MAJKA JELICA U CRNINI OD 1999. - Roditelji Dejana Mitića, nastradalog na Košarama: Svaki novi dan je nova patnja za sinom (VIDEO)
SVAKI novi dan za njih je već 22 godine nova patnja za sinom Dejanom Mitićem (22) koji je kao vodnik Vojske Srbije nastradao 16. aprila na Košarama.
Jelica i Slavoljub utehu nalaze u odrastanju troje unuka koje su im podarili snaha Jadranka i sin Branko. Vele da će sa ovog sveta otići mirni tek kada u rodnom selu bude podignut spomenik Dejanu koji je nastradao časno i viteški.
Od sina Dejana ostale su im samo uspomene i njegovo grobno mesto na groblju u Trupalu kod Niša, gde počiva od 2003. godine. Vele da je bio tih i povučen mladić koji je tokom vojnog roka zavoleo ovaj poziv i rešio da postane profesionalni vojnik. Vojničku karijeru zaustavili su OVK teroristi koji su ga ranili u butnu kost na Košarama. Nije hteo da zbog njega stradaju vojnici i naredio im da ga ostave i spasu sebe. Tražio je samo dovoljno municije, jer živ u ruke nije hteo da im padne...
- Kad sam se 1999. godine prijavio kao dobrovoljac jasno i glasno mi je rekao: "Ušao si u kosovski korpus, poslednji metak sačuvaj za sebe." Svestan sam da je ono što je meni rekao primenio na sebe. Da nije tako postupio, nastradala bi još četiri vojnika - priča otac Slavoljub koji je uporno tragao za sinom nakon vesti da je "nestao".
Hteo je da ga nađe, živog ili mrtvog. Uz pomoć vojnika koji su sa njim bili tog kobnog 16. aprila, locirao je mesto pa su 2002. godine pronađeni posmrtni ostaci za koje je DNK analizom utvrđeni da su Dejanovi. Godinu dana kasnije sahranjen je u rodnom Trupalu.
ČEKAJU OBEĆANI SPOMENIK
PORODICA Mitić uporno traži da se Dejanu podigne spomenik u centru sela Trupala, jer su im to sami obećali nadležni pre nekoliko godina.
- Ne tražimo to zbog nas, nego zbog pokolenja, da mladi nauče šta znači vojnička čast - kažu roditelji i napominju da jedna ulica u selu već nosi Dejanovo ime.
Ističu da je pomoć oko podizanja spomenika obećao i general Vladimir Lazarević.
Vest o objavljenim snimcima OVK, na kojima se vidi i Dejanova lična karta, Slavoljuba je uznemirila, ali ima snage da ih pogleda.
- Šta smo sve izdržali, izdržaćemo i to - veli Slavoljub dok sa suprugom grli sliku nastradalog sina.
Dejanova majka Jelica nikada više nije skinula crninu.
Kaže da je "stegla srce" i da tako preživljava svaki novi dan.
- Mesecima posle njegove smrti, dok sam radila na njivi, gledala sam kamione koji prolaze i nadala se da će se neki od njih zaustaviti i da će mi se Dejan vratiti.
Verovala sam u čudo, da se spasao i da se vraća kući. Mršav i prljav, ali živ. Ali, nade više nema, sve je uzalud. Nema ništa teže na svetu nego kada sahranite dete - veli Jelica.
Ona iskreno žali i oplakuje majke koje tragaju za nestalim sinovima:
- Telo vojnika Zlatka Acića koji je bio sa našim Dejanom nikada nije pronađeno. Pokušali smo da im pomognemo sve što smo mogli, ali bilo je bezuspešno.
Svaka majka zaslužuje barem da zna gde joj počiva dete.