NEISKORIŠĆEN VOJVOĐANSKI POTENCIJAL: Verski turizam - Da li znate gde je najviši toranj u Srbiji?

Za Krušedol, Veliku Remetu, subotičku Sinagogu ili Sabornu crkvu u Novom Sadu, mnogi su već čuli, ali retki su oni koji znaju za vrednost katedrale u Bačkoj Topoli, najvišoj crkvi u Srbiji čija visina tornja premašuje 72 metra, da se Bečej diči crkvom Svetog Đorđa čiji je ikonostas oslikao veliki Uroš Predić, ili kakvu duboku priču nosi Sinagoga u Novom Sadu, na čijem ulazu stoji Ki beti, bet tefila ikara l'kol haamim (Neka ova kuća bude dom molitava za sve narode).

KAKO bi ove znamenitosti približili turistima trebalo bi se više okrenuti organizaciji i promociji verskog turizma.

- Mi hodamo po istoriji i ovde je doživljavamo. Veoma je važno da se tradicija svih veroispovesti sačuva, jer kao što kažu stihovi pesme bez njih će nas vetrovi oduvati. Tradicija nas veže za tlo odakle smo potekli ili gde jesmo - poručuje Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam. - To su mesta na koja bi svi trebalo da dođemo i zato u čitavoj Vojvodini prepoznajemo mogućnost razvoja verskog turizma.

Neophodan je strateški pristup ovom vidu turizma, kako bi se mogli ponuditi turistički proizvodi i usluge koje bi turisti koristili tokom čitavog godišnjeg odmora.

Uz manastire na Fruškoj gori, verski objekat koji ugosti najviše turista je Sinagoga u Subotici, jedno od najvrednijih srednjoevropskih ostvarenja ove vrste sakralne arhitekture. Posle obnove, koju su zajednički realizovale Srbija i Mađarska, secesijski biser arhitekata Jakaba i Komora, svoja vrata turistima otvorila je u januaru 2019. godine.

- Tokom te godine imali smo skoro 20.000 posetilaca iz svih zemalja regiona, cele Evrope i drugih kontinenata, ali i brojne kulturne događaje - podseća Hajnalka Ileš, koordinator aktivnosti Fondacije "Subotička Sinagoga". - Uprkos celoj situaciji sa pandemijom, prošle godine imali smo šest i po hiljada posetilaca.

PO njenim rečima, veoma je važno da posetioci stalno imaju nove sadržaje, tako ih na ulazu u Sinagogu dočeka info-pult i mali kutak, a unutra repertoar ozbiljne muzike. Kako smo se sami uverili, ona daje poseban doživljaj prostora nesvakidašnje lepote i raskoši.

Bez obzira na versku pripadnost, ovde svako može da se susretne sa nečim uzvišenim i da pronađe svoj mir. Od prvog dana nama je najvažnije da je ovo pre svega sakralni objekat, tako da posetioci muškarci na ulazu dobiju kipe - kapice, ne može se ući u kratkim pantalonama ili majicama na bretele, bima ispred najsvetijeg mesta je zatvorena i tu turisti nemaju pristup - naglašava Hajnalka Ileš. - Ovo je i spomenik kulture od najvećeg značaja i secesijsko zdanje, tako da je vrlo važno i veoma izazovno naći sklad i spojiti sve to. Sada je već ušlo u svest ljudi da je ovo jedna turistička destinacija, mesto gde Jevreji ulaze u svoj molitveni dom i velelepni prostor za koncerte velike umetničke vrednosti. Na to smo veoma ponosni.

KOMPLEKSAN PRISTUP

- POSTOJI mogućnost da razvijemo jednu celishodnu priču koja do sada nije bila posmatrana sistematski. Zajedno sa svima koji budu želeli da budu uključeni, sačinimo strategiju razvoja verskog turizma u Vojvodini, te da potom kroz akcione planove idemo korak po korak kako bi postao deo ukupne turističke privrede i ponude, ali i tržišta - ističe Ivanišević.