svakog, jer svaki čovek je bogolik - poručuje srećna i ponosna sestra Nada.

BILO TEŠKO KAD SE OTAC RASTUŽIO

JOVAN Mićović se zamonašio 30. oktobra 1990. godine u manastiru Ćelija Piperska, kada je uzeo ime Joanikije, po prepodobnom Joanikiju Velikom, svetitelju iz devetog veka koji je, prema hrišćanskom verovanju, od Boga dobio veliki dar -čudotvorstva.

- Majka je oduvek imala predosećaj da ću se zamonašiti. Radovala se kad sam upisao Teološki fakultet i kada je videla da posećujem svetinje, idem u manastir Ostrog i da poznajem dosta duhovnika i sveštenika, ali je govorila: "Nećeš se ti zamonašiti, ne dao Bog". Kad sam joj, posle dugog razmišljanja i kad se to više nije moglo odlagati, saopštio da je sve spremno da se zamonašim, primila je to sa velikim, majčinskim uzbuđenjem. "Sine, ako je to tvoj izbor, neka je blagosloveno i neka ti je srećno", rekla mi je sa suzama u očima. Bio sam radostan što je tako brzo uspela da savlada sebe. Otac mi je isto tako rekao i zaplakao. To mi je bilo jako teško. Majka je sto puta zaplakala, ali to sam nekako mogao da podnesem, njoj je bilo lako zaplakati. Ali kad sam video da mi je otac zaplakao, bilo mi je veoma teško - pričao je više puta mitropolit Joanikije, podsećajući se na početke svog duhovnog puta.

NA GROBU PATRIJARHA PAVLA

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije juče ujutro je sasluživao na liturgiji u manastiru Rakovica. Službu su vodili episkop mileševski Atanasije Rakita i episkop buenosajreski Kiril Bojović. Mitropolit Joanikije je nakon službe posetio grob patrijarha Pavla, koji je sahranjen u manastiru Rakovica. Na društvenim mrežama su objavljene fotografije mitropolita koji je odao poštu pokojnom poglavaru Srpske pravoslavne crkve.