PRVA KUĆA ZA BEBE ROĐENE PRE VREMENA: Godišnje zbrinu 1.000 dece koja na svet stignu pre 37. nedelje

Б. Радивојевић 28. 05. 2021. u 10:00

GOTOVO čitav vek stara, zgrada Instituta za neonatologiju u Beogradu, prvi dom prevremeno rođenih beba, prvi put otkako je ozidana 1925. godine, značajnije se sređuje.

Foto: Tanjug

Zahvaljujući donaciji kompanije "Milenijum tim" vrednoj 200.000 evra, biće rekonstruisana fasada. Zamenjena je kompletna stolarija, svi prozori u celom Institutu, biće repariran ulaz od kovanog gvožđa koji je u izvornom obliku, ulazna vrata, ulazni hol i recepcioni desk, kao i ograda oko zgrade... Radovi su počeli polovinom decembra prošle godine i očekuje se da će biti završeni do kraja sledećeg meseca.

U ovoj zgradi, staroj 96 godina, sazidanoj na inicijativu Materinskog udruženja, zahvaljujući donatorima i velikanima tog vremena, kojom je pred kraj života upravljala prva srpska lekarka dr Draga Ljočić, spasene su generacije beba rođenih pre 37. nedelje. Svaki dan zaposlenih u ovom Institutu je konstantna borba za život.

- Ovo je najveća donacija u dugoj istoriji Instituta. Biće usmerena ka investicionim radovima i to je izuzetno velika podrška svim zaposlenima, prevremeno rođenim bebama i njihovim roditeljima - kaže direktorka Instituta dr Milica Ranković Janevski.

U ovom institutu se, kako objašnjava dr Katarina Lazić, pedijatar u Institutu, leči se 20 do 25 odsto od ukupnog broja prevremeno rođene dece u Srbiji i više od 50 odsto beba rođenih sa težinom manjom od 1.500 grama.

- Lečenje i nega ove veoma osetljive i rizične populacije su veoma zahtevan, složen i delikatan posao - kaže dr Lazić. - Da bi se postigli optimalni rezultati, najviši stepen preživljavanja i kvalitet života, neophodno je da u svakom momentu budu obezbeđeni visoki stručni kadar, oprema, prostor, kao i svi prateći uslovi za dijagnostiku, lečenje i negu.

Foto: Tanjug

dr Milica Ranković Janevski

Institut godišnje primi 850 do 950 beba sa teritorije cele Republike Srbije. Taj broj primljene dece se održava, s tim da se sada procentualno više primaju manja i nezrelija deca. Svi na Institutu su ponosni što je preživljavanje beba rođenih sa telesnom masom od 1.000 do 1.500 grama iznad 95 odsto, dok je preživljavanje dece sa težinom manjom od 1.000 grama 90 odsto, a kod beba sa težinom od 500 do 750 g premašuje 60 odsto. To su rezultati jednaki onima koje postiže zapadna medicina.

Pre tri godine rođena je najmanja beba, u 28 nedelji sa svega 350 g, koja je bila zbrinuta u Institutu. Trudnoća je bila visokorizična, dva meseca pre porođaja primećen je zastoj u rastu ploda.

- Beba je kod nas bila 4,5 meseci i otpuštena je kući sa 1.875 grama - priseća se dr Lazić. - Sada je to preslatka devojčica koja uživa sa svojim roditeljima i redovno nas posećuje na svaki njen rođendan.

U PROSEKU 42 DANA BORBE

NE uspevaju sve prevremeno rođene bebe da prežive. U proseku se u Institutu za neonatologiju leče 42 dana, a što su bebe manje i nezrelije njihov boravak je duži.

- Zadovoljstvo koje na kraju bitke osećamo dok bebu predajemo roditeljima i kada zajedno odlaze kući, teško se može opisati rečima - kaže dr Lazić. - To su najlepši trenuci koji potvrđuju vrednost i smisao ove veoma zahtevne profesije. Često nam šalju pisma i slike koje mi čuvamo, a mnoge su i istaknute na vidnim mestima u Institutu. Za Dan prevremeno rođene dece organizujemo druženje sa našim malim bivšim pacijentima i njihovim roditeljima.

Pogledajte više