SVAKA PETA STARIJA ŽENA ŽRTVA NASILJA: Crveni krst Srbije upozorava da je rizik od zlostavljanja najstarijih sve veći

STARIJE žene imaju manje finansijskih sredstava, pa često ostaju u nasilnoj vezi radi pukog preživljavanja.

Foto Ilustracija arhiva

One češće žive u institucionalnom smeštaju i u riziku su od nasilja. Jedna od sedam starijih žena, odnosno više od 68 miliona njih širom sveta, doživelo je neki oblik nasilja, pokazuju podaci Crvenog krsta.

U Srbiji je, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. godini 20,7 odsto žitelja imalo 65 i više godina. Procene su da će do 2041. gotovo svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65. Budući da žene žive duže od muškaraca, rizik od psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja veći je nego kod muškaraca, objašnjava Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 15,7 odsto starijih doživi neki oblik nasilja, a kod nas, prema istraživanju Crvenog krsta Srbije, taj je broj nešto veći od 19 odsto. Najučestaliji oblik je finansijsko i psihičko nasilje - kaže Todorovićeva.

Na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije, dva od tri zaposlena u institucionalnom smeštaju prijavljuju da su izvršili neki oblik nasilja nad korisnicima.

Tokom korone još učestalije

ISTRAŽIVANjA u Velikoj Britaniji pokazala su da se nasilje nad starijima tokom kovida 19 povećalo od 17 do 37 odsto.Najučestaliji oblici nad starijim ženama bili su finansijsko zlostavljanje i zanemarivanje, a slede psihičko i fizičko nasilje.

U našoj zemlji, međutim, takvo istraživanje ne postoji.

- Nasilje nad starijim ženama je javnozdravstveni i problem rodne nejednakosti, i predstavlja kršenje ljudskih prava. Ostavlja velike posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Ipak, većina istraživanja usredsređena je na žene tokom reproduktivnog perioda (15-49 godina), a vrlo je malo podataka o vrstama i obrascima nasilja nad ženama starijim od 50 - objašnjava naša sagovornica.

U okviru projekta"Osnaživanje starijih žena: Prevencija nasilja kroz promenu socijalnih normi u Austriji i Srbiji"(EmPreV),koji finansiraju EU i Austrijska razvojna agencija, Crveni krst Srbije edukovao je 32 volontera i zaposlenih na temu prevencija nasilja nad starijima. Od 15. maja do 15. juna, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, održaće edukacije 200 starijih žena i 200 gerontodomaćica.

Prema podacima poslednjeg istraživanja "Na ničijoj zemlji, rodno zasnovano nasilje nad starijim ženama u Srbiji", 16 odsto pripadnica nežnijeg pola, starosti 65-74 godine, doživelo je neki oblik nasiljaposle navršene 65. Ovaj vid nasilja je prilično prikriven i žrtve se retko odlučuju da ga prijave. Starije gospođe uglavnom, prema rečima Todorovićeve, trpe nasilje iz straha, stida, ekonomske zavisnosti, ali su jaki i patrijahalni obrasci.Od navršenih 15 godina života čak 40 odsto starijih žena doživelo je neki oblik nasilja od sadašnjeg ili bivšeg partnera, dok jeu prethodnih godinu danato iskustvo imalo7,7 odsto njih. Najrasprostranjenije je psihičko nasilje.

Starije osobe doživljavaju guranje, šamaranje, udaranje, gađanje predmetima, napade oružjem ili im daju prevelike doze sredstava za umirenje ili antipsihotika. One su žrtve i verbalnog i neverbalnog emocionalnog zlostavljanja. Cilj je da osoba doživi mentalnu bol, teskobu ili stres. U psihičko nasilje spada upotreba agresivnog govora, ugnjetavanje, manipulacija, nasilnički odnos, ucena, vikanje, pretnje, nazivanje pogrdnim imenima, ponižavanje, izolacija i obraćanje starijima kao deci.

Primeri finansijskog nasilja su oduzimanje poslovne sposobnosti, zloupotrebe punomoćja, prevare, nestanak novca ili dobara, vrednih stvari, barijere u upravljanju sopstvenim sredstvima, nepoštovanje prava na nasleđe, zloupotrebu i krađu čekova, kreditnih kartica, novca, penzije, iznuda, situacija kada stariju osobu lažu koliko nešto košta.

Tu je i seksualno nasilje, zatim zanemarivanje i nepružanje pomoći, hrane, odeće, utočišta, zdravstvene zaštite i medicinske nege, kao i napuštanje starije osobe koja ima potrebu za negom. Samozanemarivanje se odnosi na samu stariju osobu koja, zbog umanjenih kapaciteta ili mentalnih ograničenja, ne vodi brigu o osnovnim potrebama i često odbija tuđu pomoć.

Žene između 65 i 74 godine su pod većim rizikom od fizičkog i seksualnog, a one preko 74 od psihičkog i finansijskog nasilja. Nasilju pogoduje i zavisnost žene, njena socijalna izolacija i usamljenost, opterećenje negom negovatelja...
 

Pogledajte više