FELJTON - ČUBURCI POKORAVAJU BEOGRAD: U vinu je istina i zato mu se oduševljeno prepuštamo

Sa svojom prostranom salom i velikom baštom nudila je gostima zabavu do kasnih noćnih sati. U "Kikevcu" je svojevremeno svirao Vlastimir Pavlović Carevac i pevala Sofka, sa svojim mužem Pajom Ciganinom i njetovim orkestrom.

O poreklu imena ove kafane 2016. dobili smo verodostojno svedočanstvo preko društvenih mreža. Nju je pre stotinak godina otvorio sin Srbina doseljenika iz Velesa u Staroj Srbiji (odnedavno Severnoj Makedoniji), Dimitrije Arsić (Mita Meraklija), i dao joj ime "Kičevo" a na tabli napisao "Kikevo", po makedonski. Taj podatak saopštio je praunuk Mite Meraklije, Aca. A Mita je, osim "Kikevca", otvorio još i obližnju kafanu "Čubura".

"KIKEVAC" je bio omiljena kafana Ace Đorđevića, zvanog Aca Struga, i Anđelka Bašića Bašketa, potonjeg utlednog stomatologa, tada jednog od vodećih fudbalera Obilića. On će se kasnije proslaviti na turniru na Tašmajdanu, gde će Čuburci "pokoriti Beotrad", na kojem će u konkurenciji Šekularca, Miloša Milutinovića i drugih velikih zvezda biti proglašen za najboljeg igrača. Prirodno je onda da su se u "Kikevcu" okupljali i druti fudbaleri Obilića - Cvele Radojčić, Tento Radovanović, Ristić Čokalija, Moša Petrović, Radoslav Kunić Kuna...

Aci Strugi dugujemo sećanje na to da je u "Kikevac" povremeno navraćao kultni profesor porodičnog prava i sociolotije porodice na Pravnom fakultetu, Marko Mladenović.
Budimir Buda Koprivica, stari Čuburac, sa 20 godina odlazi u pečalbu, prvo u Pariz, a kasnije za Nemačku. U međuvremenu se oženio i sa suprugom i ušteđevinom sa velikom željom vraća se na Čuburu.

KAKO bi nadoknadio nestanak kultne kafane "Kikevac", sazidao je kafanu pored jedne velike lipe, preko puta mesta gde je nekada bio "Kikevac". Želeo je da joj da ime "Mali Kikevac". Od te namere ga je odvratio pesnik Libero Markoni, koji postade njen kum, nadenuvši joj ime "Čuburska lipa". To ime i kafanu i danas čuvaju poneki Liberovi stihovi ili slika. Ova kafana, iako je bila mlada, postala je i biće zapamćena kao čuvar starog čuburskog duha.

Posebno je izbila na glas po tamburašima i harmonikašima. Moj školski drug Miki Novčić, zvani Miki Nos, često je donosio svoju harmoniku i svirao nam i pevao pesme po želji, najčešće "Stani, stani, Ibar vodo", "Kad će svanut" rujna zora", "Jutros mi je ruža procvetala". Tu je dolazio i čuburski doajen i boem Branislav Bata Bogdanović i često pevao pesmu koju je sam komponovao, "Izađi iz moje čaše". Kada je osnovano Udruženje muzičara narodne i zabavne muzike na Čuburi, Bata je sa ostalim muzičarima iz svot udruženja - Danetom klaviristom, Ljiljanom Kostić, Momčilom Mocom Glođajićem i Boškom Vasićem i njetovim orkestrom - pevao u Skadarliji.

PESMA "Izađi iz moje čaše" bila je omiljena pesma našet pokojnog druga Milana Rakočevića Rafa.

Stalni gosti "Čuburske lipe", od njenih prvih dana, bili su pre svih glumac Danilo Bata Stojković, koji je bio i prvi komšija - stanovao je preko puta kafane, Mihailo Hadži-Mihailović, Rodoljub Roćko Ranković, Vojkan Marjanović, Mile Radovanović Tento, Milan Rakočević Raf, slikar i pisac Momo Kapor, Mihajlo Mika Hadži Mihajlović sa svojim društvom iz "granda" i mnoti drugi poznati Čuburci.

Sredinom devedesetih naši zlatni košarkaši su tu proslavljali svoje velike pobede, zajedno sa legendarnim trenerima Dušanom Dudom i Slobodanom Pivom Ivkovićem, Željkom Obradovićem, Kićanovićem i ostalima, sve do 2000. todine, kada su svoje proslave preselili na balkon Starog dvora.

O RUŠENjU "Čuburske lipe", poslednje kafane na Čuburi, saznali smo na Sretenje, 15. februara 2018, iz lista "Politika", u napisu pod naslovom "Rušenje uspomena - rekvijem za Čuburu".

Potpisnik teksta Miloš Lazić u uvodnom delu navodi: Vest o zatvaranju i rušenju "Čuburske lipe" zatekla me je u Žarkovu, gde već četvrt veka sanjam da se jednog dana vratim nekadašnjoj raspevanoj periferiji, čijim su senovitim uličicama i veselim kafanama promicale uspomene. Maštao sam da se ponovo skrasim na Čuburi moje mladosti.

Dok pišem ove redove, novokomponovani Beograđani došli niotkud, potpuno ravnodušni prema starom delu Čubure, bez stida i srama završili su posao sa poslednjom kafanom na Čuburi - "Čuburskom lipom". Brži su, neću stići da dosanjam.

KAFANA "Kalenić" nije bila poznata samo po tome što se tamo dobro jelo i pilo ili zato što se prekoputa nje nalazila najveća pijaca u gradu, zadužbina dobrotvora Vlajka Kalenića, već zato što i u njoj Libero Markoni govorio svoje monologe.

Miroslav Cvetković, rođeni Čuburac, vek i po proveo je u toj kafani i ništa se nije moglo desiti u njoj a da Cvele to ne zna. Znao je Makedonku Emiliju Staniševsku, koja je posedovala "salvetu" na kojoj je Libero Markoni zapisao: "Hvala Bogu što u ovoj kafani nije istaknut natpis 'Ne služimo pijane goste'". A koga bi onda ovde služili, kad treznima ta usluga i ne treba? Ljubitelji dobre kapljice bili su i ostali jedina ekonomska baza svake kafane, pa i ove, svakako. Da je po trezvenjacima, kafane ne bi bile kafane, nego poslastičarnice! Kafane ne opstaju zahvaljujući treznim gostima, ili onima što piju limunadu, nego zbot onih drutih... Hoću da kažem - zahvaljujući nama, rekao bi Libero Markoni, nama koji znamo da je u vinu istina i zato mu se oduševljeno prepuštamo.

MNOGI događaji iz naše mladosti, sve što je vredno, odigravali su se u kafani prekoputa Kalenić pijace. Kakvi su to dani bili, priseća se Zoran Hristić: Kad mene pitaju: "Gde si, Zorane, odrastao?", ja kao iz topa odgovaram: "U 'Kaleniću'!" Tu sam dobio prve časove iz onoga što se zove škola života.

Gosti u kafani bili su seljaci sa pijace, zanatlije, trgovci, doktori, advokati, boemi...

Stalni gosti bili su ljudi iz susednih ulica, Krunske, Molerove, Kičevske, Hadži-Prodanove, Mileševske i, naravno, i mi golobradi dečaci iz Četrnaeste beogradske gimnazije. Svi gosti su se uglavnom poznavali. Svako je imao svoj sto, svoju stolicu.

Dolazilo je i starije društvo, oni preko 60 godina, takozvani matorci "Kalenića" i istinski kafanski doajeni. Oni su uživali u jelu, a to ide s godinama. Kada prestanu da te interesuju žene, kada ti se ogadi politika, ti si onda znatiželjan i gledaš samo na klopu, gladan kao kurjak. Za stolom kod samog ulaza, sedeli su Rastislav Jović Kekec, Slobodan Ivković Piva, a sa leve strane Jovan Jurišić - Joca Pacov, braća Rodić, sodadžije iz Niške ulice.

SUTRA: Najmanji kelner na svetu