FELJTON - PRVE BEOGRADSKE DISKOTEKE: Prva diskoteka otvorena je u suterenu kuće Jevrema Grujića
KRAJEM 1958. godine otvoren je klub "Euridika", u Molerovoj ulici 33, koja se tako zvala samo u večernjim satima, a preko dana je nosila ime "Dadov".
To je bilo prvo mesto u Beogradu koje je "probilo" rokenrol, koji nikada nije bio zabranjen, ali je Partija uvek bila rezervisana prema njemu iz straha da ta zapadna muzika ne pokvari našu socijalističku omladinu i ne prevede je "sa one strane reke".
U ovu prelepu vilu sa velikom baštom iza kuće dolazila je najlepša beogradska mladost, pa se, osim za prebukiranim stolovima, sedelo i na travi oko platoa za igru. Ovde su se sklapala nova prijateljstva i započinjale prve ljubavi.
"Euridika" je bila prva i jedina oaza dobre svirke i mladih željnih dobrog provoda i razonode. Čast da otvore klub prvi su imali devojke i mladići iz Četrnaeste beogradske gimnazije. Za sve njih bila je važna prva noć za pamćenje. Tu je počelo i moje druženje sa glumcem Milošem Miloševićem, koji 1962. odlazi u Pariz kao dubler Alena Delona, kao i sa Mikijem Miodragom Radojkovićem, s kojim sam negovao sjajno i iskreno drugarstvo tokom dugog niza poslova.
KARIJERU su tu započele prve beogradske rok grupe: "Zlatni dečaci", sa svojim osnivačem i pevačem Bobom Stefanovićem, "Siluete", "Elipse". Svirkom u "Euridici", 1965, "Crni biseri" su upisali svoje ime u muzičku kartu Beograda. Jedan od osnivača "Crnih bisera" Vlada Janković Džet zabeležio je: "Euridika je magično, kultno mesto mog prelaska iz detinjstva u mladost. Tu sam od amatera postao muzički profesionalac. Na tom mestu naučio sam šta je to Dadov i posmatrao prve uloge Žutića, Ejdusa i mnogih drugih u to vreme mladih glumaca. Tu sam kao član Crnih bisera upoznao Siluete, Zlatne dečake i Meta Kolinsa, koji je posle koncerta na Tašu uz klavir do jutra svirao i pevao u bašti Euridike."
Klub zatvorenog tipa
GLAVNA "caka" Mimetovog kluba na Neimaru bila je to što je klub bio zatvorenog tipa. U njega su mogli da uđu samo oni koji su poznavali domaćina i bili Mimetovi prijatelji. Tada bi on lično otvarao zaključanu kapiju iz dvorišta, samo po telefonskom pozivu. Mogli smo da dovedemo u Mimetov klub poneku prijateljicu i da budemo sigurni da to neće saznati naše devojke. Zato su klub rado posećivali i oženjeni muškarci sa nekom svojom novom prijateljicom, jer je privatnost bila zagarantovana. Stalni gosti Mimetovog kluba: Bube, Jaša, Raf, Mika Šnicla, Miša Doktor, Nikola Čarapan, Zoran Seljak, Dreka, Nikola Perović, Vojkan Marković, doktor Ljuba Gucić...
Tu se slušao i džez, koji su majstorski svirali Čuburci - gitarista Rade Smiljanić Kabaljero, iz Ulice Tomaša Ježa, Vladimir Vlasta Stanković, klarinetista iz Baba Višnjine, i klavirista Saša Radojčić iz Krušedolske ulice. A onda je čuburski džez trio iz snova krajem 1963. godine otišao u Nemačku, gde su svirali dve godine. Kada su se vratili, svirali su u velikoj sali Doma omladine zajedno sa "Crnim biserima".
Posle ponovo odlaze u Nemačku na duže vreme, sve do 1970. godine. Na poziv Zorana Miloševića, direktora Doma omladine, iste godine otvaraju džez klub, koji postaje kultno mesto u gradu, gde su često gostovali poznati muzičari iz inostranstva.
JEDAN od osnivača "Euridike" - "Dadova", bio je Jovan Ristić Rica, koji je stanovao u Molerovoj broj 17. Naravno da su dešavanja u "Euridici" bila pod budnim okom Partije, koju je predstavljao Rica. On je selektovao rok sastave i vodio računa da se u rokenrol tekstovima ne pojavi reč "droga".
Godine 1967, gotovo ilegalno, preko noći, u podrumu kuće Laze Šećera u Ulici Lole Ribara, sada Svetogorskoj, otvorena je prva diskoteka u Beogradu, potpuno po uzoru na diskoteku "Kastel" u Parizu. Otvaranje je ulepšala Biljana Nevajda, manekenka u koju je bilo zaljubljeno pola Beograda, devojka koja se krila iza Čorbine "Lutke sa naslovne strane", ali ja verujem da je ona bila i junakinja pesme "Ostani đubre do kraja".
NAJLEPŠE devojke bile su Ivana i Olivera Tasovac, Milica Stojisavljević, supruga Predraga Ejdusa, inteligentna i šarmantna Maja Danon, ćerka čuvenog dirigenta, manekenka Tamara Bakić, jedno vreme velika ljubav našeg druga Milana Radovanovića Genge, i Staka Novković, moja školska drugarica.
Svaka noć tu je bila luda. U diskoteku obloženu tapetama iz Italije, s romantičnom atmosferom prigušenog svetla, dolazile su najlepše i najšarmantnije beogradske lepotice. Sve su zanosno izgledale i još zanosnije igrale na podijumu, potpuno se predajući ritmu muzike kojom je rukovodio disk-džokej. Gosti diskoteke su bili poznati glumci i pevači iz inostranstva: Brižit Bardo, Omar Šarif, Šarl Aznavur. Na ulazu u diskoteku radili su moji drugovi Miša Stojanović Crnogorac i Milan Rakočević Raf, na obezbeđenju, ali praktično i nisu imali problema s gostima, zbog pristojne publike.
RADNO vreme diskoteke bilo je do jedan sat posle ponoći. Mnogi ni tada nisu znali, a ne znaju ni danas, da je diskoteka otvorena u suterenu kuće Jevrema Grujića, Lazinog čukundede, ministra pravde i osnivača Liberalne stranke. Diskoteku su otvorili Saša Nikolić, Brana Samardžić, kasniji visoki savetnik "Geneksa", i Lazin brat Milan Šećerović. Saša će kasnije završiti Filmsku akademiju u Parizu. Za vreme studija u Parizu bio je oduševljen elitnom diskotekom "Kastel", vlasništvom čuvenog Žana Kastela, i odlučio je da takvu otvori i u Beogradu, mada je znao da je otvaranje privatnog lokala u tom trenutku bilo nemoguća misija.
Jednom portalu Laza je nedavno izjavio:
- Otac nam je tada radio na košarkaškom stadionu Crvene zvezde, i kako bi bila zadovoljena pravna forma, diskoteka je otvorena kao "društveni klub KK Crvena zvezda", ali je ubrzo prozvana "Kod Laze Šećera", jer sam ja bio taj koji je dovodio glavno društvo i pravio atmosferu.
Bilo kako bilo, tek otvorili smo diskoteku, a na otvaranju su bili: Mira Trailović, Jovan Ćirilov, Ivan Tabaković, čuveni nadrealista Dušan Matić sa suprugom Lelom, velikom damom i intelektualkom. Nikada neću zaboraviti Matićeve reči: "Ovo je veliki znak da krećemo ka nečem boljem.".
NA NEIMARU, na uglu Internacionalnih brigada i Braničevske, u prizemlju porodične zgrade sa baštom, Mime Milojković je otvorio svoj noćni klub - diskoteku, koja je bila veličine malog irskog paba, ali sasvim dovoljna da unutra stane preko trideset ljudi.
Ambijent je bio tipičan za noćne klubove: lampe sa prigušenim svetlima i dekoracija koja je pravila atmosferu, sa šankom gde je uvek bio veliki izbor raznovrsnih pića. Tu je bio i uređaj za puštanje muzike, sedišta su bila postavljena ukrug, dok je u sredini bio prostor za ples.
U to vreme, dok još nisu zaživeli kafići, kod "Mimeta" smo rado dolazili iz više razloga.
Izbegavali smo stare solidne kafane zbog plićeg džepa, a i devojke koje smo vodili sa sobom tražile su dobar provod. Uz sentiš muziku i ispijanje raznih koktela, vina i žestokih pića, ove žurke su odisale slobodom koja je tražena i dobijana kao na filmskom platnu.
Ovde su se dočekivale i nove godine, organizovale rođendanske i druge proslave i ulazilo se u romantične veze, od kojih su se neke završile i pred matičarem.
SUTRA: LEGENDE ČUBURSKE BOEMIJE