ROBOT HJUGO MOŽE DA ZAMENI I PROFESORA: Maturant Tehničke škole u Kikindi Vanja Miladinov, konstruisao humanoida koji se kreće, govori i vidi

Od početka školovanja razvijao je svoje ideje: najpre je napravio robotsku šaku, a potom i robota kojem je dao ime Hjugo. Za šaku je osvojio prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju "Fon Nojman" u Budimpešti, a isti uspeh je ponovio i sa Hjugom. Taj humanoidni robot, koji se pokreće i govori, proglašen je za apsolutnog pobednika, kao najbolji rad u svim kategorijama ovog takmičenja.

- Robot ima motoričke sposobnosti, pokreće ruku i tela, može da govori i da vidi, jer u oku ima kameru. Zvučnik u ustima mu daje mogućnost govora. Pomoću mikrofona prima zvuk i komande. Mislim da bi mogao da posluži u obrazovanju i da u učionici zameni predavača.

Još nema noge, ali sam i to počeo da radim. A, mozak celog robota je, u stvari, aplikacija na računaru koju sam kreirao i koja preko mikrofona prima glasovne komande - objašnjava mladi robotičar.

U ovom poslu Vanja je imao i malo muke. Mogao je da radi samo vikendom, jer se školuje u Kikindi i stanuje u Domu učenika, a živi u Ostojićevu kod Čoke. Zato je na izradi "čoveka od plastike" radio samo kad ode kući. Nedostajao mu je i 3D štampač, koji mu je bio skup. Čim se pojavio jeftiniji, njemu dostupniji, odmah ga je kupio. Kasnije je i dom kupio takav štampač i svom uspešnom učeniku omogućio kvalitetan rad.

- Ideja o robotu nastala je u drugoj godini srednje škole. Sve je počelo iz mog zanimanja za elektroniku i robotiku. S obzirom na to da su mi i otac i deda limari imam i malo nasleđenih zanatskih veština. Želeo sam da napravim nešto svojim rukama i po svojoj zamisli. Prvo sam uradio neke komponente, razna elektronska kola, digitalni sat, pa led kocku sa 120 dioda koja pravi razne efekte. Za nešto ozbiljnije nedostajao mi je 3D štampač. Kada sam ga kupio, počeo sam izradu robota - priča nam Vanja.

Prvobitna ideja je bila da robotska ruka bude nadogradnja ljudskom telu, da čoveku bude treća i da oponaša sve ono što on radi. Na kraju je, ipak, napravio onu koja se ne kači za čoveka, već zasebno stoji na stalku, ali oponaša pokrete ruke svog autora.

- Na svojoj ruci sam imao kontrolnu rukavicu, ona je očitavala sve moje pokrete, a na daljini od deset metara robotska je radila sve ono što i ja. Bežičnim putem, pomoću radio-talasa, robotska šaka je dobijala informacije o onome što radi moja ruka - objašnjava Vanja.

Ovaj mladi inovator, odličan đak - vukovac, trenutno se ozbiljno priprema za prijemni ispit na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Želi da upiše mehatroniku, jer taj smer objedinjuje sva njegova interesovanja i dosadašnja znanja.