ODELA SA SENZORIMA ČUVAJU I VATROGASCE: Naši naučnici rade na poboljšanju bezbednosti rada u rizičnim profesijama

Tim naučnika, okupljenih u projektu "Gramulsen" koji finansira Fond za nauku, radi na konstrukciji senzora od grafena koji detektuju prisustvo opasnih gasova, a istovremeno mere temperaturu i vlažnost vazduha. Uređaj će biti lagan i fleksibilan, moći će da se zakači na odeću.

U razgovoru, za "Novosti", vođa tima prof. dr Marko Spasenović, viši naučni saradnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, kaže da je suština projekta razvoj senzora koji će moći da detektuje više parametara u isto vreme - vlažnost i temperaturu vazduha, uporedo sa prisustvom i koncentracijom nekog drugog gasa u vazduhu.

- Vatrogasci su idealni korisnici ovakvog uređaja, jer se kreću u okruženju gde ima i opasnih gasova i visokih temperatura - objašnjava prof. Spasenović.

- U budućnosti, naš uređaj će biti integrisan u odela ili čak vizire vatrogasaca, i slaće informacije o atmosferi u komandni centar, gde će pratiti razvoj požara i preduprediti eventualne opasne situacije. Osim vatrogasaca, senzor bi mogao da bude od koristi i za rudare, radnike u fabrikama gde postoji mogućnost curenja nekog gasa...

Dr Spasenović navodi da je za potrebe projekta odabrana detekcija ugljen-dioksida kao pokaznog gasa, ali u budućnosti to može biti i ugljen-monoksid, aceton, amonijak ili neki drugi opasni gas. Senzor koji razvijamo je mali, tanak i fleksibilan, zbog čega naučnici smatraju da će najpre naći upotrebu u oblasti takozvane nosive tehnologije, uređaja koji se nose u sklopu odeće.

Profesor Spasenović, ističe da su naši naučnici pre šest-sedam godina, počeli da prave tanke slojeve grafena na način koji se u svetu retko koristi, sa ciljem provere koliko je upotrebljiv u oblasti providnih provodnika, koji imaju primenu u ekranima na dodir.

Međutim, ispostavilo se da za tu primenu naš oblik grafena možda i nije najbolji, ali su zato postepeno otkrivali da materijal vrlo snažno reaguje na atmosferske gasove, pri čemu mu se menjaju električna svojstva.

- Naš minuli rad se odnosio na trajne promene na površini grafena prilikom izlaganja gasovima - objašnjava dr Spasenović.

- Mogli smo da merimo optička, električna i druga svojstva pre i posle nekog tretmana, ali nismo imali mogućnosti da merimo tokom izlaganja. Takođe, nismo imali mogućnost da kontrolišemo atmosferu u kojoj se nalazi senzor dok ga izlažemo nekom tretmanu.

Najkrupniji tehnološki koraci koje smo napravili tokom projekta "Gramulsen" se odnose upravo na kontrolu atmosfere, tačnije na relativnu vlažnost, temperaturu i koncentraciju određenog gasa.

On naglašava da je od presudnog značaja bila pomoć Fonda za nauku kroz program PROMIS, koja im je omogućila da nabave potrebnu opremu - klima komoru i aparaturu za mešanje gasova.

- Mi sada u toku merenja možemo da kontrolišemo sve te parametre istovremeno, da bismo ustanovili na koji od njih naš senzor reaguje i na koji način - kaže dr Spasenović. - Radimo na poboljšanju osetljivosti senzora na ugljen-dioksid, a uporedo sa tim razvijamo i mehanizam selektivnosti - određivanja na koji parametar je senzor reagovao. Koliko ja znam, u svetu ne postoji sličan uređaj, prilagođen za nosivu tehnologiju.

Zahvaljujući ovom projektu, Srbija je dobila Laboratoriju za testiranje gasnih senzora koja će, kada projekat bude priveden kraju, ostati osposobljena za testiranje bilo kog novog senzora na bilo koji gas.

- Kada dostignemo nivo kontrole koji sam zamislio, čak će i mnoge kolege iz inostranstva poželeti da testiraju svoje senzore kod nas. Već ima zainteresovanih.

Projekat "Gramulsen" biće završen sledeće godine, a Fond za nauku je za ove namene izdvojio više od 170.000 evra.