POVLAČENJE ILI PROTIVUDAR: Vojvoda Mišić je ostao usamljen u zalaganju za ofanzivu

Na srpske oficire imale su uticaja i vesti o stanju u neprijateljskom taboru. General Falkenhajn je 27. novembra zaključio da je konačno obavio zadatak otvaranja puteva ka Bugarskoj i Turskoj i uništenja srpske vojske. Verovao je da će ona, u zimskim vrletima Albanije i Crne Gore, prestati da postoji kao borbena sila. General Konrad fon Hecendorf se sa tim nije saglasio. Tvrdio je da će Srbi, ako ne budu do kraja gonjeni i potpuno uništeni, obnoviti svoje snage i da će, zajedno sa savezničkim trupama u Solunu, uskoro predstavljati ozbiljnu pretnju po interese Centralnih sila.

NEMAČKA Vrhovna komanda izdaće 29. novembra i zvanično saopštenje u kome je objavila da "srpska vojska više ne postoji", da će "njeni bedni ostaci" u "divljim albanskim i crnogorskim planinama" "naći svoju smrt" i da se zato prekidaju sve dalje operacije.

Fon Falkenhajn je na srpskom frontu, od jedanaest nemačkih divizija, ostavio samo tri. Fon Hecendorf je, opet, izdvojio Treću armiju iz Grupe armija Makenzen, prebacio njene snage sa severa Crne Gore na primorje i na pravac prema Lovćenu i Skadru, da bi mogao da nastavi da goni Srbe i u Crnoj Gori i Albaniji. Odnosi između načelnika štabova Nemačke i Austro-Ugarske postali su tako loši da su na neko vreme prekinuli kontakt.

PORED ovoga, Srbi su uočavali da su i neprijateljske trupe, koje su ih gonile, patile od iscrpljenosti. Vrednost nemačkih vojnika ni na početku pohoda nije bila visoka. Krajem novembra jedan nemački svedok uporedio je čak i vojnike pruskog elitnog 24. puka sa bandama generala Mensfelda iz Tridesetogodišnjeg rata, jer su bili bosi, sa pocepanim uniformama i zbog neredovnog rada komore, ogrezli u pljački.

Sutradan, pošto je primio pismo majora Simovića, vojvoda Stepa Stepanović morao je da se suoči sa mnogo ozbiljnijim primedbama. Komandant Prve armije, vojvoda Živojin Mišić zatražio je od njega da, kao najstariji, sazove komandante tri armije i odbrane Beograda na savetovanje u Peć. Tako su, od 29. novembra do 1. decembra, u Peći održane četiri dramatične sednice komandanata armija, vojvode Stepe Stepanovića, vojvode Živojina Mišića, generala Pavla Jurišića Šturma i generala Mihaila Živkovića. Već tada, o tim sednicama se, usred širenja različitih glasina, mnogo govorilo i nagađalo.

NA prvoj sednici održanoj 29. novembra ujutro, vojvode i generali su, sudeći po zapisniku, ovako opisali stanje srpske vojske:

"Bekstvo vojnika u masama; oskudica hrane i furaži, i nemogućnost da se ista nabavi i trupama doturi; teške komunikacije; velika hladnoća; pocepanost odela i obuće; krajnja iznurenost ljudstva i stoke usled neprekidnih boraba i pokreta; nemanje nikakve hrane na pravcima određenim za povlačenje, što potvrđuje izveštaj Pov. D. Br. 1908 od 29. ovog meseca našeg delegata pukovnika Pešića sa Cetinja, da se na putu kroz Crnu Goru neće gotovo ništa od hrane naći; nemanje nikakve veze sa Vrhovnom komandom, da bi se njoj situacija mogla predstaviti, ugroženost pravca preko Rožaja od pobunjenih Arnauta, sve su to uzroci koji su stvorili očajno stanje u vojsci".

Vojvoda Živojin Mišić je zbog toga zatražio da se, umesto izvršavanja naređenja Vrhovne komande, koja se nalazila na teritoriji Albanije, kod Peći prikupe sve raspoložive snage i krene u odlučnu ofanzivu u pravcu Kosovske Mitrovice. Predlagao je da vojvoda Stepa, kao najstariji, preuzme komandu. Ovaj je to odbio, tvrdeći da Vrhovna komanda "postoji kao zakonita vlast i da je to jedini konac koji nas vezuje za otadžbinu".

PREMA nekim izvorima, vojvoda Stepa je odbio i zahtev vojvode Mišića da, u tom slučaju, on bude postavljen za glavnokomandujućeg. Svi komandanti armija osim Mišića zaključili su da srpska vojska više nema snage za ofanzivu. Odlučeno je da se izvrši naređenje Vrhovne komande. Bliže su određeni pravci povlačenja i izdata naređenja o uništavanju sve artiljerije, municije i tehnike koja nije mogla da bude ponesena na put.

Istog dana, međutim, u podne, vojvoda Mišić je zatražio novu sednicu. Saopštio je vojvodi Stepi Stepanoviću da je upravo dobio vesti o zvaničnoj nemačkoj odluci da se prekine ofanziva protiv Srbije i o predstojećem povlačenju nekih austrougarskih jedinica sa srpskog fronta. Na osnovu ovih podataka, kao i vesti o slabim neprijateljskim snagama oko Mitrovice, komandanti armija, koji su se sastali istog dana u 15.00, promenili su svoju prepodnevnu odluku i naredili pripreme svojih trupa za ofanzivu.

NAPAD prema Mitrovici pretio je, međutim, da izloži bokove srpskih armija udaru austrougarske Treće armije sa severa i bugarske Prve armije sa juga. Izveštaji sa fronta nastavljali su da svedoče o gubicima, nedostatku naoružanja, demoralisanosti i dezertiranjima.

Nova sednica komandanata armija, održana 30. novembra, bila je najžučnija od svih koje su do tada održane. Vojvoda Mišić ponovo je ostao usamljen u zalaganju za ofanzivu. Glasovima svih ostalih komandanata odlučeno je da se već sutradan, 1. decembra, konačno pristupi izvršenju naređenja Vrhovne komande i odluka donesenih na prepodnevnoj sednici 29. novembra. U zapisniku je pisalo da je tako odlučeno na osnovu izveštaja komandanata Moravske divizije drugog poziva, Šumadijske divizije prvog poziva i Timočke divizije drugog poziva o ulasku neprijatelja, posle Prizrena, i u Đakovicu, o porazima i "povlačenju u neredu".

VOJVODA Mišić, međutim, nije odustajao. Na burnoj sednici održanoj 1. decembra pre podne, nastavio je da dokazuje nužnost protivofanzive. Ovoga puta, sudeći po zapisniku, rekao je i da bi se, u slučaju njenog neuspeha, trebalo predati:

"Kad se povela reč šta da se dalje radi, Vojvoda Mišić iznosio je nemogućnosti izvršenja direktive Vrhovne komande i prebacivanja trupa ka Primorju i rekao je da u ovim prilikama ostaju dve rezolucije da se krenemo napred u ofanzivu te da vidimo od koga bežimo, pa uspemo li, dobro, ne uspemo li, onda da pošaljemo parlamentare neprijatelju i stupimo u pregovore sa njim, u cilju obustave neprijateljstava".

SUTRA: TUŽNA SAHRANA TOPOVSKIH CEVI