PRIZNAT U SVETU, ALI NE I U SANU: Sporenja oko izbora lekara kandidata za akademiju - kolege ukazuju na nepravdu prema profesoru Davidoviću

Naime, profesor dr Lazar Davidović, vaskularni hirurg, nije dobio dovoljan broj glasova na Odeljenju medicinskih nauka, da bi se o njegovom izboru za dopisnog člana izjašnjavala Skupština SANU. On je i do sada više puta bio "na skeneru" kolega akademijskog odeljenja, ali potrebna podrška je svaki put izostajala.

Istovremeno, trojica poznatih lekara dobila su dovoljan broj glasova, odnosno, natpolovičnu većinu, ali ni o njima se Skupština neće izjašnjavati, i to - zbog ograničenog broja članova (numerus clausus) kojih na odeljenju može biti najviše 25. Odeljenje medicinskih nauka sada broji 23 člana (ali će se birati samo jedan novi, jer se neće popunjavati mesto akademika koji je preminuo nakon što je pokrenut izborni proces). Na glasanje u Skupštini SANU ići će samo dr Gordana Kocić iz Niša, koja je dobila dvotrećinsku podršku kolega. Ukupno je bilo kandidovano 16 lekara.

Akademik Vladimir Kanjuh pojašnjava, za "Novosti", da je odeljenje medicinskih nauka 26. maja održalo u punom sastavu - 23 člana, od čega 19 redovnih - svoju drugu završnu sednicu za izbor novih članova.

- Shodno Statutu SANU, prihvataju se kandidati za koje se tajnim glasanjem izjasni većina prisutnih članova. U ovom slučaju je 13 za dopisne, a 11 za redovne. Od kandidata za dopisne članova Gordana Kocić je dobila 15 glasova, Miroslav Đorđević 14, Branko Beleslin 13 i oni, dakle, idu na Izbornu skupštinu SANU koja se održava 4. novembra. Prof. dr Lazar Davidović dobio je 12 glasova - kaže akademik Kanjuh.

Međutim, pošto numerus clausus dozvoljava prolaz samo jednog kandidata, akademici će se na skupštini izjašnjavati samo o prof. dr Gordani Kocić.

- Očigledno da je numerus clausus, uveden 2018, teško oštetio kandidate iz oblasti medicinskih nauka i kao takvog treba ga ukinuti - smatra akademik Kanjuh.

On navodi i da su dopisni članovi Goran Stanković, Bela Balint i Marko Bumbaširević dobili potrebnu podršku i skupština će se izjašnjavati da li će postati redovni.

Inače, zbog izostanka podrške dr Lazaru Davidoviću, među njegovim kolegama vlada nezadovoljstvo. Dr Davidović je šesti Srbin u istoriji koji je 2019. godine dobio prestižno zvanje inostranog člana Ruske akademije nauka, a ni iz trećeg pokušaja neće ući u srpsku akademiju.

Kolege profesora Davidovića, inače direktora Klinike za vaskularnu hirurgiju UKCS, i kandidata za dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, kažu da se on nijednog trenutka otkako je izostala podrška odeljenja nije ponašao po principu "ko gubi, ima pravo i da se ljuti", niti uopšte razgovara o izboru u zvanje akademika.

- Više je nego očigledno da se profesor Davidović "ne uklapa" u kriterijume članova medicinskog odeljenja SANU, bez obzira na sve njegove reference - kaže jedan od sagovornika "Novosti" iz UKCS, koji ne želi da govori pod imenom uz obrazloženje da prof. Davidović sigurno tom izboru u SANU ne bi pridavao toliki značaj da bi voleo da ga neko javno "brani".

Treći put zaredom prof. Davidović, koji je i gostujući profesor u Đenovi, Plzenju, Skoplju, Larisi, u medicinskom odeljenju SANU dobija isti broj glasova - 12, što je nedovoljno za podršku kandidature.

- Kao vrstan, svetski poznat vaskularni hirurg, koji je bio i prvi hirurg iz jugoistočne Evrope na mestu predsednika Evropskog društva za kardiovaskularnu hirurgiju, sa više od 600 stručnih radova i visokim indeksom citiranosti, profesor Davidović bez sumnje ispunjava stručne reference za SANU - kaže sagovornik "Novosti".

- Ali ne i dva, čini se još važnija kriterijuma za prijem: da niko aktivno ne radi protiv njegove kandidature, i da neko aktivno radi za nju.

I mnogi u svetu priznati lekari iz Srbije prešli su dug put i više kandidatura do ulaska u SANU - profesor dr Marko Bumbaširević, mikrohirurg, profesor Zoran Krivokapić, kolonoproktolog...