SIN OCA DOSTOJNO SAHRANIO TEK POSLE 80 GODINA: Sudbina četnika koga su sa još 32 rodoljuba Nemci streljali na Oplencu
MUČNU, tragičnu porodičnu (i)storiju sudbina je ispisala Radivoju Otaševiću, iz Ljutovnice kod Gornjeg Milanovca - od njegovog ničim neokaljanog četničkog rodoljublja, streljanja 1942. od Nemaca, "sahrane" u masovnoj grobnici u kamenolomu, njenog otkopavanja, overavanja njegovih posmrtnih ostataka DNK analizom prema krvi sina Miloša, do dostojne sahrane u rodnom selu tek posle 80 godina, 15. maja 2021.
Foto M. Bošnjak
Ispisala je dramu roditeljima Dragiću i Ljubinki, sestri Nadi, supruzi Veri, sinu Milošu rođenom 1941. i godinu mlađoj ćerki Gordani, njihovim familijama. Nisu ništa znali o njegovom streljanju, ni gde mu kosti počivaju... Sve do DNK potvrde. Foto Vikipedija
- Čim je Hitlerov Vermaht napao Kraljevinu Jugoslaviju, moj otac se kao 25-godišnjak aktivno pridružio njenoj vojsci u otadžbini, četnicima. Zarobio je nemačkog kurira, zaplenio važna dokumenta i predao ih četničkom oficiru Cvetiću u obližnjem Majdanu. Ta jedinica je zatim napala nemačku motorizovanu formaciju, zarobila sve vojnike i tehniku, sprovela ih na Ravnu goru. Sledi nemačka hajka na četnike, posebno na Radivoja. Nije dolazio kući, sve do krštenja ćerke 1942. To mu je bilo kobno... Nemcima ga je izdao izvesni Purić, odmah su ga uhvatili, zatvorili na spratu kuće Obrada Acovića. Čuvao ga je stražar Nemac. Acović je pekao rakiju i napiju tog Nemca, prislone merdevine da Radivoje pobegne, ali nije hteo. Bojao se da bi Nemci za odmazdu činili teška zla u selu. Zatim njega i još pet uhvaćenih četnika odvoze u Milanovac. Od tada mu se gubi trag, sve dok 2006. nije zaiskrila nada ekshumacijom te grobnice - priča Miloš.
JEDINA USPOMENA
O DELIMA Radivoja za otadžbinu postoje sećanja i zapisi, a jedina uspomena na njegov lik je radna knjižica sa njegovom fotografijom iz doba kad je imao 14 godina i bio kovački šegrt (kasnije poznati kovač specijalista za izradu šporeta) i svojeručnim potpisom. Radivoje Otašević, Foto Arhiva
KLUPKO Radivojeve misterije odmotava se tek posle 78 godina...
- Nemci su u decembru 1942. na đubrištu kraljevskog imanja na Oplencu streljali 32 četnika, među njima i Radivoja. Čopori pasa su rastrzali leševe, pa ih Nemci zatrpaju u kamenolomu. Tu "sahranu" gledao je dečak prezimena Gavrilović. Na drvetu je zakrstio to mesto. Godine 2005. on je obavestio Zadužbinu kralja Petra I na Oplencu o toj masovnoj grobnici. "Slučaj" dospeva do tužioca Milana Petrovića koji izdaje 2006. nalog za ekshumaciju streljanih. Kad su ekshumirani, pozvala me upravnica Muzeja Oplenac Mileva Stevanović, da li bih dao krv za DNK analizu, jer su imali spisak mogućih žrtava zatrpanih u toj grobnici - kaže Miloš.
UZORAK "OP-27" RADIVOJEV
BIOLOŠKI fakultet u Beogradu je DNK analizom uspeo da identifikuje šest osoba, čiji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice u kamenolomu.
- Uzorak kosti označen kao OP-27 predstavlja posmrtni ostatak vašeg oca Radivoja (Dragića) Otaševića - piše u spisu tužilaštva, upućenog Milošu.
SLEDI dugotrajna procedura potvrđivanja Miloševe krvi sa posmrtnim ostacima njegovog oca...
- Poziv 2015. na DNK analizu mogućih posmrtnih ostataka mog oca, koji su čuvani na Institutu VMA, stvorio je novu zebnju...Ali i tračak nade u istinu, ma kakva bila. Ne uzalud, jer jula 2017. tužilaštvo mi šalje akt, da su ti posmrtni ostaci Radivojevi. Moralo je proći još dosta vremena do njihovog preuzimanja 14. maja ove godine, da bi dan posle bili konačno dostojno sahranjeni u Ljutovnici - zaključuje Miloš Otašević.